Шта је потребно да дете зна пред полазак у школу?

Полазак у школу код великог броја родитеља ствара узбуђење и нервозу која се јако лако преноси на децу. Родитеље муче разна питања: од тога да ли је њихово дете спремно за полазак у школу до тога како ће се показати на тестирању и шта све треба да зна.

Foto: Logopraxis

Драги родитељи, ваш једини задатак је да покушате да приближите детету шта ће га питати и покажете уверење да ће све бити у реду па чак и ако не буде знало одговор на неко питање. У међувремену, припремајте дете за полазак у први разред причајући му које су то добре стране школовања, нпр: нови другари, учитељица са којом ће учити да чита и пише, рекреативна настава и излети… С друге стран,е пробаћемо да вам макар мало олакшамо одговорима на најчешће постављана питања. Такође ћемо вам указати на то шта би дете требало да зна пред полазак у школу.

Питање које се показало као најучесталије је „Да ли дете може да седи и слуша 45 минута?”

Већина деце успева да одржи пажњу на истој активности (нпр: писање слова) између 15 и 20 минута. Након тога пажња слаби и одржава се у зависности од тога колико је детету занимљив садржај. То не треба да вас брине јер се пажња гради постепено. Учитељ/ица ће постепено повећавати обим задатака (активности) чиме ће утицати на то да дете може дуже да задржи пажњу на тој једној активности. То такође значи да и родитељи треба да раде исто док вежбају са децом нпр: писање слова или рачунање.

Још једно битно питање је „Да ли дете треба да зна да чита и пише пре поласка у школу?”

Није неопходно да деца знају да читају и пишу пре поласка у школу, стога се на тестирању то и не захтева од њих. Међутим, већина деце у вртићу научи да препознаје слова и има спретну графомоторику што у ствари и јесу предуслови за учење читања и писања, али у првом разреду. Наравно, изузеци постоје, стога уколико дете раније покаже интересовање за ове вештине не треба га спутавати. Исто тако рана обука од стране родитеља може понекад да буде мач са две оштрице. Начин обуке у кући се често разликује од начина обуке у школи, што дете може да збуни.

Упознавање са логопедским тестирањем

Након кратког увода покушаћемо да вам што приближније објаснимо како се спроводи логопедско тестирање и шта би то у ствари деца требала да знају пре поласка у први разред. Тестирање се врши у опуштеној атмосфери током разговора са дететом и применом неколико тестова.

Најпре испитујемо графомоторику и то на следећи начин:

Да ли је дете употребно леворуко или десноруко?

Да ли зна правилно да држи оловку?

Предикциони тест – испитујемо графомоторну спретност и визуелну перцепцију. Детету се задаје образац фигура (круг, крстић, троугао) које треба да настави да црта по задатом моделу.

Да ли цртеж који црта има довољно детаља? (нпр: на цртежу људске фигуре се гледа да ли је дете нацртало све делове главе и лица, труп, удове)

Да ли дете прати смер за цртање линија? Дете треба да има развијену свест о правцу писања с лева на десно, одозго надоле. Код неке деце се може запазити тзв. огледалско односно обрнуто писање појединих слова и бројева.

Испитивање говорно-језичког развоја

За утврђивање статуса говора и језика користе се: Тест оралне праксије и Глобални артикулациони тест. Испитују се и способност препричавања приче као и способност анализе и синтезе гласова у речима. Током разговора са дететом утврђујемо колико је речник богат, какве су реченице, да ли дете зна да римује, да ли користи синониме и да ли познаје речи супротног значења, да ли се добро оријентише у простору и времену, да ли познаје годишња доба…
Шта би дете требало да зна пре поласка у школу?

Дететов речник би пре поласка у школу требало да има преко 2000 речи. Речник је богатији речима са апстрактним значењем: љубав, лепота…

Правилно изговара све гласове матерњег језика.

Препознаје римовање речи (нпр: „Види малу Росу, сама пере косу”, „Кћери моја Нато, ти си моје злато”)
Дете је овладало свим временима (прошло, садашње, будуће).

Зна да репродукује песмице и преприча омиљену причу.

Врши анализу и синтезу гласова у речи (На које слово почиње реч САТ?; Када кажем М-И-Ш шта сам рекла? Које је последње слово у речи АВИОН; Од којих се слова састоји реч МАЧКА?…)

Користи речи супротног значења (дан-ноћ, црно-бело, здрав-болестан…).

Зна дане у недељи (који је дан пре, а који после среде).

Зна месеце у години.

Зна да наброји годишња доба и њихове карактеристике.

Користи синониме за велики број речи.

Служи се просто-проширеним реченицама.

Броји до 20 унапред и уназад.

Пише бројеве. Битно је да дете уме да препозна симбол броја и да уме да повезе количину са одређеним бројем.

Зна да поређа објекте по величини и да их упоређује који је мањи који је већи.

Саставља целину од делова (слагалице).

Оријентише се у времену (дан-ноћ, јутро, подне, вече, сада, пре, после)

Црта човека са више детаља.

Зна која је лева, а која десна рука.

Већина деце уме да напише и прочита своје име.

Препознаје слова азбуке и већину зна да напише.

Оријентише се у простору (испред, иза, изнад, испод…).

Уколико дете предшколског узраста тешко следи упутства, тешко одговара на питања и тешко изражава своје мисли, не познаје слова и бројеве и не показује интерес за учење, ако показује тешкоће у финој моторици (откопчавање, закопчавање, низање, слагање), неправилно држи оловку и не показује интерес за цртање и/или писање или му то представља тешкоћу, поједина слова и бројеве пише као у огледалу, нема развијену фонолошку свест (не зна на које слово почиње или се завршава нека реч, не препознаје риме речи) обавезно посетите логопеда. Такође, проблем представља уколико дете не зна колико има година, које је доба дана када се устаје а које када се иде у кревет, који оброк једемо ујутру а који увече, шта ради када је гладно или када пада киша и шта се налази нпр: изнад или поред њега…

Драги родитељи, ослушкујте своје дете и његове потребе и одговорите на њих. Уложите своју енергију у рад са децом, будите стрпљиви али и креативни. Будите им подршка и ослонац и када они то не очекују, јер тиме улажете у будућност своје деце. И не заборавите да их похвалите за њихов труд.

СРЕЋАН ПОЛАЗАК У ПРВИ РАЗРЕД!

Текст приредила: Санела Раичевић – Дипл. дефектолог-логопед

Извор: Дечија психологија