Šta će promeniti dva nova propisa o državnim službenicima. Uspostavlja se Centralna kadrovska evidencija
STATUS vršioca dužnosti više neće moći beskonačno da se produžava, već će biti ograničen na šest meseci, uz mogućnost da se produži na još tri meseca, posle čega položaj ostaje upražnjen dok se ne popuni na konkursu. Na taj način funkcija v. d. neće se produžavati unedogled i pojedinci neće moći da ovako stiču dugogodišnje „iskustvo na rukovodećim mestima“.
Ove novine iz nova dva zakona o državnim službenicima za „Novosti“ otkriva Branko Ružić, ministar državne uprave i lokalne samouprave, naglašavajući da će oni morati da budu usvojeni najkasnije do 1. januara 2019. kako bi se od sledeće godine uspostavio potpuno novi sistem u javnoj upravi.
Imajući u vidu da je u dosadašnjem sistemu ocenjivanja rada državnih službenika evidentan veoma veliki broj najviših ocena, što je narušilo svrhu i smisao procene i vrednovanja njihovog učinka, biće uvedeno objektivno i validno vrednovanje nečijeg rada, sposobnosti i kompetencija koje poseduje.
– Do položaja u državnoj službi ubuduće će se dolaziti samo po zaslugama i unapređenjem konkursnog postupka – kaže ministar. – Uspostavićemo Centralnu kadrovsku evidenciju i interno tržište rada za državnu upravu, čime će se unaprediti upravljanje ljudskim resursima.
Na taj način država će imati bazu podataka o službenicima koji su neraspoređeni ili žele premeštaj, a služiće upravi da se vidi gde ima viška zaposlenih, a gde joj nedostaju.
– Predviđena su i nova rešenja za sprečavanje sukoba interesa državnih službenika, kao i lakše sprovođenje disciplinskog postupka – objašnjava Ružić.
Novi propisi predviđaju da se na bolji način upravlja zaposlenima u državnim organima u cilju depolitizacije, profesionalizacije i meritornosti rada i biće moguće nagrađivanje na osnovu vrednovanja rada.
– Sistem će se bazirati na sposobnostima da uspostavimo sistem vrednovanja rada, pa i boljeg nagrađivanja zaposlenih u skladu sa zaslugama i njihovim zalaganjem, konstantnom proverom ispoljavanja stručnosti – ističe naš sagovornik. – Omogućeno je nagrađivanje primenom novog sistema vrednovanja radne uspešnosti zasnovane na stručnosti i zalaganju, ali vodeći računa i o finansijskim mogućnostima države. Dodatno ovim zakonom se kroz mogućnosti određivanja većeg početnog koeficijenta i kroz institut korektivnog koeficijenta, prepoznaje potreba za privlačenjem kvalitetnih kadrova i njihovo zadržavanje.
Na korektivni koeficijent uticaće težina i specifičnost posla, odgovornost. Tako će se napraviti razlika u plati između državnog službenika koji radi administrativne poslove u kancelariji i onog koji je stalno na terenu, kao što je slučaj sa inspektorima koji su često izloženi riziku, recimo, nezadovoljnih građana.