Биљана Васић, аутор Зелена учионица

Професорка пред 1. септембар: Наставници НИСУ машине програмиране на план, програм, емпатију и исходе. А деца НИСУ затворена у магичну шуму

Како је могуће да осмаци умеју конструктивно да дискутују, али одрасли људи на мрежама НИСУ у стању?

Професорка српског: ”Хоће ли ученици по новом закону смети да формирају читалачки клуб? Хоће ли то смети у школи?”

Пре 30 година: Ако се дете пожали да му је досадно – одмах добије неки посао, ТВ програм су бирали родитељи, ручало се заједно, јављање на улици је било ОБАВЕЗНО

Професорка српског: ”Оно што се данас у нашим школама зове слободна наставна активност, све је само НЕ СЛОБОДНА”

Mоји ђаци писали су о МАМАМА: ”Један од разлога зашто је највише волим јесте тај, што кад смо брат и ја били мали, није хтела да идемо у вртић, него је она била са нама”

Професорка српског: ”Када би то могло, за децу би било најбоље да неколико месеци пред пријемни буду одвојени од родитеља, у некој врсти омладинског кампа”

Распуст је оно што се наставницима НЕ опрашта, већ служи као шамар у расправама, уз обавезни додатак: ”колико раде, превише су плаћени”

Када осмаци заврше школу и испостави се да је ТРЕЋИНА одличних, а на завршном испиту просек буде 11 од 20, ко је крив?

”За наставнике, ова година није била ни свечана, ни регуларна. Чаша је већ одавно прелила и све што се сипа не чини неку додатну штету”