Према подацима Националне службе за запошљавање, почетком 2015. године у Србији је било око 600.000 незапослених, радно способних грађана. У процентима, то је 19,2 одсто, чак 2,4 одсто више него у последњем кварталу 2014.
У новом броју недељник Панчевац пише о проблему незапослености која се у овом граду не смањује. Ситуација у Панчеву слична је као и у већини градова у Србији – кадрова који су најтраженији највише и недостаје, док има оних који су на бироу годинама а да ниједном послодавцу није затребао радник њиховог профила.
Директор НСЗ Панчево Ђорђе Лукач за овај лист каже да је највећи проблем заправо неодговарајући школски систем.
„Уместо да школују кадар који се на тржишту тражи, већ годинама је сасвим супротно. Рецимо, неколико фирми је током протекле године безупешно тражило занатлије одређеног профила, док на бироу седи велики број људи који су се школовали за занимање које данас нико не тражи или за које на тржишту постоји велика понуда.“
Како каже, током прошле године, највише су се тражиле занатлије, информатичари и фармацеути, док пољопривредни и хемијски техничари, економисти и машинци имају најмање шансе за запослење.
Још један доказ који говори у прилог томе да је школски систем у Србији застарео, јесте чињеница да Електротехнички факултет и данас школује исти број софтверских инжењера као и деведесетих година, иако је потреба за овим кадром порасла неколико стотина пута.
О том проблему сведоче и из компаније Schneider Electric која је, како би за своје потребе у Србији обезбедила кадрове, у оквиру Факултета техничких наука у Новом Саду отворила сопствени смер који финансира из средстава комапније, а на којем школује студенте који по завршетку студија одмах добијају запослење.
Промене школског система морају бити темељне и велике, што би значило и смањење броја запослених на факултетима и у средњим школама где се образују кадрови који тржишту нису потребни. Ово је сигурно једна од кочница промена, јер су просветни радници већ на удару реформи.
С друге стране, одлагање промена и даље школовање великог броја економиста, правника, професора, учитеља који ће седети на бироу донеће само веће проблеме, пораст незапослености и сиромаштва.
Краткорочно решење би било преквалификација кадрова, али на то је спреман веома мали број грађана.
А.Ц.