Ако желите успешно дете, одвикните се од неких образаца

16 фебруара, 2020

Ако желите успешно дете, одвикните се од неких образаца

Много пута када размишљамо о томе како да будемо одлични родитељи, мислимо на све оно што желимо да пружимо својој деци. Играчке, добра одећа, обућа, образовање. Такође, мислимо и на пружање љубави и њиховом формирању, чак и на стварање одређених верских принципа. Али да ли вам је икад пало на памет да толико давање можда и није тако добро? У овом тексту су наведени неки обрасци који могу бити контрапродуктивни за развој детета и његов успех у животу.

  1. Купујете све

Често се појављују мишљења, поготову када оба родитеља проводе доста времена на пословима, да се деци пружа и показује љубав кроз финансијска средства. И тако, када се нађу у продавници и деца нешто затраже, родитељи пристају на све. Све играчке, сва одећа, сва обућа, сви слаткиши. Све што деца траже.

Када се деци пружи све што траже, она не могу прихватити могућност да нешто немају. Тада не знају да цене оно што им је дато. Када људи не могу да цене оно што имају, не могу ни да цене напоре који су потребни да би се нешто стекло. Неће моћи да се изборе са фрустрацијама и одустаће. А нико то не жели за своје дете.

  1. Љубав се претвара у служење деци

Из искустава неких мајки љубав значи брига о деци. Оне постају њихови верни робови и служе им све: воду, храну, припремају одећу, чисте за њима и још много тога.

То има логике у првим месецима и годинама живота, када дете нема могућност да то уради само. Мало по мало, како одрастају, немају контролу над логичним стварима, као што је одвикавање од пелена или храњењем детета.

Постоје ствари које родитељи не престају да чине, као што су спремање хране, прање одеће, чишћење куће, куповина ствари. Аутоматски преводе пружање пажње и љубав у обавезе. Али дође доба када деца морају раширити крила и одлетети својим летом. А ако их научимо да буду самостални и да брину о себи, тиме их спремамо за њихову будућност.

  1. Намећемо своје критеријуме

Постоје родитељи који се воде васпитањем према коме сматрају да треба да заузму диктаторски став и да намећу све. Шта обући, коју игру играти или шта наручити у ресторану. О свему треба пустити децу да одлучују.

Водећи се оваквим начином васпитања, долази се до тога да деца губе способност одлучивања, губе контакт са властитим укусима, жељама и потребама.

  1. Пружање превише слободе

Постоји и начин васпитања у ком родитељи пуштају своју децу да доносе све одлуке. Деца одлучују о свему, а када се то догоди, осећају се изгубљено, без јасних смерница којима би се водили.

А онда, како васпитавати и одгајати децу?

  • Нека стварају своје финансијске ресурсе

Не купујте им све. Нека постоје ствари које не могу да добију да би ценили то што имају. Нека науче да штеде.

Могу обављати неке задатке, као што је прање аутомобила, и на тај начин могу зарадити и штедети за оно што желе. Нека одреде свој циљ и нека раде на његовом остварењу.

  • Љубав са новим значењем

Љубав не значи служење, већ подршка и начин учења самосталности. Тиме ће се унапредити однос, а они ће научити да буду самостални, тако што ће се укључивати у све дневне одговорности, осећајући се као део испуњења задата, као што су сређивање куће и кување.

  • Подстицање на размишљање и слушање

Када се доносе одлуке, важно је чути мишљење. Постављајте им питања која их подстичу на размишљање и доношење одлука. Поред одлучивања, нека размишљају о одлукама.

Ово је битно, јер са једне стране откривају сопствени укус и потребе, а са друге развијају способност одлучивања у зависности од контекста. Наравно, постоје питања о којим могу одлучивати, а о којима не. Чак некада ризикујте и посматрајте резултате.

  • Дајте им слободу примерену њиховој доби

Постоје питања о којима деца не могу да одлучују. Нису пунолетни или једноставно немају способност, јер не поседују конкретно знање које је потребно. Постоје и области о којима не могу одлучивати или посебне околности у којима неко други доноси одлуке. Деца би требало да разумеју и науче како функционише породична динамика.

  • Крајњи циљ

Најбољи начин васпитања је стварање аутономије и способности за успех; сходно узрасту, учећи их да буду самостални, како у свом физичком развоју, тако и у задацима у којима уче и у одлукама које треба да донесу.

Постоји фраза “Најбоља ствар коју деца могу учинити је да им постанемо мање и мање неопходни”. Јер сваки пут када преузимају одлуке на себе, преузимају и живот и своју судбину у своје руке.

Приредила Александра Ивковић

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама