Социолог Бојан Панаотовић, директор новосадског Културног центра, противник је физичког кажњавања деце, не само теоријски, социолошки и као јавна личност, већ такав став поштује и примењује у сопственом животу као отац двоје деце.
Он објашњава за “Вести” да је од давнина постојало физичко кажњавање, али не види да је тиме цивилизација постигла неке бриљантне резултате као што би били свет без ратова, или савршени појединци и друштво.
– Зашто онда не би покушали другачије – пита Панаотовић, уз напомену да није упознат са свим детаљима Породичног закона, али да начелно даје подршку идеји промене законске регулативе због изузетно много случајева шиканирања и злостављања малишана.
Наводи пример “дозвољене” реакције родитеља када се дете нађе у животној опасности.
– Ако га махинално лупите по прстићима да их не гурне у струју, то није ненормално и патолошко понашање. Било је угрожено и када сте то учинили да му спасете живот, наравно да није за законске санкције. Али, ако дете од две, три године ударите, јер није извршило нужду на ноши, већ у пеленама, или је рекло нешто што вам се не допада, то је апсолутно неприхватљиво и штетно за нормалан раст и развој. Стара је пословица да је батина из раја изашла, али како је рекао један руски психолог, да је добра, не би ни излазила, већ би остала тамо – прича он.
Панаотовић поставља важно питање свим “чистунцима”.
– Ако се згражавамо због насиља над женама, односно што је беспризорни муж истукао супругу, или кад прочитамо о насиљу над старима, зашто то не важи за децу? По ком критеријуму је неприхватљиво бити насилан према партнеру, а нормално вршити насилништво над децом? Не видим да то може неко рационално да објасни – прича наш саговорник.
Изузетно је важно, према речима овог социолога, да родитељи разговарају са децом и да се однос успостави тако да деца испуњавају обавезе да би уживала привилегије и права.
– Рецимо, нема вечерас биоскопа и палачинки са друштвом ако нису завршене школске обавезе и кућни послови. То није злостављање, већ оно што живот свакоме доноси, и нама одраслима. Ако не одемо на посао нећемо добити плату и не можемо да платимо рачуне, купујемо, путујемо… Постоји 1001 начин да као родитељ истрајете, а да децу не угрожавате, а стара изрека каже “лепа реч гвоздена врата отвара”. Значи разговор и стрпљење, али и чврстина у ставу и одлуци – указао је он.
Могућност лажних оптужби
Родитељи који употребљавају физичко насиље би, каже Бојан Панаотовић, требало да пролазе кроз едукације о ненасилном васпитавању деце.
– Ипак, ту се треба клонити злоупотребе. Рецимо, ако је мајка подвикнула на дете и рекла да не може да игра игрице целог дана на рачунару, већ мора да учи, а да малишан то пријави и злоупотреби и надодајући како га је злостављала психички, па измисли и да га је ударила, ужасно је да заврши у служби за социјални рад и на едукацији за родитељство. То значи да се мора наћи права мера, јер с једне стране је физичко насиље апсолутно непримерено веку у којем живимо и савременим моделима васпитања, а с друге надлежне институције, држава и друштво морају да схвате да треба спровести меру, али се клонити злоупотреба да деца пријављују родитеље за све и свашта, да уцењују родитеље и одрастају у анархичној атмосфери што је друга крајност која може имати једнако лоше последице.
Да се зна ко је ко
– Превазиђено је разговарати на бази физичке силе нарочито са малом децом која су осетљива, али и са тинејџерима. Ипак, морам да нагласим да не смете, са друге стране, дозволити да вам деца буду запуштена и неваспитана, да злоупотребљавају и уцењују. Мора да се зна ко је родитељ, а ко дете, чија се реч поштује. Да се зна ко је васпитач, а ко васпитавани – указује овај социолог.
Не искаљујте бес
– Ово је 21. век и као што сада не идемо по воду, ходајући три километра до извора и не довикујемо са брда на брдо, већ имамо водовод, мобилну телефонију и скајп, као што се више не умире од куге и шарлаха, већ се вакцинишемо, тако и наука напредује. Нова сазнања из области психологије, социјалне психологије, педагогије, васпитања и нова открића говоре да није добро тући децу, а посебно не да се после тешког и напорног дана, фрустрирани неком ситуацијом истресете на најслабијима, а деца то јесу, по природи ствари – каже Бојан Панаотовић.
Извор: Вести онлајн