Посао школског полицајца је да се побрине да деца у школи буду безбедна, да буде ту и реагује ако се дешава нешто што не би требало, да обрати пажњу на оне ђаке који су, можда, склони томе да својим понашањем угрозе имовину или друге ђаке.
Али, постоје они школски полицајци који нису само полицајци. Један од њих ради у ОШ „Коста Ђукић“ у Младеновцу и зове се Раша. О њему је писао један тата чије дете похађа ову школу.
„Наиме, Раша није обичан полицајац. Он је нашој деци другар. Он их све познаје. Он са свима њима проћаска. Раша је зимус АПСОЛУТНО СВАКО дете које је кренуло да изађе из школе незакопчано или без капе, очински облачио, закопчавао. Апсолутно свако. Ја седим у ауту и чекам своје дете, а на вратима мала колона и Раша који их проверава да ли су се лепо обукли, да не назебу. Сваком се детету сваког дана насмејао на вратима, и сваком је, бар сваком од деце коју ја знам, рекао да се њему обрате ако имају било какав проблем. Наши клинци Рашу обожавају. Гомила је оваквих ситних гестова које он чини за децу.
И тако ја, стоти пут, хоћу нешто да напишем, и никако да то урадим. Данас се возим са својим клинцем (други је разред) и питам га шта има још да ми прича о Раши што ми до сада није причао, а он ми каже: ‘Тата, Раши кад је био рођендан, дошао је код нас у боравак, донео чоколаду и замолио учитељицу да нам подели свима по комад. Ми смо му певали песмицу, и баш је било лепо’. Ја сам се, не први пут, одушевио Рашом и решио да је крајње време да напишем ово што одавно хоћу.
Да нам овакви дивни људи не промакну, да се њихове сјајне особине не узму здраво за готово.
Раша је цар!“