Slaba motorika, ravna stopala, loš govor… Šta uzrokuje najčešće probleme kod mališana i kako ih rešavati

Kako sprečiti nastanak ‘modernih’ razvojnih problema kod dece, savetuju dečiji fizijatar i logoped.

 

Foto: Canva

Današnji tempo života ne ostavlja dovoljno vremena roditeljima da se posvete deci kada dođu sa posla a posledica toga je sve češća upotreba pametnih uređaja kod dece što, kako navode stručnjaci, može da ima ozbiljne posledice.

“Tako često telefon i tablet postaju izvor zabave, gde dete praktično sedi u jednom položaju očiju prikovanih za ekran na kom se smenjuju slike. Kako sadržaj ima za cilj neprestano održavanje pažnje, često se dešava da dete ne čuje i ne odgovara kad ga pozovete, postaje nervozno ako mu isključite TV ili oduzmete mobilni telefon, a sve to zajedno pravi veliki problem na više polja, od kojih je slaba motorika prilično čest”, kaže prim. dr Danijela Vukićević, fizijatar u Klinici za rehabilitaciju “Dr Miroslav Zotović”.

1. Slaba motorika

Deca imaju prirodnu potrebu za kretanjem, istraživanjem, komunikacijom i socijalnom interakcijom, a svakodnevne aktivnosti su savršena prilika za pravilnu stimulaciju psihomotornog razvoja deteta. Oblačenje, umivanje, odlazak u prodavnicu i igranje testom angažuju celokupan potencijal deteta, a pre svega kontakt očima, produžavanje pažnje, korišćenje ruku i kretanje.

“Na primer, i igre loptom odlične su za razvoj motorike kod dece. Prvo s mališanom vežbajte bacanje i hvatanje lopte većeg obima iz blizine, pa kad dete to savlada, prelazite na loptu sve manjeg obima i sve veću udaljenost s koje se ona baca i hvata. Šutiranje i lupkanje lopte isto od većeg ka manjem obimu takođe podstiče razvoj balansa, brzine, spretnosti, koordinacije i vizuomotorne percepcije, što kasnije ima uticaj na razvoj pažnje, grafomotorike i viših kognitivnih veština”, ukazuje doktorka Vukićević.

Ona savetuje i što češće hodanje po neravnom terenu s različitim nagibom jer to jača muskulaturu čitavog tela, a to će se u periodu od treće do šeste godine odraziti i na položaj stopala.

2. Ravna stopala

Deca do treće godine imaju masno jastuče na stopalima, što odaje utisak da su ravna. Zato nije preporučljivo da mališani odmah nose ortopedske uloške ili specijalno izrađene cipele koje bi imale „cilj“ da spreče deformitet stopala jer mu je priroda namenila značajnu ulogu. A to je oslobađanje viška toplote, zbog čega su deci stopala često mokra, i davanje informacija mozgu o kvalitetu podloge – uzbrdo, mekano, klizavo ili mokro, pri čemu se angažuje muskulatura celog tela, a stopalo jača svoju strukturu. Važno je naglasiti da je nošenje ortopedskih uložaka i cipela pasivna potpora, koja ne podstiče razvoj i jačanje muskulature stopala.

“Zbog toga postoji pravilo da se mališanima cipele obuvaju kada ih i mi odrasli obuvamo, a to je kad idemo napolje. Deci treba što češće omogućiti različite vrste aktivnosti, gde će promenom pravca kretanja i podizanjem tereta prilagođenog njihovim anatomskim karakteristikama omogućiti jačanje muskulature tela, dovođenje tela u dobru osovinu i, naravno, jačanje muskulature stopala”, savetuje naša sagovornica i predlaže da u te svrhe kod kuće pravite poligone od stolica, lastiša, lopti ili flaša napunjenih vodom.

3. Loš izgovor

Pre desetak godina logopedi su apelovali na roditelje da ne tepaju maloj deci kako bi im obezbedili dobar govorni model kao preduslov za pravilan razvoj artikulacije glasova. Danas im poručuju da što više sa njima pričaju.

“Prilagođavanje novom vremenu i tehnološkom napretku nosi nove izazove za roditelje. Deca se bude i uspavljuju uz pametne telefone, pa umesto roditeljskih glasova i izraza lica oni gledaju i uče komunikaciju od animiranih likova. S takvom (ne)stimulacijom očekivano je da nešto ne bude kako treba”, kaže Bojana Vulić, logoped.

Da bi deca mogla da razvijaju prirodne kapacitete za usvajanje maternjeg jezika, moraju taj jezik da slušaju, ali i da govore. Video sadržaji ne podstiču dete da brblja, niti da pokuša da izgovori neke glasove. Tako je ono uskraćeno za priliku da ponavlja, imitirajući roditelje.

“Kako bi roditelji sprečili loš izgovor glasova i kašnjenje u jezičkom razvoju, trebalo bi više da pričaju s decom, kratkim i jasnim rečenicama. Izbegavajte tepanje, a kratke priče, pročitane ili prepričane deci, dobar su način vežbanja pažnje, pamćenja i proširivanja rečnika”, stiče Vulićeva.

Izvor: Blic zena