Ово је други у низу текстова који, заснован на емпиријским доказима, открива предуслове добре везе између родитеља и детета, а у зависности од пола.
И овог пута морамо да нагласимо да нису сва деца рођена нити расла у истим условима – социјалним, економским, демографским. Има и оне деце која одрастају са једним родитељем, у богатим или сиромашним породицама, урбаним или руралним срединама. Ипак, то не значи да не постоје дечје потребе које су универзалне и које има баш свако дете. Имајући то на уму, завирили смо у истраживања која су, на основу искуства и доказа, показала шта је потребно ћерки од оца, шта треба син од маме, шта је ћерки потребно од маме, а шта сину треба од његовог тате.
У овом тексту позабавићемо се темом мајки и синова.
Родитељство без принуде током најранијег детињства — или ризикујете негативне последице у погледу социјалног развоја свог детета.
Родитељство с принудом је устаљен образац у нашем друштву, у ком родитељ усмерава дете како би требало да се понаша и наилази том приликом на природни дечји отпор. Затим родитељ „подиже улог“ захтевајући још и више од детета, које онда пружа још и већи отпор. Коначно, родитељ или експлодира или одустане, што само храни лоше дечје понашање.
На великом узорку истраживања које је обухватило дечаке и њихове мајке у периоду од 10 година током одрастања, истраживачи су открили да дечаци чије су мајке упадале у замку „родитељства с принудом“ чешће имали проблеме с понашањем, социјалне проблеме и били одбацивани од друштва у школи. С друге стране, неке позитивније родитељске стратегије помагале су да дечаци развију социјалне вештине и самопоуздање.
Што мање конфликта, што више топлине.
Да не схватите погрешно, топлина НИЈЕ ИСТО што и попустљивост или презаштитнички став. Топле мајке су оне које истовремено пружају љубав, али стоје и чврсто на земљи. Друга ствар коју треба имати на уму јесте да конфликт и топлина нису нешто што је у потпуности под контролом родитеља. Сваки однос је двосмерна улица и премда је одговорност у односу родитељ-дете првенствено на родитељу, деца су и даље део те сложене слагалице. Ипак, маме које се јако труде да смање конфликте и да у своју комуникацију с децом унесу што више нежности и топлине, појачавају својим дечацима социјалне вештине, а смањују могућност да има проблеме с понашањем и емоционалним развојем.
Подршка да развију самоконтролу
Сви знамо да је много битније шта родитељ РАДИ него шта говори. Принцип „ради шта ти ја кажем, не гледај шта ја радим“ – не ради. Иначе би родитељство било најједноставнији посао на свету. Није тако тешко научити дете да пере зубе, али је зато и те како компликовано научити тинејџера да се суочи са анксиозношћу.
У студији о особинама које су помогле мајкама да изграде код својих синова самоконтролу аутори су установили да постоје два кључна фактора. Прво, у којој мери се мајка труди да установи привржен однос пун поверења са својим сином. И друго, да су стилови родитељства који укључују манипулацију или понижавања снажно повезани са слабијим способностима дечака да развију самоконтролу.
Избегавајте строге и грубе критике и емоционалну преукљученост (да, и у томе се може претерати)
Занимљиво је то што се већина истраживања која се тичу дечака, заправо највише фокусира на проблеме попут лошег и антисоцијалног понашања. У студији која је конкретно истраживала утицај критике мајке на развој дечака, откривено је да више критике значи и лошије понашање дечака. Е сад, ако журите са закључцима, можда ћете рећи – па логично, дечаци који се лоше понашају, могу да очекују више критике. Ове може бити тачно, али не мења чињеницу да строге критике нису ни најмање помогле да се понашање поправи.
Оно што је посебно занимљиво да исте ефекте даје и претерана емоционална укљученост мајке. Превелико жртвовање и презаштитнички став, баш као и оштре критике, утицале су на пораст проблема у понашању.
Уопштено, занимљиво је то да су истраживања о динамици односа мајка-син некако дала мање значајне резултате него када је реч о односу оца и ћерке. А сами закључци који су се наметнули у принципу су примењиви на све односе родитељ-дете, без обзира на пол.
Напишите одговор