Покрет као природна потпора и потреба свеукупном дечјем развоју
Деца различитог узраста показују велико интересовање за кретањем. Уживају у моторним активностима, у покрету било које врсте. Покрет је природна потреба сваког детета. Деца кроз покрет испољавају своју властитост, приказују се другима и друге уводе у свој свет.
Адекватна развијеност опште телесне моторике представља добру подлогу за говорни развој. Темпо и брзина покрета, усмереност и координација целог тела чине добро организован психомоторни систем. Од начина на који дете хода, скаче, трчи, манипулише играчкама, служи се стварима и сопственим рукама зависи његова способност реаговања и оспособљавања за живот. Сазнајни простор детета почиње нагло да се проширује после проходавања, па самим тим треба интензивно подстицати све елементарне покрете: пузање, ходање, трчање, скакање, пењање, бацање, шутирање, хватање, спуштање, провлачење, кретање и одржавање на води и сл.
Механизам говорних покрета јесте најразвијенији систем опште телесне моторике. Стимулисањем опште телесне моторике директно утичемо и на развој моторике говорних органа. У медицини, нарочито неурологији као и у дефектологији се добрим делом дијагностика заснива на оцењивању спретности шаке и прстију. Префињени и усклађени покрети руку делују на сензомоторни развој нервног система, а преко њега на развој говора, који је уједно и највиши степен сензомоторне координације. Руку чине многобројни зглобови те је и њиховим покретањем и сложеним координисаним радом било могуће створити кроз историју човечантва богата уметничка дела грнчарију, вајарство, писмо, занате, техничка достигнућа. Неке се радње могу извести само коришћењем обе руке. Колико је тешко ухватити лопту? Схватићете ако пробате да је баците моторно заосталом детету. Колико је тек компликовано држати оловку и вући је у одређеном правцу и при томе изводити изразито сложен графомоторни чин. Да би дете до тога стигло треба да савлада многобројне елементарне покрете руку, шаке посебно. Дете мора да научи да руку отклони од тела, да је задржи у слободном простору, да је испружи испред себе, подигне вертикално изнад себе, отклони у страну и сл. Треба постићи да обе руке раде исто, координисано и хармонично и да развије унутрашњу кинестетичку контролу. Развој покрета руку почиње одвајањем палца од шаке и осталих прстију. Дете најпре хвата крупне предмете па постепено овладава способношћу хватања ситних предмета. Одвајање осталих прстију, брзина покрета и гипкост побољшавају се вежбом, на раном дечијем узрасту игром. Упоредо са развојем покрета развија се и кинестетички осећај и кинестетичко памћење. Тај унутрашњи сензибилитет омогућује да се наредни покрети изведу са истим интензитетом, брзином и складношћу. Нарочито када говоримо о писању и читању. Завршна фаза диференцираности тј.зрелост моторике прстију, јесте овладавање графомоторним активностима тј.писањем.
Манипулативна игра са ситним предметима помаже развој усмерених покрета руку, нарочито прстију. Подизање, ређање, слагање ситних предмета могуће је извести само сарадњом палца и осталих прстију. Извођење усмерених покрета као при цртању и писању, захтева координисан рад раменог појаса, подлактице, зглоба шаке и зглобова прстију. Може се десити да неко има веома развијену специјализовану моторику, као на пример свирање виолине, а да ипак показује велику неспретност при цртању и писању, јер није био вежбањем усмерен ка таквим активностима.
Прочитајте и Šta sve utiče na psihički razvoj bebe u maminom stomaku?
