Анализа на Институту за општу и физичку хемију показала да у кремовима на нашем тржишту садржај шећера иде чак до 57%, а биљних уља 31%. Какао, лешник и млеко у праху чине минимални удео у овој посластици.
кремициРодитељи, да ли знате шта у ствари дајете деци када им допустите да се засладе кремовима? Нећемо погрешити ако кажемо да је то скоро исто као да сте им дали уље (палмино, сојино, сунцокретово) заслађено гомилом шећера. Ова два састојка чине скоро 90% садржаја омиљене посластице многе деце, али и одраслих. Лешник, какао, млеко у праху чине најмањи удео овог слаткиша.
Институт за општу и физичку хемију у Београду анализирао је за Заштитник потрошача ову посластицу. Испитивано је пет узорака најпопуларнијих робних марки – “нутела”, “еурокрем”, “ципирипи”, “финети” и “линолада”. Пре свега, занимао нас је удео шећера, лешника и какаоа. Напомињемо, сви анализирани производи су декларисани као јестиви крем на бази какаоа и лешника.
Анализе су нам показале да је највеће одступање у упоредној анализи то што “нутела” има 13 одсто лешника, док се у осталим кремовима налази тек три одсто овог састојка. Тако да не чуди податак што сваки од њих има додате емулгаторе и ароме који су задужени за укус који осетимо док их једемо.
С обзиром на то да је удео шећера у овим слаткишима чак 57 % (на 100 грама производа уносимо чак 57 грама шећера), не треба много мудрости да закључимо како конзумацијом кремова врло лако можемо да прекорачимо препоручени дневни унос од 25 грама, а који је прописала Светска здравствена организација.
Количина млека у праху варира од 6,5 (еурокрем) до 9,5 процената, колико га има у “линолади”. Произвођачи нису издашни ни када је реч о какаоу, чији удео се креће од 3% (линолада), па до 7,4% (нутела).
Када је реч о садржају укупних уља, он је приближно исти (око 31%), али се разликује садржај засићених масти, као и порекло масти. Управо су те засићене масти један од највећих непријатеља људског организма ако се уносе споља. Јер наша тела су способна да произведу све потребне количине засићених масти, тако да није потребно да их уносимо кроз исхрану.
– Зато су засићене масти сврстане у лошу категорију. Уз то имају негативне ефекте на кардиоваскуларни систем. Засићене масти долазе углавном из меса, морских плодова, пилетине са кожом, пуномасног млека и млечних производа од пуномасног млека. Оне се могу наћи и у храни биљног порекла као што су кокос, уља од кокоса или палмино уље. Оне повећавају укупни холестерол тако што подижу штетни ЛДЛ – објашњава кардиолог Светислав Настић.
Специјалиста опште праксе др Снежана Стајић упозорава да су ови слатки намази изузетно штетни и опасни по људски организам, поготово код деце, која их највише једу.
– Свакодневна употреба ових слатких кремова, који су пуни шећера, засићених масти, емулгатора, боја, калорија и уља, може довести до зачепљења крвних судова, ране гојазности, кварних зуба… Деца посебно треба да се чувају јер су такве намирнице за њих нездраве и штетне и не би требало уопште да их једу – истиче др Стајић.
Према њеним речима, највећи проблем је што родитељи уопште не размишљају у овом смеру, па својој деци дају такве ствари за доручак.
– Зато је неопходно да се одмалена и деца, али и њихови родитељи едукују од стране педијатара и нутрициониста колико су поједине намирнице, без обзира на то што их већина воли и једе, заправо опасне и штетне по наше здравље – наглашава наша саговорница.
Нутрициониста Јована Ферлуга слаже се да треба избегавати уношење претеране количине шећера, а за Заштитник потрошача објашњава и зашто:
– Углавном је познато да слаткиши напуњени шећером значајно подижу гликемију, односно шећер у крви. То узрокује лучење велике количине инсулина, па наступа нагли пад шећера у крви и одмах затим јавља се жеља за новом количином слаткиша. Дакле, покреће се зачарани круг. То све може узроковати гојазност али и дијабетес.
Како каже наша саговорница, шећер смањује активност имуног система (бела крвна зрнца су чак 40 одсто мање ефикасна у убијању бактерија), што почиње 30 минута након конзумирања слаткиша и траје и до четири сата.
– Ако се ради о деци, може доћи до промене понашања детета, које постаје хиперактивно, када ниво адреналина постаје десет пута виши од нормалног и остаје висок чак и до пет сати након конзумирања слаткиша. У екстремним случајевима долази и до појаве агресивности. Такође, детету је смањена пажња, отежано је учење. Треба, наравно, имати у виду да нису сви једнако осетљиви на шећер, али највећи проценат деце је изузетно осетљив. Најосетљивија група су предшколци, којима се мозак интензивно развија и расте, што их чини посебно осетљивим – закључује Јована Ферлуга и додаје да претерани унос шећера свакако поспешује и развој кардиоваскуларних болести.
Извор: Potrošač/Детињарије