СПЦ: Упутство Министарства просвете није у складу за законом

5 јула, 2020

Министарство просвете је 22. јуна 2020. године послало свим школама у Републици Србији „Стручно упутство о формирању одељења и начину финансирања у основним и средњим школама за школску 2020/2021. годину“ (у даљем тексту: Упутство). Слична упутства је Министарство слало и ранијих година. Међутим, овогодишње Упутство је изазвало најпре реаговање Уније синдиката просветних радника Србије, а потом и Канцеларије за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке.

Foto: Canva

Огласио се и министар просвете г. Младен Шарчевић саопштењем Стручно упуство за формирање група изборних предмета не доводи до укидања верске наставе из којег издвајамо четири важне тврдње:

1. да Упутство не доводи до нових мера рационализације,

2. да оно само „садржи прецизнија објашњења на који начин школе могу да формирају одељења и групе“; као и

3. да оно неће довести до укудања Верске наставе.

4. На крају саопштења, министар је обећао да ће наставницима Верске наставе, након 20 година дискриминације, коначно бити омогућено да ступе у стални радни однос.

Најпре треба истаћи да ово Упутство заиста доводи до нових мера рационализације, јер су сва ранија упутства за формирање одељења и група дозвољавала да група буде формирана већ са 15 ученика; али уз два ограничења: 1) да у групи не може да буде више од 30 ученика, као и 2) да на нивоу једног разреда не може бити више група него што је одељења. Међутим, најновије Упутство захтева да се ђаци распореде у групе за похађање изборних програма тако што се укупан број пријављених ђака за један изборни програм подели са 30. То значи да се од 150 пријављених ученика из 10 одељења више не може формирати 10 група од по 15 ученика, него једино 5 група од по 30 ученика. Мере које се спроводе овим Упутством, дакле, јесу нове мере рационализације – иако министар тврди супротно.

Друго, никада Стручна упутства за формирање одељења и група нису била саветодавна, као што министар сугерише када каже да Упутство само „садржи прецизнија објашњења на који начин школе могу да формирају одељења и групе“, него таква упутства имају наредбодавну сврху. То се може видети и у самом Упутству: „Изузетно број група може бити већи од прописаног, уз сагласност Сектора за основно и средње образовање у васпитање“ (стр. 8, пасус 3). Дакле, ни други навод министра просвете не стоји.

О трећем наводу не треба ни писати, јер уопште није могуће да упутства дерогирају одредбе закона. Чини са да је овде реч о замени теза.

Што се тиче четвртог навода министра просвете – да ће вероучитељи, после 20 година рада, коначно престати да буду дискриминисани од стране државе, остаје нам да видимо како ће се заиста у наредних шест месеци ствари одвијати.

Дакле, из саопштења министра просвете јасно је да он не види у чему је проблем и да нема намеру да промени садржину спорног Упутства. Ако занемаримо саопштење министра због низа погрешних тврдњи и замена теза и окренемо се стварним последицама нових мера рационализације у просвети, суочићемо се са низом проблема.

Узмимо за пример спровођење наставе у гимназијама. Увођењем нових изборних програма укупан број изборних програма који ученици похађају повећан је са два (Верска настава или Грађанско васпитање, и Други страни језик) на четири (ученици бирају још два, новоуведена, изборна програма). Настава Другог страног језика се изводи – као и настава других обавезних предмета – у одељењима, а тек изузетно у групама. Наиме, један од критеријума распоређивања ђака у одељења је управо њихов избор Другог страног језика – што је била мера рационализације. Отуда су одељења у којима се ђаци деле у две групе ђака, од којих једна слуша нпр. Немачи језик, а друга Француски језик – веома ретка. Следи да се спорно Упутство односи на обавезни изборни програм Верску наставу или Грађанско васпитање, као и на друга два изборна програма које ученици бирају са листе изборних програма које им школа понуди; нпр. Примењене науке 2, и Религије и цивилизације.

