Najviše muke s matematikom
Učenici koju su u junu polagali malu maturu bili su najuspešniji na testu iz srpskog jezika, na kojem su u proseku osvojili 12,88 bodova, sledi kombinovani test sa 12,68 poena, a najviše muke im je zadala matematika, na kojoj prosečno postignuće iznosi 8,6 bodova, od mogućih 20.
Da su srpski i kombinovani test bili lakši govori i nalaz da je tri četvrtine učenika uspelo da reši polovinu zadataka, a samo 40 odsto iz matematike, pokazuje analiza poslednjeg završnog ispita koju je uradio Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja. U izveštaju su analizirani rezultati 65.103 đaka koji su nastavu pohađali na srpskom jeziku.
Statistika pokazuje da mali broj učenika (23 na testu iz srpskog jezika, 17 iz iz matematike i 10 na kombinovanom) nije pokušao da reši nijedan zadatak i vratio je dežurnom nastavniku praznu ispitnu svesku. S druge strane, 87 odsto đaka je pokušao da reši ceo test iz srpskog, 58 preko polovine kombinovani (58 odsto), a tek svaki šesti matematiku.
Najviše učenika je ostvarilo maksimalan broj bodova iz srpskog – 2.454 (3,8 odsto), 689 (1,1 odsto) je znalo da reši sve zadatke iz matematike, a 654 (jedan odsto) na kombinovanom testu. Bez ijednog poena iz matematike je ostalo 1.583 đaka (2,4 odsto), 82 (0,1 odsto) iz srpskog i samo 49 iz kombinovanog testa.
Učenici iz tri okruga – Pčinjski, Nišavski i Grad Beograd pokazali su natprosečno znanje na svim testovima, dok su najniža postignuća zabeležena u Zaječarskom, Braničevskom, Borskom i Srednjobanatskom okrugu. Zanimljivo je da su đaci iz Novog Pazara imali najbolji rezultat na testu iz matematike i kombinovanom. Neki od ovih rezultata za stručnjake su neočekivani, ali nisu iznenađenje.
– Pčinjski i okrug Raški 2 – Novi Pazar imaju visoke skorove na svim testovima, a posebno kada je reč o kombinovanom testu. Dobijeni rezultati su neočekivani, jer je najveći broj opština iz ovih okruga svrstan u kategoriju nerazvijenih područja. Međutim, rezultati nisu novost, jer se pojedine škole iz ovih okruga svake godine nalaze u uzorku za kontrolu kvaliteta ocenjivanja na ispitu. Analize ukazuju na neregularnosti tokom dežurstava i pregledanja testova. Budući da nema saznanja da su u ovim okruzima sprovedene mere radi unapređivanja postignuća učenika, teško je poverovati u verodostojnost dobijenih rezultata. Pošto se ne može imati puno poverenje u postupanje glavnih aktera na završnom ispitu, ovako visoko postignuće učenika ne bi trebalo tumačiti kao pokazatelj visokog kvaliteta obrazovanja u pomenutim okruzima, navodi se u izveštaju.
Devojčice uspešnije
Kao i svih ranijih godina, devojčice su uspešnije od dečaka, kako na republičkom, tako i na okružnom nivou, ali i u većini opština, a ta razlika posebno je vidljiva na testu iz srpskog jezika.
Najlošiji i najuspešniji
Deset odsto učenika sa najnižim postignućem najlakše su rešili zadatke na kombinovanom testu (nekima od njih je dostižno čak 7,5 bodova), zatim srpski (6,5 bodova), a najteži im je bio test iz matematike (maksimalno dva boda). Kada je reč o 10 odsto najuspešnijih đaka, oni postižu 18,5 i više bodova na testu iz srpskog jezika, 17,5 i više na kombinovanom testu, a 16 i više bodova iz matematike.
Zadaci
Svi testovi koje su đaci polagali na završnom ispitu sadržali su po 20 zadataka. Iz srpskog je osam zadataka bilo iz oblasti gramatika, leksika, narodni i književni jezik, šest iz književnosti, a po tri zadatka iz pismenog izražavanja i veštine čitanja i razumevanje pročitanog. Kada je reč o testu iz matematike, sedam zadataka je bilo iz geometrije, pet iz algebre i funkcije, u četiri tražilo znanje iz oblasti brojevi i operacije sa njima, a po dva su bila iz merenja i obrade podataka. Na kombinovanom testu đaci su rešavali pet pitanja iz biologije, tri zadatka su bila iz hemije, a po četiri iz fizike, geografije i istorije. Na testu iz srpskog i kombinovanom najviše su bili zastupljeni zadaci zatvorenog tipa (na „zaokruživanje“), a u matematici otvorenog tipa, i u mnogima se tražio postupak.
Piše: V. Andrić
Izvor: Danas