Скоро четири и по хиљаде људи – толики је технолошки вишак у просвети, показују подаци ресрног министарства. То међутим не значи да сви ти људи остају без посла, објашњава за Н1 саветник министра просвете Марко Благојевић.
Следи процес преузимања – однодно преласка на друга слободна радна места у просвети, после кога ће бити јасније колико је њих заиста вишак.
Школска година, извесно је, почеће штрајком и отпуштањима просветара. Иако их је на листи технолошког вишка четири и по хиљаде, колико њих се сели на биро још није јасно.
Прочитајте и Slobodna radna mesta u školama za školsku 2017/2018. godinu
„То не значи да је 4.500 људи остало без посла, него да су они изгубили део норме или целу норму. Следи тај процес преузимања тих људи како би у петак 1. спетембра могли да објавимо нову листу са новим пресеком стања и да видимо шта се то урадило у току ове недеље“, рекао је марко Благојевић из Министарства просвете.
Скоро четири и по хиљаде оних који су вишак могу да се пријаве на 27.000 слободних радних места у просвети. У синдикатима упозораву да то преузимање није баш једноставно, јер се понуда и потражња најчешће не подударају.
„Јасно је да је немогуће потребу за наставником балета задовољити тако што ће прећи наставник математике, српског језика или биологије у ту школу и изводити наставу“, каже Весна Војводић из Синдиката просветних радника Независност.
Осим што није једноставно, такозвано преузимање у просвети за неке ће значити отказ. Јер су такозвана слободна радна места на која претендују вишкови, заправо радна места на којима раде људи на одређено. И којима онда следи прекид уговора.
„То су неки млади људи који раде пет или шест година и таман је расписан конкурс и онда је донета одлука Владе Републике Србије да не може да се заснива радни однос на неодређено време и они раде“, рекао је Слободан Брајковић из Синдиката радника у просвети.
Све док неко од сталног запослених ко постане вишак не дође на њихово радно место и пошаље их на биро. То је прича која ће се у српској просвети понављати сваке године – јер је деце све мање па су вишкови неминовни.
„Па ја не знам за још неку годину коме ћемо ми држати наставу, ако се смањује број деце смањује се број одељења и просветних радника“, додаје Брајковић.
Тако је у српским школама ове године 800 одељења мање него прошле.
Извор: Н1