Шта је нама Видовдан? Празник или дан када се посвађамо ко је већи патриота? Дан када чујемо гомилу празних завета? Дан овешталих фраза, научених по митинзима, дан када се види колико смо побркани и нетачни?
Једна битка која се десила на један празник добила је своју епску надоградњу, прерасла у темељни мит нашег народа и обојила му својом легендарном садржином неколико векова. Све до данас. Не постоји особа која не зна бар основне чињенице које су везане за косовску легенду. И не би ту било ништа чудно. Сваки народ има своје темељне митове који га на неки начин обликују. Оно што је код нас необично је то што се мит помешао са историјом, што је постао мера за патриотизам, пиштаљка за узбуну и средство за манипулацију. Не постоји битка у којој се борци нису позивали на косовски завет. Не постоји народни трибун који се није изједначавао са жртвом Лазаревом. Не постоји погром у коме народ није тешен обећањем небеског царства.
Мени је обавеза да своје ученике научим истини, да их ослободим кучине у коју су их уплели векови несрећне историје, да им покажем како ће разликовати чињеницу од митске представе. Јер, верујем, само нас знање може спасти. Само са знањем можемо цели у свет, са знањем о томе ко смо, са поштовањем онога што је наше, са дубоким увиђањем о процесима који доводе до тога да се историја и мит увију једно око другог и обележе нам националну свест.
У шестом разреду радимо народне песме косовског циклуса. Мала су то деца, рећи ће неко, за овако сложене проблеме, али финале ме увек изненади. Њихови закључци увек буду одлични.
У плану су за ову област одређена три часа, али их увек продужим, бар за један, некад и више, у зависности од динамике излагања и закључака. Не журимо. Свему посвећујемо максималну пажњу док не дођемо до суштине.
Тема нашег истраживања је: Косовски бој – историја и легенда. Нека форма пројектне наставе. На месец дана пре часова за презентацију и дискусију ученици добију задатке по групама. Задаци су везани за појединачне тематске целине: наговештаји боја, припреме за бој, приказ битке, последице боја. Упућени су на консултације са наставником историје, дати су линкови према релевантној историјској литератури, мотивисани да погледају одређене епизоде документарних филмова Српски јунаци средњега века. Први део задатка је пажљиво бележење историјских чињеница везаних за Косовску битку. Други део задатка се односи на читање песама и издвајање детаља који чине легенду.
Своје излагање ђаци припремају у две колоне: историја и легенда. Затим, на часу, сви заједно анализирамо како су се одређене историјске чињенице мењале. Покушавамо да разумемо зашто је то било тако. Зашто је народ Косовску битку разумео као одсудну, зашто је Лазар изабрао небеско царство, зашто је Вук Бранковић морао постати издајник, каква се порука шаље приказом само женских ликова после боја?
И деци је јасно.
Без већих интервенција и без икаквог наметања, они увиђају да је моћна српска средњевековна држава нестала, да су јој преостала парчад била склона паду, да је одбрана била неопходна и да је жртвом једино част могла бити сачувана. Деца разумеју како се народ кроз векове османске власти тешио славном прошлошћу и позивао на храброст у моментима безнађа. Исто тако, они закључују да је битка војнички била унапред изгубљена, схватају улогу хиперболе у приказу односа снага, па им је и питање издаје разумљиво као оправдање великог губитка.
Као најбитније и најупечатљивије делове косовске легенде они увек издвајају Лазареву клетву и опредељење за небеско царство. Кажу да је клетва језива, али неопходна како би очувала јединство. Небеско царство разумеју као чин нужности. Премали су да схвате појам духовне надмоћи над овоземаљским вредностима.
Они у жалости Мајке Југовића заиста саучествују. Косовку Девојку виде као саму заувек. Србију као опустошену. Остале су само жене.
Моја деца долазе до суштине епског наратива.
Током свих часова непрекидно вучемо паралеле и изводимо закључке. Шта је историја, шта је легенда? Зашто је легенда надрасла историју? Закључујемо да је легенда сачувала дух народа и његово достојанство, да је позивала на храброст у вековима борбе за слободу. Зато после ових часова читамо поезију која је одјек косовске легенде и то буде потврда закључака. Препознајемо у стиховима нама блиских песника одјеке легенде, нарочито позиве на свесно жртвовање за част, веру и слободу.
И ја после ових часова осећам месијанско задовољство. Међутим, време ме демантује. Моји ђаци, после неког времена, после неколико разреда, опет зароне у легенду као у једину истину. Знам да то није моја кривица. Тешим се како сам успела ако сам макар неколицини посложила пинкле да не лутају и не буду плен.
Општи друштвени наратив руши све оно што се на овим часовима постигне. Деца не живе само у школи. Гледају около, слушају, упијају. Косовски мит је код нас део популарне културе, фељтона, дневне политике, запаљивих навијачких слогана. Тема је тетоважа и сваког другог демонстративног зарицања. Он је мера патриотизма. Јер, код нас се патриотизам не мери знањем о националној прошлости, не мери се поштовањем, васпитањем, мери се галамом и свадбарским надвикивањем. А ту је косовски мит згодан. Моћни непријатељи и одлучност малог народа. Свесна жртва зарад светле будућности. Издајник коме смо до јуче веровали. Две колоне, верујући и неверујући. Мајке каменог срца, једнако јуначке као и њихова деца.
Зато моја деца потону. Несвесно пропадну у јаму деценијске манипулације, некад свесне, некад пропагандно потребне.
Зато нам је сваки Видовдан нови испит. Нова подела. Искушење сврставања. Што је тренутак у коме живимо изазовнији, то је одјек косовске легенде јачи. А то нас неће спасити. Постаћемо своји као народ када будемо знали заиста ко смо, кад уважимо историју као учитеља и раздвојимо је од шарених боја легендарног. Јер легенда настаје тамо где историја боли. Тај бол се не лечи епским облогама, већ увиђањем како да га следећи пут савладамо или заобиђемо.
Ауторка је професор српског језика и књижевности из Шапца