„У просвети имате један централизован систем у ком се за место директора школе пита искључиво министар. Имамо ми неке процедуре, али те процедуре се само прођу и нису тако битне. Важно је добити потпис у министарству да сте ви сада нови директор“ – објаснила је, гостујући у емисији Утисак недеље, Снежана Романдић Петровић из Уније синдиката просветних радника Србије.
Она је казала да је увек било да су та места под утицајем неких људи који се баве политиком, али да је то у последње време добило другу димензију.
„У последњих неколико година ја која се крећем по школама примећујем да је немогуће, чак и ако нисте политички активни, да постанете директор школе. Морате да се учланите у неку партију, било да је то партија која је на власти или је у коалицији са њом и то је нешто што се готово подразумева.“ – каже Снежана Романдић.
Објашњава и да не зна како данас изгледају обуке за људе који се постављају на позиције директора школа, али да те обуке свакако постоје и да их уче да се поставе прилично чврсто.
„Директор када уђе у школу од министарства добије реченицу ‘притисни ти то’ или ‘стегни’. И онда они стежу. Ово писмо које је од министарке стигло директорима након протеста 16. септембра, а где је тражено да се направе спискови наставника који су штрајковали, највероватније је за циљ имало да их опомене.“ – истакла је Романдић.
Додаје да дуго већ међу директорима постоји тај тренд да они нису први међу једнакима.
„Они имају неки наратив који се очекује да спусте ка нама, наставницима, где се од нас очекују искључиво папири. Стеге, притисци, неки од њих врло су непријатни у комуникацији. Има и дивних људи, али је врло шаренолик кадар.“ – казала је представница Уније синдиката просветних радника Србије и додала да верује да је Министарство у проблему да пронађе људе који би били спремни да их слушају и да обављају посао директора школа.
„Данас је тај посао, чини ми се, тежи него што је био у прошлости. Родитељи имају све више захтева и често прескачу наставнике у комуникацији, одлазећи одмах код директора са различитим захтевима. Тако директор који би требало да се бави радом школе и организацијом наставе, неким данима не може да изађе из своје канцеларије јер се бори с приговорима родитеља. А најчешће су то они родитељи који долазе у школу са оном чувеном реченицом – знате ли ви ко сам ја? И тако долазимо до ситуације где данашње школе имају чудан руководећи кадар који је, не знам одакле постављен, а за циљ има да стеже запослене у школама и држи их у озбиљном страху. Да им недостаје папир, да нешто нису урадили, да ће их пријавити родитељ… Стално су у страху. А шта ви можете добити од таквог наставника? Није питање ни само те плате која је увек била никаква. Питање је и достојанства. Тога што не држе своју реч, што нам шаљу кадрове који треба да нас „стежу“ по школама. По томе се види да они нас не поштују. Да их не занимамо, да смо статисти. Образовање је онај први темељ који држи једно друштво. А ми га дробимо.“ – казала је Романдић.
Како објашњава, данас бити директор значи имати 25% већу плату, што и није неки додатак када се у обзир узму одговорности и обавезе. Зато у школама, каже она, осим што имамо несрећне наставнике и децу, имамо несрећне и директоре.
„Ми имамо наставнике који раде по три посла, школе које по три месеца не могу да нађу наставника физике, министарство које клима главом и окреће нам леђа, Владу која каже – ми немамо. Ситуацију где су наставници огорчени, деца незадовољна, а родитељи уплашени да ће њихова деца нешто да изгубе. Треба родитељи да разумеју да њихова деца, већ годинама, у оваквој школи ГУБЕ. Ваше место није у ходнику где ћете се бунити против наставника, већ када тај наставник каже ‘доста је било’, ви треба заједно с њим да изађете на улицу и кажете то исто.“ – објаснила је Снежана Романдић Петровић.
Драга Г-ђо Наставнице,
Пошто сам и ја један од наставника, а претпостављам да врло мало „наставника“ има потребне квалификације да реде у школи по Закону Републике Србије као ја, саветујем све неквалификоване „наставнике“ да нађу други посао и да престану да се жале на тај који су добили од некога. Не долазе ђаци у школу због наставника, већ наставници би требало да буду довољно свесни и зрели људи, високо-образовани, да схвате да је просвета мисионарски рад, и или волиш тај занат, или не. Зашто да жалим „наставнике“ што они јадни, морају да раде у по 3 школе за бедну плату?! Нека нађу други посао! Ја сам много волела мој посао у школи што се од мојих ученика може и видети јер су сви завршили универзитете по свету. Успешан сам наставник, али истина је да се од те плате у Србији не може живети. Треба отићи из просвете, као и ја.
Svaka Vam čast,apsolutno se slažem.Deca prepoznaju prave nastavnike,one koji ih zaista i uče,i takve vole i poštuju koliko god bili i strogi.Nažalost sve je više onih koji na prvom času pričaju da ne žele da rade taj posao.Možete odmah da zaključite kakvih će sve tu problema biti.
Nastavnica Romandić je dala potpuno tačnu analizu stanja naše prosvete, gube svi, đaci, nastavnici, potencijal i budućnost naše nacije i države Gđo Irena ,vaše reči su bez smisla , prazne.
Au, koleginice! Pa Vi se baš dobrano nahvaliste svojim kvalitetima i ljubavlju koja pršti na sve strane. Verujem da malo njih radi tako iskreno i požrtvovano kao Vi! U pravu ste,zato propada prosveta – nema kvalifikovanih i „odabranih“ poput Vas.
Uh,šta dalje reći….
Чекајте, а шта ако неко воли свој посао а принуђен је да ради у три школе? Ево, ја сам професор историје, са радошћу идем на посао, осмишљам и креирам своје часове, али сам у кедном тренутку радила у три школе јер сам једноставно морала, фонд је био такав, расцепкан.
Pošto ste magistar metodike zašto ste otišli iz škole? i ne mogu svi otići iz škole ako iole razumete šta hoću da kažem. možda ste bili u školi pre 20 godina i nije to naša škola ista kao što je danas. ako ste se zaposlili negde drugde nemojte komentarisati onda ono što vas ne zanima.
Gđo Irena, u pravu ste. Kao što je i gđa Romandić u pravu. Vi gledate problematiku iz užeg ugla, dok ju je ona sagledala iz šire perspektive i adresirala problem koji je višeslojan. Sa vaše tačke gledišta je logično da kao visoko-obrazovana osoba rešite da se ne bavite svojom profesijom i odete u drugu branšu gde vam je bolje. Sa šire tačke gledišta to ne treba da je rešenje jer ko će onda raditi u prosveti? Već sada se mnoge škole susreću sa problemom nepostojanja učitelja/nastavnika. Kao roditelj i građanin, ja bih volela da ste Vi u sistemu i radite posao za koji ste se školovali i koji volite. Kao što je napomenuto u tekstu – svi gube u ovakvom sistemu.
Niste čitali pažljivo i sa razumevanjem. Nije rečeno da nastavnici rade u 3 škole nego rade 3 posla. To ni iz daleka nije isto.
Радим у 3 школе јер су “дошли“ за по 10% или 20% млађи који су залутали са новим навикама и ЕТО НАМ УГЛЕД ПРОСВЕТЕ.Лако је неком рећи да нађе други посао али тешко је кад се “неком нађе посао у просвети“, збрине се партијски послушник. Тешко је кад даје савете неко ко не ради у просвети. Синдикати сад шефују заједно са директорима.
Au, koleginice! Pa Vi se baš dobrano nahvaliste svojim kvalitetima i ljubavlju koja pršti na sve strane. Verujem da malo njih radi tako iskreno i požrtvovano kao Vi! U pravu ste,zato propada prosveta – nema kvalifikovanih i „odabranih“ poput Vas.
Uh,šta dalje reći….
Ah pa tu vise nema ni partija toliko…
Evo u Srednjoj skoli u S.Mitrovici direktor vedri i oblaci ko mu stavi u dzep vise
Pa tako imami profesora matematike sa saobracajnom skolom,profesora praktocne nastave zavarivacima ,ustvari nasledio brata ,a lik tj sada profesor je pevac,pa imamo od direktora licno ,ne dam decu na praksu toj i toj firmi jer ih nije trazila prethodne dve-tri godine,pa ajde ti direktoru tu i tu po pljeskavicu,pa kao roditeljski dinar nije obavezan,al vase dete nece dobiti svedocanstva i diplomu ako ne uplatite,pa onda evo druga godina je ne znam kojim je prosekom proslo nit videla svedocanstvo,al razredni trenira kerove za lov i pravi kobaje i kulen pa donese deci na degustaciju…. Javasluk i direktora i profesora….
Просветни сам радник већ тридесет година. Нису више од угледа ни руководиоци, ни чланови школског одбора, ни добар део наставника.
Шта се може очекивати, када медиокритети дођу да кроје капу оном остатку интелигенције?
Ne bih se složila da sindikati šefuju zajedno sa direktorima, baš suprotno. Umesto da i jedni i drugi zajedničkim snagama učine nešto za ovu jadnu prosvetu, sindikati udaraju kontru direktorima po svim pitanjima, šta god da je u pitanju sindikati napadaju direktore, mašu nekim zahtevima svakodnevno i sindikalnim pravima…
Samo tako nastavite i uskoro će te imati samo sebe da stežete jer niko neće hteti u prosveti da radi a šta ćemo onda.
Gospođo nastavnice,
za početak biste mogli da stižete na časove đaka na vreme a ne sa po 15-20 minuta zakašnjenja, i to ne jednom, vrlo često se dešava.
Kad već predajete biologiju onda je potrebno deci da pomognete da nauče da raznišljaju logički a ne samo da isto od njih očekujete. Divnih nastavnika ima u prosveti, ali niste svi od te sorte.
svaka na mestu….riba od glave smrdi i kad tako postave nekog bez ideje i zelje i obrazovanja onda nista drugo ne ocekujemo nego da se sistem samo rusi.Vladavina strahom odavno vise ne postoji u normalnim i zdravim okruzenjima ali nazalost svi ti tu postavljeni tako bez ikakvih kvalifikacija nisu na tom nivou svesti da mogu to da razumeju nego su zapeli u proslom stolecu
Svidelo se to nekome ili ne prosvetu i ceo sistem obrazovanja najviše su urušili sami prosvetni radnici.Svakako tu je i država i društvo u celini. Ali budimo realni,prvi “ koraci“ mita korupcije i nepotizma kreću od osnove škole. To su parfemi, “ mali znak pažnje“ od roditelja , lap top , od izdavačkih kuća.. Od srednje to je već konkretno, žuto , letovanja i sl. Na fakultetu konkretno keš. Budimo pošteni. Naravno ima i časnih izuzetaka. Ali se i njihovo ćutanje i prećutno odobravanje uklapa u sveopštu slike prosvete.