Српски очеви данас: У просеку се дететом баве – 11 минута дневно!

март 7, 2019

 

Савремени отац сматра да је његова доминантна улога да буде хранитељ породице. Упркос чињеници да не постоје никакви биолошки ни психолошки докази да мајка боље од тате храни дете, повија га, облачи и учи, највећи број очева не учествује у већини активности око новог члана породице. Њихов ангажман углавном се своди на забављање и успављивање бебе.

Тек кад дете почне да расте, очеви почињу да преузимају поједине родитељске обавезе, али су и даље у позицији да бирају чиме ће се бавити – највећи број њих наставља да заобилази досадне и репетитивне активности као што су храњење, облачење, купање и успављивање и најчешће води децу у вртић, школу и на ваннаставне активности.

Овим речима очеве нове генерације портретише др Драган Станојевић, доцент на Катедри за социологију Филозофског факултета у Београду, који у свом докторском раду под називом “Ново очинство у Србији – социолошка студија о праксама и идентитетима очева” доказује да је тек сваки двадесети отац у нашој земљи комплетно укључен у родитељство.

“Ова студија показује да четвртина очева уопште није укључена у негу деце, 12 процената је веома ниско укључено, а трећина је високо укључена. Нега деце подразумева храњење, купање, забављање и читање, преповијање и успављивање. Очеви који су учествовали у овом истраживању показали су нижи степен укључености и у индиректне активности око детета, у смислу чишћења, прања одеће, пеглања, спремања оброка, одвођења детета у вртић. Највише дељене активности су одвођење детета код лекара, одвођење деце на ваншколске активности, одлазак на родитељске састанке и помагање детету око школских задатака. Кад је реч о великом детету, са повећањем година старости оца долази до смањења његове укључености у обавезе. Занимљиво је, међутим, да мушкарци сматрају да је мали корак који направе у правцу родне равноправности синоним за пуну равноправност полова – примера ради, ако са децом решавају само домаће задатке сматрају да сто одсто учествују у родитељству”, у шали истиче др Станојевић.

Иако су кроз нашу средину почели да дувају неки нови ветрови еманципације, стиче се утисак да је родитељство и даље „женско” занимање. У прилог тој тези говори и податак да тек сваки двестоти отац узима породиљско, односно одсуство ради неге детета, иако је законодавац још 2001. године дозволио очевима ову могућност. Студија Републичког завода за статистику показује да се просечни отац родитељством бави – једанаест минута дневно.

Мада не постоји формула на основу које се може израчунати вероватноћа да ће се отац бавити дететом, пракса говори да су ангажованији они мушкарци чије су мајке биле запослене, а очеви радили кућне послове.

“Ако су односи у породици складни и ако међу супружницима постоји виши степен интимности, то у великој мери утиче на укључивање очева у родитељство. Занимљиво је да су очеви који су имали лоше искуство са својим родитељима много бољи и брижнији родитељи. Треба рећи и то да је за складан партнерски однос веома важно да партнери одвоје време само за себе, односно да имају баке и деке које могу да преузму дете викендом или током недеље. Ипак, мислим да је од кључне важности мотивација самог оца – ако он није мотивисан, „случајно” ће му загорети млеко, разбиће тањир, заборавиће да промени пелене… Доказано је и да постоји директна веза између квалитета интимности, сексуалног живота и укључености оца у родитељство. Што је емотивни однос са партнерком квалитетнији, он ће више бити код куће и бавити се децом. Ако није, он ће „бежати” у кафану или на фудбал. Међутим, важан део мотивације је и страх од развода, односно одвајање од детета”, објашњава саговорник.

Др Драган Станојевић сматра да за мушкарце најснажнију мотивацију да се баве очинством представља сазнање да брак више није сигурна лука на дужи рок, да расте број супруга које траже развод и да је веза са дететом – једини стабилни однос.

“То је емоционално сидро мушкарца. Због тога мењају своје понашање у правцу родне равноправности. Они знају да морају да воде рачуна о потребама свог партнера, буду укључени у родитељство и чувају партнерски однос независно од породице и деце”, објашњава др Станојевић и додаје да је нашим мушкарцима и даље веома важна улога храниоца, односно онога ко доноси новац у породицу.

“Родитељство није трка на сто метара већ доживотни маратон, а да би успешно истрчали тај маратон партнери морају да деле обавезе. Наша истраживања говоре да се дечаци не уче родној равноправности у својој породици, јер су наша деца, а посебно синови, ослобођена готово свих кућних обавеза. Прве лекције о родној равноправности српски мушкарци уче када почну да живе са својим партнеркама, а градиво апсолвирају – када добију дете”, закључује др Станојевић.

Извор: Политика

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


4 коментара на "Српски очеви данас: У просеку се дететом баве – 11 минута дневно!

  1. Sima каже:

    Ako se srpski ocevi detetom bave samo 11 minuta dnevno i pritom istrazivanja pokazuju da se decaci ne uce rodnoj ravnopravnosti u svojoj porodici –to samo govori da ostalo vreme u 24 sata a to je 1429 minuta majke ne rade bas nista da to poprave. Ako majke nisu sposobne da uticu na svoje sinove I kceri da ih nauce rodnoj ravnopravnosti i pravilima sveta u kome ce ziveti – ni otac ne moze isto u tih 11 minuta. Porazavajuce za majke. Od oceva se ocekuje da pored vremena koje provedu van kuce da zarade vecinu kucnog budzeta, ocekuje jednako angazovanje u kuci kao i majke koja po svim istrazivanjima doprinosi manje u kucnom budzetu.

    1. Jedna mama каже:

      Gospodine Simo, deca se uce sopstvenim primerom. Ako Vi tako omalovazavajuce posmatrate ulogu zene, nikakve reci Vasu decu nece nauciti suprotnom. Majka manje doprinosi kucnom budzetu bas zato sto su ocevi vise okrenuti spoljnim poslovima. A deca se, ipak, ne gaje sama. Problem tih 11 minuta nije u odsustvu oceva dok su na poslu van kuce, nego u izbegavanju obaveza dok su u kuci. Ipak, svi se, jednog dana podjednako zovemo roditeljima, ali se naglasava ko vise zaradjuje. Nepravedno, zar ne?

    2. Staša каже:

      Majke manje doprinose kućnom budžetu jer su manje plaćene od muškaraca samo zato što su žene.

      Što se tiče vaspitanja o rodnoj ravnopravnosti, deca se ne uče predavanjima i praznim pričama kako bi svet trebalo da funkcioniše već o svojoj ulozi uče iz primera.
      Kako majka može da utiče na izgradnju stava o rodnoj ravnopravnosti kada im otac razmišlja na isti način kao Vi? U porodici u kojoj otac ne učestvuje u kućnim poslovima jer je on muškarac (što mu omogućava da donosi više novca u kuću) nemoguće je da majka nauči decu da svet funkcioniše drugačije.

    3. Draga каже:

      Dakle, za to što očevi provode 11 minuta sa decom, majke su krive jer ne popunjavaju tu prazninu? Da l je moguće ako se uračuna spavanje, obroci i posao, muškarcima ostane samo 11 minuta vremena? Ozbiljno? Žene em imaju svoje poslove, em rade u kući em podižu decu. Zaposleni očevi redovno imaju fudbal s društvom, posećuju kladionice i vise na telefonu. Izuzimam porodice gde radi samo majka ili samo otac jer to su jedinstveni slučajevi, u većini porodica rade oba roditelja. Pri tom se ne kaže “provode 11 minuta kod kuće” nego 11 minuta sa decom! Nemojte svoju krivicu prebacivati na drugog, ružno je i nemate neke argumente. Ako se već bavite istraživanjima, neka od njih takođe pokazuju da su žene manje plaćene za iste poslove, eto zašto mnoge žene manje zarađuju.

Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама