Може бити врло тешко када вам дете каже да је неко био зао према њему, повредио његова осећања или осрамотио га. Деца не говоре увек баш све детаље тако да ваши добронамерни одговори могу да ударе у невидљиве окидаче и учине да се дете повуче у себе још више. Дакле, шта забринут родитељ да уради?
Шта треба избегавати од коментара:
Ако дете почне тако што ће рећи нешто нејасно, као, „нека деца су ме малтретирала“ питајте га да вам да више појединости јер ћете тако имати боље разумевање онога што се догодило. Када то схватите, ево шта никако не треба да говорите:
„Они су љубоморни на тебе. Они су несигурни.“
Овај одговор је неефикасан, јер не постоји ништа што дете може урадити са овим информацијама. Чак и ако је то тачно, то не зауставља другу децу. Не бисте ни желели да ваше дете каже другој деци да су љубоморни на њега јер ће се то сматрати објавом рата.
„Буди фин.“
Када ти прилазе људи који су зли према теби, тада не изгледаш као да си фин. Изгледаш као да си слаб и да те је лако изманипулисати.
„Вероватно долазе из лоше куће. Требало би да ти их је жао.“
Иако је тужно да нека деца имају јако тешке ситуације у кући, то није изговор да нападају другу децу. Осим тога, подстицање сажаљења ка неком детету и изазивање неке врсте супериорности код вашег детета може само довести до још више проблема.
„Да ли си сигуран? Можда ниси добро схватио.“
Ово значи да не верујете свом детету или мислите да је превише осетљиво и претерује.
„Само га игнориши. Помери се одатле.“
До тренутка када је дошло да прича с вама, дете је већ вероватно покушало да игнорише или побегне од проблема, али то није успело. Зато је и дошло код вас.
Шта треба рећи
Запамтите, ваш одговор треба да буде нека комбинација следећих одговора:
„Мени је јако жао што то чујем.“
„Хвала што си ми рекао.“
„Хајде да мало размислимо, па да видимо шта да урадиш да би то могао да решиш.“
Шта ако ваше дете каже: „Ја ћу да ти кажем, али мораш да обећаш да нећеш радити ништа“? Ово је невероватно збуњујућ тренутак. Желите да вам каже шта није у реду, тако да је разумљиво да ћете то обећати, иначе ће вас дете искључити. Али не желите да обећате нешто што ћете морати да прекршите, јер ће онда ваше дете отићи код неког другог одраслог по савет. Уместо тога, ово је оно што бисте могли да кажете:
„Волела бих да то обећам, али не могу. Разлог за то је што ћеш ми можда рећи нешто што заједно не можемо да решимо, или ја не знам шта треба да се уради. Али, оно што ја могу да обећам је да ако је потребно мишљење друге особе, рећи ћу ти то и ми ћемо одлучити заједно ко је најбоља особа за наш проблем“.
Ако укључите своје дете као део процеса, оно може да толерише ваше одлуке, чак и ако се стварно не слаже са њима. Ви сами морате да схватите да су проблеми вашег детета његови лични проблеми и да ће за све што уради морати да сноси последице.
Приредила: Андријана Максимовић