Биљана Васић, аутор Зелена учионица

„Нећу укључити ТВ. Тамо су бес, свађа и жуч. Тамо су они којима никад није доста, који вичу да све раде због мене. Вређаће ме јер не верујем.”

Професорка српског: ”Сваке године основну школу заврши на десетине ученика који не знају ни да читају ни да пишу. Нема понављања, нема поправних испита”

Ово је генерација која је раскрстила са ефемерним идеалима и препустила се разуму. Прерасли су бајке, јуришају на стварност

Била сам средњошколка. Мајка је водила са мном огорчене ратове око распремања. Није вредело ништа. Све до ове приче

Професорка српског: ”Вртићи су сведени на чување деце, школе се даве у превазиђеним програмима, факултети доведени до границе опстанка”

”Мој отац је био комуниста. Ускрс се славио код бабе. И све до сада, када имам 60, то су били моји тренуци најдубљег спокоја”

Тридесет година радим у школи и, по први пут, разумем мајку која учи дете да ”врати кад га неко први удари”

Професорка српског: ”Ако кречим стан, слушаћу молера. Али мора и он мени веровати кад је реч о школи.”

”Некада су нам децу отимали и то се звало данак у крви. Данас их дајемо сами. Бич се из турске руке преместио у наше сопствене”

Много је такве деце. Анксиозни, са изгриженим ноктима, са мучнином пред сваки контролни, маничног погледа када стигну оцене. Они својим родитељима нису деца, већ ПРОЈЕКТИ