Ministarstvo prosvete je 22. juna 2020. godine poslalo svim školama u Republici Srbiji „Stručno uputstvo o formiranju odeljenja i načinu finansiranja u osnovnim i srednjim školama za školsku 2020/2021. godinu“ (u daljem tekstu: Uputstvo). Slična uputstva je Ministarstvo slalo i ranijih godina. Međutim, ovogodišnje Uputstvo je izazvalo najpre reagovanje Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, a potom i Kancelarije za versku nastavu Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke.
Oglasio se i ministar prosvete g. Mladen Šarčević saopštenjem Stručno upustvo za formiranje grupa izbornih predmeta ne dovodi do ukidanja verske nastave iz kojeg izdvajamo četiri važne tvrdnje:
1. da Uputstvo ne dovodi do novih mera racionalizacije,
2. da ono samo „sadrži preciznija objašnjenja na koji način škole mogu da formiraju odeljenja i grupe“; kao i
3. da ono neće dovesti do ukudanja Verske nastave.
4. Na kraju saopštenja, ministar je obećao da će nastavnicima Verske nastave, nakon 20 godina diskriminacije, konačno biti omogućeno da stupe u stalni radni odnos.
Najpre treba istaći da ovo Uputstvo zaista dovodi do novih mera racionalizacije, jer su sva ranija uputstva za formiranje odeljenja i grupa dozvoljavala da grupa bude formirana već sa 15 učenika; ali uz dva ograničenja: 1) da u grupi ne može da bude više od 30 učenika, kao i 2) da na nivou jednog razreda ne može biti više grupa nego što je odeljenja. Međutim, najnovije Uputstvo zahteva da se đaci rasporede u grupe za pohađanje izbornih programa tako što se ukupan broj prijavljenih đaka za jedan izborni program podeli sa 30. To znači da se od 150 prijavljenih učenika iz 10 odeljenja više ne može formirati 10 grupa od po 15 učenika, nego jedino 5 grupa od po 30 učenika. Mere koje se sprovode ovim Uputstvom, dakle, jesu nove mere racionalizacije – iako ministar tvrdi suprotno.
Drugo, nikada Stručna uputstva za formiranje odeljenja i grupa nisu bila savetodavna, kao što ministar sugeriše kada kaže da Uputstvo samo „sadrži preciznija objašnjenja na koji način škole mogu da formiraju odeljenja i grupe“, nego takva uputstva imaju naredbodavnu svrhu. To se može videti i u samom Uputstvu: „Izuzetno broj grupa može biti veći od propisanog, uz saglasnost Sektora za osnovno i srednje obrazovanje u vaspitanje“ (str. 8, pasus 3). Dakle, ni drugi navod ministra prosvete ne stoji.
O trećem navodu ne treba ni pisati, jer uopšte nije moguće da uputstva derogiraju odredbe zakona. Čini sa da je ovde reč o zameni teza.
Što se tiče četvrtog navoda ministra prosvete – da će veroučitelji, posle 20 godina rada, konačno prestati da budu diskriminisani od strane države, ostaje nam da vidimo kako će se zaista u narednih šest meseci stvari odvijati.
Dakle, iz saopštenja ministra prosvete jasno je da on ne vidi u čemu je problem i da nema nameru da promeni sadržinu spornog Uputstva. Ako zanemarimo saopštenje ministra zbog niza pogrešnih tvrdnji i zamena teza i okrenemo se stvarnim posledicama novih mera racionalizacije u prosveti, suočićemo se sa nizom problema.
Uzmimo za primer sprovođenje nastave u gimnazijama. Uvođenjem novih izbornih programa ukupan broj izbornih programa koji učenici pohađaju povećan je sa dva (Verska nastava ili Građansko vaspitanje, i Drugi strani jezik) na četiri (učenici biraju još dva, novouvedena, izborna programa). Nastava Drugog stranog jezika se izvodi – kao i nastava drugih obaveznih predmeta – u odeljenjima, a tek izuzetno u grupama. Naime, jedan od kriterijuma raspoređivanja đaka u odeljenja je upravo njihov izbor Drugog stranog jezika – što je bila mera racionalizacije. Otuda su odeljenja u kojima se đaci dele u dve grupe đaka, od kojih jedna sluša npr. Nemači jezik, a druga Francuski jezik – veoma retka. Sledi da se sporno Uputstvo odnosi na obavezni izborni program Versku nastavu ili Građansko vaspitanje, kao i na druga dva izborna programa koje učenici biraju sa liste izbornih programa koje im škola ponudi; npr. Primenjene nauke 2, i Religije i civilizacije.
Organizovanje nastave izbornih programa u grupama od po 30 učenika predstavljaće nerešiv problem za formiranje školskog rasporeda. Uzmimo za primer nastavnika Verske nastave koji ima pun fond časova u jednoj školi – 20 u neposrednom radu sa đacima. Ako se njegov fond ravnomerno rasporedi po radnim danima, to znači da će on morati da održi svakoga dana po četiri poslednja časa, i to tek posle redovne nastave! A gde su časovi preostala dva izborna programa? Koliko časova u danu treba đaci da provedu u školi da bi se sporno Uputstvo sprovelo?
Dodatni problem izaziva činjenica da sa usitnjenim fondom časova nastavnik Verske nastave neće predavati u jednoj školi, nego – kao što je i sada često slučaj – u dve i tri škole. Ako sagledamo činjenicu da se i nastavnici Građanskog vaspitanja suočavaju sa istim problemom, kao i veroučitelji; ako tome dodamo i raspored časova nastavnika koji će predavati druga dva izborna programa, onda postaje jasno da sporno Uputstvo neće moći da se sprovede u delo na način koji ne bi bio diskriminatoran. Naime, ako se Uputstvo ne može ravnomerno odnositi na sve grupe učenika, onda se postavlja pitanje: Na koje će se grupe učenika ono primenjivati, a na koje neće?
Posredi je, dakle, Uputstvo koje će, zbog svoje nesprovodivosti u praksi, prinuditi direktore škola u Srbiji da diskriminišu ne samo neke svoje kolege, nego će ih dovesti u situaciju da će morati da diskriminišu čitave grupe đaka.
Stručno uputstvo o formiranju odeljenja i načinu finansiranja u osnovnim i srednjim školama za školsku 2020/2021. godinu mora biti povučeno, jer se njime, pored svih drugi razloga koji se tiču narušavanja kvaliteta nastave Veronauke i ostavljanja bez posla i bez ikakve pomoći od strane države velikog broja katiheta, od direktora škola zahteva da prekrše Zakon o zabrani diskriminacije.
Odbor za versku nastavu Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke
Izvor: SPC