СРПС без штрајка, посланици без одговора

децембар 4, 2016

 
Синдикат радника у просвети Србије (СРПС) засад је одустао од једнодневне потпуне обуставе наставе у школама у дану када се у Скупштини Србије буде усвајао буџет за 2017. годину, незванично сазнаје Данас.
 
До закључења овог издања Данаса нисмо успели да добијемо потврду од председника СРПС-а Слободана Брајковића, а нико у том синдикату није желео званично да говори о разлозима такве одлуке.
 
Уместо тога, СРПС, Грански синдикат просветних радника Србије “Независност” и Синдикат образовања Србије покушавају да издејствују дозволу да њихови представници присуствују седници парламента када се буде расправљало о Закону о буџету за наредну годину, како би посланицима и јавности “скренули пажњу на понижавајући материјални положај просветних радника у Србији”. Три синдиката тражила су и одржавање посебне седнице скупштинског Одбора за образовање са истим дневним редом, али одговор из Скупштине Србије још нису добили. Према најави министра финансија Душана Вујовића, посланици би у понедељак требало да започну расправу о буџету.
– Ми смо разматрали опцију да се у дану гласања о буџету одржи штрајк, али смо одустали јер је за озбиљну организацију протеста потребно више времена – каже за наш лист Томислав Живановић, председник ГСПРС “Независност”.
Бивши председник Синдиката образовања Србије Бранислав Павловић сматра да присуство седници парламента неће имати ефекта. Он за Данас каже да би сва четири репрезентативна синдиката образовања требало да оставе по страни личне анимозитете и да наступе јединствено, са заједничким захтевима, јер то чланство очекује.
– Бесмислено је да инсистирају на испуњењу споразума који је потписан још 2015. Чланство и не зна шта тамо пише, њих интересује једино побољшање материјалног положаја. Мислим да би синдикати требало да траже да се запосленима у образовању исплати једнократна помоћ од 10.000 динара, што је премијер Вучић раније помињао као могућност. Kад су могли пензионерима да исплате по 5.000 динара, могу и просветним радницима. Није реално очекивати да ће Вучић пристати на већи проценат повећања преко онога што је планирано – каже Павловић.
Он додаје да ништа неће бити ни од платних разреда, јер са постојећим издвајањем од 3,6 БДП за образовање за то нема услова. Павловић критикује своје колеге што се нису изборили за значајнију повишицу високом образовању (њима следује свега три одсто). У најнеповољнијем положају је, како тврди, ненаставно особље запослено на високошколским установама, које има исте коефицијенте као и у школама, а раде тежи посао. Павловић тврди и да је влада потпуно уништила систем коефицијената који су синдикати образовања градили три године, па од јануара због повећања минималне цене рада “теткицама” следи повишица од 7,3 одсто док ће наставници добити шест одсто.
Дуговања владе
Просечна плата у образовању је 2014. била 44.000 динара и потом је смањена за 10 одсто. Са најављеном повишицом од шест одсто држава ће на крају 2017. сваком просветном раднику дуговати 83.731 динар. Да би се тај дуг “испеглао”, потребно је да зараде у 2018. буду повећане за 17 одсто – наводи Павловић.
Извор: Данас

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама