Секције уместо изборних предмета?
Изборни предмети у вишим разредима основне школе убудуће би требало да се реализују кроз слободне активности, што значи да они неће бити у недељном распореду као обавезан час за све ученике.
Из овога ће једино бити изузет предмет језик националне мањине са елементима националне културе, сазнаје Данас.
Надлежни тврде да то не значи укидање изборних предмета, нити да ће наставници који их сада држе остати без фонда часова, напомињући да се тек тражи модел како да се ти садржаји убаце у програм рада школе. Једна од идеја је да ђацима буду понуђени као секције. Реч је, подсетимо, о такозваној листи ”В” изборних предмета, међу којима су цртање, сликање, вајање, хор и оркестар, свакодневни живот у прошлости, шах, домаћинство…
Ова промена могла би да стартује од петог разреда од идуће школске године и да се сукцесивно уводи и у наредне разреде, како идућа генерација петака буде стасавала за шести, седми и осми разред. Завод за унапређивање образовања и васпитања добио је налог од Министарства просвете да уради нови наставни план за други циклус основног образовања и нови наставни програм за пети разред, а све у склопу припрема за увођење информатике као обавезног предмета од петог разреда наредне школске године.
У допису Министарства просвете, упућеном на адресу Завода, у који је Данас имао увид, пише да програмске активности изборних предмет са листе “В”, које школа остварује у другом циклусу основног образовања, треба предвидети као слободне активности ученика, у складу са законом, а не кроз наставни план и програм. Тиме би се практично ослободио један час у недељном распореду и смањило оптерећење ученика, које је, нарочито у вишим разредима осмолетке, премашено у односно на оно што закон предвиђа.
Прочитајте и Šarčević: Od drugog polugodišta se menja rad nastavnika, roditeljima više informacija o dopunskoj nastavi
Наш лист је више пута писао о проблемима са изборним предметима, јер школе крше прописе тиме што их ђацима намећу, уместо да им омогуће да бирају у складу са интересовањима и склоностима. Незнатан број школа поштује обавезу да ђацима у вишим разредима понуди најмање четири предмета, па они заправо служе да наставници којима фале часови допуне норму. И управо то је разлог зашто ниједна просветна власт није желела да се упушта у ову причу, мада су били свесни и да се изборност не поштује и да је квалитет наставе нижи него у другим предметима. Изборни предмети се оцењују бројчано (само у првом разреду је описна), али оцена не утиче на просек, што је додатни разлог да их ђаци неозбиљно схватају. Занимљиво је да никада није урађена анализа ефеката наставе изборних предмета.
Пише: В. Андрић
Извор. Данас