Недавно сам на једном родитељском форуму прочитала пост једне мајке која је забринута да ли њен четворогодишњак иде у корак са својим вршњацима, односно, да ли зна све што би један четворогодишњак требало да зна.
Већина одговора других мајки ме је растужила, али и изнервирала. Једна мама је објавила листу свих ствари које је њен син знао. Бројање до 100, планете, како написати своје име и презиме и тако даље. Неколико њих је објавило линкове са листама потребних знања. Најмање њих је рекло да се свако дете развија својим темпом и да се не око тога не треба бринути.
Много ми смета када видим да друге мајке реагују на забринуте маме тако што повећавају њихове бриге, са списковима свих ствари које њихова деца могу да ураде а дете забринуте маме не може. Ми смо толико конкурентна култура да чак и наши малишани постају трофеји. Детињство не би требало да буде арена.
Па ево, ја нудим своју листу тога шта један четворогодишње дете треба да зна:
1. Требало би да зна да је вољен потпуно и безусловно, све време.
2. Требало би да зна да буде безбедан и да зна како да се чува у јавности, са другима, и у различитим ситуацијама.
3. Треба да зна да може веровати својим инстинктима о људима и да никад не мора да уради нешто што сматра да није у реду, без обзира на то ко пита.
4. Треба да зна своја лична права и да ће га његова породица увек подржати.
5. Он би требало да зна како да се смеје, делује блесаво, засмејава друге и користи свој машту.
6. Он би требало да зна да је увек у реду да обоји небо у наранџасто и нацрта мачки шест ногу.
7. Он треба да зна своје интересе и треба да буде охрабрен да их прати. Ако са четири године не жели да учи бројеве, његови родитељи треба да схвате да ће их научити ускоро и нека се уместо тога бави ракетама, цртањем, диносаурусима или играњем у блату.
8. Он би требало да зна да је свет магичан и као и он сам што је.
9. Он би требало да зна да је диван, сјајан, креативан, саосећајан и величанствен.
10. Он би требало да зна да је важно да проведе дан напољу и прави венчиће од белих рада, пите од блата и кућице из бајке исто као што је важно и да вежба изговор неких речи. У ствари, ово прво је много важније.
Али што је још важније, ево шта родитељи треба да знају.
Свако дете учи да хода, говори, чита и ради алгебру по свом ритму и то неће имати никаквог утицаја на то колико добро хода, говори, чита или ради алгебру.
Највећи показатељ високог академског успеха и високе инталигенције мамино и татино читање деци предивних књига пред спавање. Не радне свеске, не скупе предшколске установе, не трептаве играчке или рачунари, већ право родитељско читање.
Запамтите и ово: најпаметније или најуспешније дете у разреду не мора по правилу бити и најсрећније кад одрасте.
Ми смо заробљени у покушају да обезбедимо својој деци одређене „предности“ да их излажемо истом стресу у коме и ми сами живимо. Једна од највећих предности које можемо дати нашој деци је једноставно и безбрижно детињство.
Наша деца заслужују да буду окружена књигама, природом, уметношћу и слободом да све то истраже.
Већина нас може слободно да се отараси 90 посто дечјих играчака и не би ником недостајале, али неке ствари су битне – изградња кућица од Лего коцака, креативне играчке попут свих врста уметничких материјала (добра ствар), музички инструменти ( прави и направљени) и књиге, књиге, књиге. Деца морају да имају слободу да сама истражују, да се играју са зрнцима пасуља, да измрве хлеб и направе неред, да користе боје и месе тесто и сјај за кухињским столом док правимо вечеру, да имају своје место у дворишту где је сасвим у реду да ископају сву траву и направе блатњаву барицу.
Такође, нашој деци смо потребни ми.
Толико причамо о сопственим потребама да то користимо као изговор да неки други људи брину о нашој деци. Да, свима треба неометано дружење с пријатељима, разумне паузе и повремено, живот изван родитељства. Али ми живимо у времену када родитељски часописи препоручују да покушамо да се посветимо деци 10 минута дневно, да одредимо једну суботу месечно као породични дан. То није у реду! Нашој деци не треба Нинтендо, компјутери, ваншколске активности, балет, фудбал онолико колико смо им потребни МИ. Потребни су им очеви који седе и слушају њихове догодовштине, мајке које њима седе и сецкају папириће, родитељи који имају времена да читају приче и блесаве се са њима. Они заслужују да знају да су приоритет за нас и да заиста волимо да будемо са њима.
Вратимо се сада на ту листу вештина за 4-годишњаке
Знам да је у људској природи да желимо да знамо каква су наша деца у поређењу са другима и да желите да се уверите да радите све што можете за њих. Овде је списак онога што деца обично уче или би требало да знају до краја сваке школске године, почевши од предшколског.
Ако постоје области у којима се чини да ваше дете заостаје, схватите да то није показатељ неуспеха за вас или ваше дете. Само није успело да покрије и ту област. Деца ће научити све чему су изложени, а идеја да сви треба да знају баш тих неких 15 ствари баш у овом узрасту је прилично глупа. Ипак, ако желите да покријете све, убаците све лекције у животне ситуације и они ће то природно покупити. Бројање до 60 када мешате торту и дете ће научити да броји. Узмите из библиотеке забавне књиге о свемиру или са словима. Експериментишите са свиме што можете наћи у дворишту, од снега до стабљике целера… Све ће се десити природно, са много више забаве и уз много мањи притисак. Шта је четворогодишњаку највише потребно? Много мање него што мислимо, али и много више од тога 🙂
Приредила: Андријана Максимовић
Извор: Magical childhood