Организовање наставе изборних програма у групама од по 30 ученика представљаће нерешив проблем за формирање школског распореда. Узмимо за пример наставника Верске наставе који има пун фонд часова у једној школи – 20 у непосредном раду са ђацима. Ако се његов фонд равномерно распореди по радним данима, то значи да ће он морати да одржи свакога дана по четири последња часа, и то тек после редовне наставе! А где су часови преостала два изборна програма? Колико часова у дану треба ђаци да проведу у школи да би се спорно Упутство спровело?

Додатни проблем изазива чињеница да са уситњеним фондом часова наставник Верске наставе неће предавати у једној школи, него – као што је и сада често случај – у две и три школе. Ако сагледамо чињеницу да се и наставници Грађанског васпитања суочавају са истим проблемом, као и вероучитељи; ако томе додамо и распоред часова наставника који ће предавати друга два изборна програма, онда постаје јасно да спорно Упутство неће моћи да се спроведе у дело на начин који не би био дискриминаторан. Наиме, ако се Упутство не може равномерно односити на све групе ученика, онда се поставља питање: На које ће се групе ученика оно примењивати, а на које неће?

Посреди је, дакле, Упутство које ће, због своје неспроводивости у пракси, принудити директоре школа у Србији да дискриминишу не само неке своје колеге, него ће их довести у ситуацију да ће морати да дискриминишу читаве групе ђака.

Стручно упутство о формирању одељења и начину финансирања у основним и средњим школама за школску 2020/2021. годину мора бити повучено, јер се њиме, поред свих други разлога који се тичу нарушавања квалитета наставе Веронауке и остављања без посла и без икакве помоћи од стране државе великог броја катихета, од директора школа захтева да прекрше Закон о забрани дискриминације.

Одбор за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке

Извор: СПЦ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.


7 коментара на "СПЦ: Упутство Министарства просвете није у складу за законом

  1. Сања Симић де Граф каже:

    Апсолутна подршка вероучитељима! Закон о основном образовању, члан 31. ,,Одељење ИСТОГ разреда може да има до 30 ученика… -КОМБИНОВАНО ОДЕЉЕЊЕ САСТАВЉЕНО ОД УЧЕНИКА ДВА РАЗРЕДА МОЖЕ ДА ИМА МАКСИМАЛНО 15 УЧЕНИКА, А ОДЕЉЕЊЕ ОД ТРИ ИЛИ ЧЕТИРИ РАЗРЕДА МАКСИМАЛНО 10 УЧЕНИКА”. Ово је спорно ,,Изузетно, у групи може да се организује и остваривање наставе изборних програма УКОЛИКО НИЈЕ МОГУЋЕ организовање образовно-васпитног рада на нивоу одељења. Група из става 9. овог члана по правилу ФОРМИРА СЕ НА НИВОУ РАЗРЕДА и има најмање 15 а највише 30 ученика…” Уколико у једном разреду има бар 15 ученика, у чему је проблем? Спајање два или три одељења у једну групу повлачи са собом читав поремећај организације распореда часова који је све теже ускладити јер већина наставника ради у више школа а ако се уведу овакве комбинације код изборних предмета деца ће имати наставу од ујутру до увече. Ми, остали наставници, сигурно ћемо имати две или три паузе у току дана. Трпе ученици, трпе наставници, настава сигурно да не може бити квалитетна ако имате групу од 30 ученика. Ако смо се изборили за 3 часа физичког због физичке активности деце, зашто тад нисте рекли да буде два часа физичког а нека код куће буду физички активни као што сад говорите да веронауку деца треба да уче код куће. Зар нам у данашњем свету пуном искушења за децу (секте, дрога, духовни геноцид неких медија) није потребна веронаука?!

  2. Draginja каже:

    Uputstva i dopisi u velikom stilu, novo li nam je?!
    Donose ih, kao i obično ad hoc i ex cattedra podrazumevajući primenu bez pogovora i prigovora svesti i savesti.
    Prosveto moja kukavna, dokle trpeti i ćutati možemo?!

    1. Сања Симић де Граф каже:

      Мислим да велику одговорност сносе и синдикати. Чак и они најбучнији који као нешто стају у нашу одбрану а у последњи моменат ,,испеглају” са Министарством. Олако им дајемо новац под изговором да то и нису никакве паре. На пример, Американац ће вам тражити објашњење за сваки утрошени долар. Кад је било који синдикат послао писани годишњи извештај члановима шта је урађено у току године? Уместо тога, слушамо њихово беседништво и бацање прашине у очи и неке дописе Министарству који личе на неки есеј једног средњошколца. Неорганизовано и неозбиљно. За почетак, просветари су факултески образовани и од тога треба кренути код одређивања плате. Ниво стреса, степен притисака, рад код куће за посао треба да буде урачунат у наш рад и да станемо сви заједнички да одбранимо своје ставове. Медијска хајка неких медија против нас је неподношљива протеклих година. Како и неће. Не уклапају се интелектуалци у њихов програмски ,,колаж”. Једноставно је, развијена друштва су то схватила-на ком је месту у друштвеној пирамиди просвета, на том је месту и друштво у целини. А веронаука је посебан проблем јер савременом човеку који ломи ноге и губи главу да стекне неки лажан углед, новац, позицију препрека је и морал и Бог и сви они који на то указују. Кад се то схвати и кад људи се одрекну неких личних интереса зарад неких дугорочних и трајних општих интереса, е онда ћемо напредовати као друштво.

  3. Александар каже:

    Браво за коментар! Спорно је што Закон о основном образовању допушта формирање група за изборне предмете/програме и даје могући распон: минимум 15 и максимум 30 ђака (члан 31, мислим да је у питању). Упутство лимитира ову законску одредбу добушта формирање група искључиво у максималном делу дозвољенг распона – број пријављених ученика за изборни програм/предмет дели се са 30 и тако се добија број група. Такође, спорно је што Упутство допушта формирање одељења са минималним бројем ученика 15, док са друге стране не допушта да се поменуте групе формирају од истог броја ученика.

  4. Lazar каже:

    Nastava treba da se izvodi po upustvima ministarstva prosvete.Ono je nadlezno za sprovodjenje nastave u skolama.A ako ministarstvo trazi da se nastava izvodi mimo zakona u sta sumnjam onda ima resenje i za to

  5. мр Предраг М.Вулетић каже:

    Било би добро да Одбор замоли Његову светост господина Иринеја да са овим Вашим утемељрним образложењем упозна председника Србије и затражи његову интервенцију.Сећам се да је Гашо Кнежевић као Министар просвете у Влади Зорана Ђинђоћа био против увођења веронаује у школе , али је Ђинђић једноставо наложио да се уведе веронаука-иако је био атеиста.

    1. Сања Симић де Граф каже:

      Мислим да би вероучитељи требало да покрену једну заједничку петицију и наравно, да их у томе подржи Црква… Бојим се да се покушава са уштедама на буџету преко оних који се најмање буне, а вероучитељи су људи који су увек били уцењени својим радом на одређено и врло често су трпели неправду у школама од неких директора (углавном оних који су у своје време имали марксизам) који су лобирали грађанско васпитање. Свакако, иако фаворизујем веронауку, сматрам да свако дете има право да прати програм за који се определило било то веронаука или грађанско и да је и до сада било неправде да, уколико, већина у одељењу се одличи за једну од те две опције да онда цело одељење прати ту већинску опцију. Ако је већ та могућност дата, па бар био и један ученик у одељењу који то жели, треба му изаћи у сусрет. Сматрам да што се тиче финансијских уштеда да ту треба уштеде тражити у неким другим секторима а не у просвети. Ко год се бавио уштедом на уштрб овог сектора нити је шта уштедео а то се дугорочно покаже као и велики губитак. То је моје мишљење

Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама