Деца често нису способна да оно што осећају изразе речима и зато је цртеж најбољи начин да сазнате шта мисле и проживљавају, тврде психолози.
Цртеж је најслободнији и најспонтанији начин изражавања малишана, али им и помаже да се развијају, сазревају и спознају свет око себе. Искусни психолози често користе цртеж уместо разговора, јер тврде да се из њега врло лако може уочити да ли дете има неки проблем, шта га оптерећује, чега се плаши, шта жели и чему се нада.
Деца никада не цртају објекте онаквим какви јесу, већ како их доживљавају, њиме комуницирају са одраслима, посебно са родитељима. Нарочито је важно, кажу стручњаци, како дете црта ликове, односно људе, дрвеће и куће.
Начин на који црта људе говори о његовој интелигенцији, развоју, али и о томе како себе доживљава.
Цртеж куће увек представља породицу и ако га дете црта тако да има све елементе – кров, прозор и врата, то значи да се у породици осећа безбедно и заштићено. Кућа симболише и однос са мајком, док је отац најчешће представљен кроз цртеж сунца. Ако је оно мало или сакривено иза облака, детету вероватно недостаје време са оцем.
Породицу дете црта тако што прво нацрта најважнију особу, односно ону са којом је најблискије, најчешће на левој страни папира. Када некога изостави, то не значи да га не воли, већ је вероватно љуто или љубоморно, поготово ако су у питању браћа и сестре.
Уколико појачава неке делове тела, то може значити да има проблем у комуникацији са том особом, или ако, на пример, црта себе без неког дела тела, врло је вероватно да жели од нечега да се заштити.
Важно је и како дете црта стопала, ноге и ципеле. Ако су људи боси или без стопала, то може значити да дете нема довољно поверења у њих или да је због нечега несигурно. Психолози тврде да када дете превише сенчи цртеж, то може указивати на анксиозност.
Дрво представља емоционално стање. Ако је дрво велико, са разгранатом крошњом и заузима централно место на папиру, дете се развија у јаку и самосвесну личност.
Стручњаци верују да свако дете има „тип“ дрвета које црта и да кроз цртеж дрвета пројектује своје карактерне особине. Психолози кажу да, на пример, цртеж лишћа које пада са дрвета представља страх од самоће и жељу детета да буде више у близини родитеља.
Интересантно је да деца из града чешће цртају дивље, док они из сеоске средине углавном цртају домаће животиње. Чудовиштима, инсектима, змијама или мишевима на цртежима изражавају страх, као и танким потезима оловком.
Облици
Стидљиво, хиперсензибилно, интровертно или бојажљиво дете увек ће вући танке линије, а оно које енергично црта, а често и поцепа папир, може бити агресивно и врло хировито.
Кругове и благо заобљене облике користе маштовити клинци, док живахна деца више користе равне линије и углове. Испрекидане линије могу указивати на несигурност, а оне које иду у цик-цак на несталност. Деца временом додају све више детаља на своје цртеже, па њихов изостанак у предшкослком добу може указивати на личност склону сањарењу. Доста детаља и фигура упућују да ће дете као зрела особа бити прилично реално. Дете које је сигурно у себе и има самопуздања себе ће увек сместити у центар цртежа.
Црте и линије које су усмерене нагоре увек представљају оно што дете жели, а оне надоле његову свакодневицу. Ако дете оставља много празног простора, врло је вероватно да родитељи нису поставили јасне границе и да их дете још испитује.
Бoje
Иако се до недавно веровало да црна боја указује на одређене емотивне проблеме, психолози тврде да је подједнако користе и интелигентна деца. Наравно, она не сме да буде једини избор.
Екстровертно и задовољно дете користиће топле и живе боје, највише наранџасту, жуту и црвену, док ће нежно и мирно дете чешће користити светлије нијансе плаве и зелене.
Браон користе малишани којима је хигијена јако важна, док много беле боје може да буде знак несигурности. Превише љубичасте може указивати да дете жели јачи ослонац, да је по неким питањима несигурно или да му је потребна подршка.
У сваком случају, анализу треба препуштати стручњацима и не треба пратити сваки детаљ који дете нацрта, јер понекад деца у вртићу цртају у групи и од вршњака усвајају одређене облике или боје. Немојте стајати изнад детета док црта, испитивати га и помагати му.
Похвалите га сваки пут када нешто нацрта, чак и онда када то не изгледа баш најбоље. Чувајте цртеже и стимулишите дете да се што више изражава на овај начин.