Problemi koje stvara dete u porodicama koje ga ne razumeju i u kojima se roditelji ne posvećuju dovoljno su jezik kojim dete pokušava nešto da saopšti.
Ćudljivost, agresivnost, izbegavanje obaveza, sukobi sa vršnjacima, ukućanima, nastavnicima, uznemirenost, rizično ponašanje, stidljivost, strahovi… sve to mogu biti simptomi na koje roditelj mora da obrati pažnju. Njima nam deca nešto saopštavaju.
Često su ti problemi samo odraz problema porodice u kojoj dete živi.
U svojoj bespomoćnosti ovakvim ponašanjem dete uspeva da dobije pažnju i brigu koja mu nedostaje. Makar i na ovakve načine jer bolje i tako nego nikako.
Takva deca postaju pacijenti u specijalizovanim ustanovama zbog školskog neuspeha, nedisciplinovanosti, strahova, fobija…
Nemoguće je na adekvatan način rešiti problem deteta ako se ne promeni već postojeći sistem odnosa u porodici koji je i doveo do nastanka problema u ponašanju deteta.
Ako to ne razumemo i pažnju usmerimo samo na dete nećemo postići puno toga.
Veoma je važno da roditelj sagleda kako svojim postupcima i odnosom indukuje probleme kod svog deteta, kako bi taj uvid mogao da pokrene promene na bolje.
Ako problemi koje imaju vaša deca počinju da vas uznemiravaju ,sagledajte prvo sebe u svemu tome a potom i porodicu iz perspektive deteta – šta me uznemirava, šta očekujem od roditelja a šta dobijam, šta želim da im kažem…
Pokušajte da prevedete jezik simptoma kojim vam se dete obraća na reči koje bi vam izgovorilo da ume da prevede u reči to šta ga muči.