Skoro četiri i po hiljade ljudi – toliki je tehnološki višak u prosveti, pokazuju podaci resrnog ministarstva. To međutim ne znači da svi ti ljudi ostaju bez posla, objašnjava za N1 savetnik ministra prosvete Marko Blagojević.
Sledi proces preuzimanja – odnodno prelaska na druga slobodna radna mesta u prosveti, posle koga će biti jasnije koliko je njih zaista višak.
Školska godina, izvesno je, počeće štrajkom i otpuštanjima prosvetara. Iako ih je na listi tehnološkog viška četiri i po hiljade, koliko njih se seli na biro još nije jasno.
Pročitajte i Slobodna radna mesta u školama za školsku 2017/2018. godinu
„To ne znači da je 4.500 ljudi ostalo bez posla, nego da su oni izgubili deo norme ili celu normu. Sledi taj proces preuzimanja tih ljudi kako bi u petak 1. spetembra mogli da objavimo novu listu sa novim presekom stanja i da vidimo šta se to uradilo u toku ove nedelje“, rekao je marko Blagojević iz Ministarstva prosvete.
Skoro četiri i po hiljade onih koji su višak mogu da se prijave na 27.000 slobodnih radnih mesta u prosveti. U sindikatima upozoravu da to preuzimanje nije baš jednostavno, jer se ponuda i potražnja najčešće ne podudaraju.
„Jasno je da je nemoguće potrebu za nastavnikom baleta zadovoljiti tako što će preći nastavnik matematike, srpskog jezika ili biologije u tu školu i izvoditi nastavu“, kaže Vesna Vojvodić iz Sindikata prosvetnih radnika Nezavisnost.
Osim što nije jednostavno, takozvano preuzimanje u prosveti za neke će značiti otkaz. Jer su takozvana slobodna radna mesta na koja pretenduju viškovi, zapravo radna mesta na kojima rade ljudi na određeno. I kojima onda sledi prekid ugovora.
„To su neki mladi ljudi koji rade pet ili šest godina i taman je raspisan konkurs i onda je doneta odluka Vlade Republike Srbije da ne može da se zasniva radni odnos na neodređeno vreme i oni rade“, rekao je Slobodan Brajković iz Sindikata radnika u prosveti.
Sve dok neko od stalnog zaposlenih ko postane višak ne dođe na njihovo radno mesto i pošalje ih na biro. To je priča koja će se u srpskoj prosveti ponavljati svake godine – jer je dece sve manje pa su viškovi neminovni.
„Pa ja ne znam za još neku godinu kome ćemo mi držati nastavu, ako se smanjuje broj dece smanjuje se broj odeljenja i prosvetnih radnika“, dodaje Brajković.
Tako je u srpskim školama ove godine 800 odeljenja manje nego prošle.
Izvor: N1