Научници који проучавају развој нервног система а посебно развој говора открили су колико је велико стимулативно значење функције руке. Доказали су да ниво развоја дечијег говора зависи од степена спретности финих покрета прстију руку. Данас са сигурношћу знамо да када развој фине моторике заостаје, заостаје и развој говора, мада општа моторика може бити уредно развијена. Утицај импулса из мишића руку је од толиког значаја само у дечијем узрасту и утиче на формирање моторних говорних области. То нам је од посебне користи у раду са децом, јер нам даје одређене смернице како и на који начин је важно стимулисати дете, а све у циљу развоја говора посебно у сензитивном периоду. Од посебног значаја је такав вид стимулације код деце где говор касни. Препорука је да се развој говора код деце стимулише путем вежбања покрета прстију на рукама.Вежбе могу бити разнолике нпр. помоћу ритмичких песмица и покретања прстију, имитације одређених покрета, сецкање, лепљење, обликовање пластелина, глине, теста, слагање коцака, оригами облици, слагање слагалица, ручни рад и тако даље.
Руке дају информације мозгу додиром и кретањем. Руке су уједно средство изражавања стеченог знања гестом и писањем. Занимљиво је да се на ПЕТ скенеру мозга показује да када особа говори, постоји повећана активност у подручјима мозга који су повезани са покретима руку. Очито су руке у великој мери укључене у људску комуникацију и у вербалном и у кинестетичком, телесном изразу. У сваком случају, покрет и вербална комуникација неопходни су за усађивање нових информација и требали би бити интегрисани у свакодневном раду са децом.
лкјхгфдфхјикјхгфцдxЛаичко је мишљење да је говор главни вид комункације. Са аспекта еволуције говор је одскора у репертоару комуникације. Пре него што проговори дете покретима појединих делова тела, упућивањем значајних погледа, фацијалном експресијом, осмехом и испуштањем гласова много постиже, саопштава. Говор целим телом. Невербална комуникација представаља нормалну фазу у развоју комуникације између бебе и мајке, а затим и других чланова породице. Од његове мимичко-гестовне формулације до првих речи само је један корак. Сваки облик комуникације са дететом мора бити мултимодалне природе. Зато деца када не могу да нађу или изговоре праву реч за одређени предмет на исти покажу прстом.
Прочитајте и Da li se bavimo decom na pravi način?
Такође се дешава да се и одрасле особе помажу гестом и интензивно користе рукама када у тренутку не налазе праву реч. Валон сматра да су покрети једина активност детета којом се изражава његов психички развој пре проговарања и развоја говора. Личност се једино може изразити покретом. Развој говора започиње координацијом покрета мишића који обликују звук и реч. Марија Монтесори истиче да интелигенција детета може достићи одређени ниво развоја и без ангажовања руке, али ће постићи виши ниво ако при томе буде ангажована и рука.
Снимањем мозга (МР) је утврђено да се Брокин центар једнако активира код чујућих када говоре и код глувих када се изражавају гестом. Wерникеов центар се такође активира код чујућих када слушају и код глувих када прате гест. Покрет као активност је занимљива десној хемисфери мозга(гешталтна хемисфера) која је задужена за емоције, ритам и покрет. Говор као активност је занимљива левој хемисфери мозга(логичка хемисфера) задужена за детаље, говор, анализу, слова, бројеве. Њихов спој у активностима интегрише леву и десну хемисферу и користи потпуни капацитет нешег мозга. Сваки покрет стимулише одређене центре у мозгу. Покрет повећава број синапси градећи богату неуронску мрежу која се интензивно развија до пете године. Један од важних елемената успешног учења је да се омогући ученику да се често може кретати у учионици – да се мозак пробуди и да се знање учврсти.
Прочитајте и Lekcije koje sam naučio od svojih roditelja
Покретне игре продужавају пажњу, јачају концентрацију и оснажују социјалне вештине. Вођеним, јасно усмереним, ритмичним покретима снижавамо подражљивост ЦНС-а. Нарочито може бити од користи деци са проблемима пажње, хиперактивном детету. Такође моторна активност у склопу игре привлачи пажњу, буди најфиније емоције и побуђује потребу за акцијом код изузетно апатичног, стидљивог, несигурног детета, без обзира на узраст. Јасно је да код деце морамо да подстичемо физичку активност, моторику, фину моторику, комплексне покрете и тиме помажемо развој укупних способности детета, а самим тим и говор.
Аутор текста: Аница Јездић
Извор: ntcucenje.com