Pojedina deca u Evropi su, nakon raspusta od sedam nedelja, već krenula u školu. Naši đaci odmaraju 11 nedelja. RTS je proveravao koliko deca znaju da organizuju slobodno vreme tokom raspusta i šta najčešće tada rade.
I dok odraslima često nedostaje novac da bi organizovali svoj godišnji odmor, deca uglavnom kubure sa idejama šta da rade tokom raspusta, pa ga mnoga provode pasivno, ocena je stručnjaka.
“Jedan broj dece stvarno provede leto gledajući u mobilne telefone, u nove tehnologije i zapravo najviše vremena provode sami. Potrebni su roditelji ili drugi odrasli da ih pokrenu da uđu neke aktivnosti. Naša deca su dosta nesamostalna u svom životu inače jer smo ih naučili da sve odrađujemo za njih, umesto njih”, ukazuje školski psiholog Branka Tišma.
Kada nije obaveza mnogo je draža – od knjige se neki ne odvajaju ni na raspustu. Čitaju i u bibliotekama.
“Neka deca čitaju unapred, čitaju lektiru koja nije za njihov uzrast, drugi to ostavljaju za školu. Imamo odličnu literaturu za decu, imamo jako mnogo dobrih dečijih pisaca. Mislim da je ono što nedostaje, uopšte u svetu, to što ima veoma malo pisaca za tinejdžerski uzrast”, smatra Jasmina Ninkov, direktorka biblioteke Grada Beograda.
Pored organizovanog letovanja, poseta kulturnim institucijama, bazenima, deca iz Zvečanske jednu posetu najviše priželjkuju.
“Njihova želja jeste prevashodno za većinu dece mogu da kažem da kontaktiraju sa svojim biloškim porodicama, mi na tome radimo i za svu decu za koju možemo da obezbedimo uslove da bezbrižno i neometno mogu da posete svoje porodice, mi to organizujemo. Pored toga, deo njih koji je došao iz hraniteljskih porodica želi da održava redovne kontakte sa svojim hraniteljskim porodicama”, navodi Zoran Milačić, direktor Centra za zaštitu odojčadi, dece i omladine.
Deca su kvalitetno provela odmor ako su se družila, a telefone i daljinske upravljače zamenila sportskim i kreativnim aktivnostima, boravkom u prirodi. Ko nije, ima još malo vremena jer je se raspustu bliži kraj.
Izvor: RTS