Школовање од куће је у експанзији у свету, а шта каже закон у Србији?

Кућно образовање за основце у свету је већ годинама у узлету. Предност овог модела школовања је у организацији учења, али не доприноси социјалном и емоционалном развоју детета, истиче педагошкиња Марија Милинковић за портал РТС. Шта су адути и недостаци наставе код куће и зашто све више постаје светски тренд?

Пандемија, која је нагло пре пет година широм света затворила образовне институције, натерала нас је да поново преиспитамо школство. Основци и средњошколци су уместо са школских табли градиво учили преко апликација и нових платформи. Иако је период учења од куће, према мишљењу родитеља, оставио „рупе“ у знању – унапредио је начине и стратегију учења, показују светска и домаћа истраживања.

Настава код куће утицала је на социјални и емоционални развој ученика – негативно по вршњачке односе и ментално здравље, али су деца више времена проводила с родитељима.

Такозвано кућно образовање (homeschooling), међутим, у експанзији је у свету, нарочито у Америци. Незадовољство школским системом а посебно корона у САД само су додатно погурали америчке породице да најмлађе школују у кућним учионицама. У Србији, међутим, права је реткост чути да се основац образује код куће, јер је то је пре свега „скуп спорт“ за наше прилике.

Школе у Србији, према важећим законским прописима, осим редовне, могу за основце дa организују наставу код куће и на даљину, као и учење за ђаке на дужем кућном и болничком лечењу.

Практично постоје ограничења, те тако родитељи морају да имају оправдане разлоге, зашто би дете уместо из ђачке клупе требало да учи из фотеље.

С друге стране, школовање код куће је у експанзији у западним земљама, попут Америке, Велике Британије, Канаде и Аустралије.

Настава код куће о трошку родитеља

У Србији, право на наставу од куће, које се остварује у складу са прописаним планом и програмом, одобрава се основцима, сем првацима и осмацима, деци активним спортистима, онима који похађају музичке и балетске школе, као и ђацима чији родитељи привремено одлазе у иностранство.

Родитељ јр дужан да до краја текуће наставне године писано обавести школу о намери да за своје дете од следеће школске године организује наставу код куће.

„Начин остваривања и организовања образовања или наставе код куће обезбеђује родитељ у сарадњи са наставником који изводи наставу. Наставник није запослен у школи у коју је ученик уписан. Трошкове образовања код куће обезбеђују родитељи“, објашњавају у Министарству.

Одлука директора о настави на даљину

Упориште у закону има и настава на даљину. Право на овакав вид тзв. онлајн наставе имају, такође, осим првака и осмака, ученици који из оправданих разлога не могу да непосредно стичу образовање у школи: активни спортисти, ђаци који похађају музичку и/или балетску школу, они који живе у местима где је лоша инфраструктура или деца која због пословних обавеза родитеља привремено одлазе у иностранство.

Директор школе, према прописама, доноси одлуку о стицању основног образовања и васпитања наставом на даљину. И учење на даљину је у складу са прописаним планом и програмом наставе и учења, али едукацију изводе наставници запослени у школи у коју је ученик уписан.

Како кажу у Министарству, настава на даљину организује се по правилу за целу школску годину али може, у складу са потребама ученика, и у току школске године за период који није краћи од три недеље.

Извор: РТС