Највише муке с математиком
Ученици коју су у јуну полагали малу матуру били су најуспешнији на тесту из српског језика, на којем су у просеку освојили 12,88 бодова, следи комбиновани тест са 12,68 поена, а највише муке им је задала математика, на којој просечно постигнуће износи 8,6 бодова, од могућих 20.
Да су српски и комбиновани тест били лакши говори и налаз да је три четвртине ученика успело да реши половину задатака, а само 40 одсто из математике, показује анализа последњег завршног испита коју је урадио Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања. У извештају су анализирани резултати 65.103 ђака који су наставу похађали на српском језику.
Статистика показује да мали број ученика (23 на тесту из српског језика, 17 из из математике и 10 на комбинованом) није покушао да реши ниједан задатак и вратио је дежурном наставнику празну испитну свеску. С друге стране, 87 одсто ђака је покушао да реши цео тест из српског, 58 преко половине комбиновани (58 одсто), а тек сваки шести математику.
Највише ученика је остварило максималан број бодова из српског – 2.454 (3,8 одсто), 689 (1,1 одсто) је знало да реши све задатке из математике, а 654 (један одсто) на комбинованом тесту. Без иједног поена из математике је остало 1.583 ђака (2,4 одсто), 82 (0,1 одсто) из српског и само 49 из комбинованог теста.
Ученици из три округа – Пчињски, Нишавски и Град Београд показали су натпросечно знање на свим тестовима, док су најнижа постигнућа забележена у Зајечарском, Браничевском, Борском и Средњобанатском округу. Занимљиво је да су ђаци из Новог Пазара имали најбољи резултат на тесту из математике и комбинованом. Неки од ових резултата за стручњаке су неочекивани, али нису изненађење.
– Пчињски и округ Рашки 2 – Нови Пазар имају високе скорове на свим тестовима, а посебно када је реч о комбинованом тесту. Добијени резултати су неочекивани, јер је највећи број општина из ових округа сврстан у категорију неразвијених подручја. Међутим, резултати нису новост, јер се поједине школе из ових округа сваке године налазе у узорку за контролу квалитета оцењивања на испиту. Анализе указују на нерегуларности током дежурстава и прегледања тестова. Будући да нема сазнања да су у овим окрузима спроведене мере ради унапређивања постигнућа ученика, тешко је поверовати у веродостојност добијених резултата. Пошто се не може имати пуно поверење у поступање главних актера на завршном испиту, овако високо постигнуће ученика не би требало тумачити као показатељ високог квалитета образовања у поменутим окрузима, наводи се у извештају.
Девојчице успешније
Као и свих ранијих година, девојчице су успешније од дечака, како на републичком, тако и на окружном нивоу, али и у већини општина, а та разлика посебно је видљива на тесту из српског језика.
Најлошији и најуспешнији
Десет одсто ученика са најнижим постигнућем најлакше су решили задатке на комбинованом тесту (некима од њих је достижно чак 7,5 бодова), затим српски (6,5 бодова), а најтежи им је био тест из математике (максимално два бода). Када је реч о 10 одсто најуспешнијих ђака, они постижу 18,5 и више бодова на тесту из српског језика, 17,5 и више на комбинованом тесту, а 16 и више бодова из математике.
Задаци
Сви тестови које су ђаци полагали на завршном испиту садржали су по 20 задатака. Из српског је осам задатака било из области граматика, лексика, народни и књижевни језик, шест из књижевности, а по три задатка из писменог изражавања и вештине читања и разумевање прочитаног. Када је реч о тесту из математике, седам задатака је било из геометрије, пет из алгебре и функције, у четири тражило знање из области бројеви и операције са њима, а по два су била из мерења и обраде података. На комбинованом тесту ђаци су решавали пет питања из биологије, три задатка су била из хемије, а по четири из физике, географије и историје. На тесту из српског и комбинованом највише су били заступљени задаци затвореног типа (на „заокруживање“), а у математици отвореног типа, и у многима се тражио поступак.
Пише: В. Андрић
Извор: Данас