Mama je prva ljubav. Ona je naša prva veza sa životom i nama samima. Ona je naša sigurna luka. O sebi prve stvari učimo kroz interakciju sa majkom. Prirodno je to što uvek težimo i čeznemo za njenom fizičkom i emotivnom podrškom, za njenim dodirom, osmehom, zaštitom. Njena empatična reakcija na naša osećanja, želje i potrebe utiče na to kako vidimo sebe i koliko vrednujemo svoje potrebe. Narcisoidna majka koja ne pokazuje empatiju čini veliku štetu psihološkom razvoju svoje dece. Kao i Narcis iz grčkog mita, ona u deci vidi samo svoj odraz. Ne postoji granica koja razdvaja njenu decu i nju i ona njih ne vidi kao individue, kao jedinstvena i neponovljiva bića koja su vredna ljubavi takva kakva jesu.
U nastavku se nalaze neke karakteristike narcisoidnih majki i posledice koje one ostavljaju na decu.
Nedostatak granica
Neke od posledica koje narcisoidna majka ostavlja na ćerke drugačiji su od onih koje ostavlja na sinove. Jer devojčice najčešće provode više vremena sa majkom i posmatraju je kao uzor. Narcisoidne majke obično vide svoje ćerke istovremeno kao neku vrstu pretnje, ali i kao hranu za sopstveni ego. Kroz uputstva i kritike, one pokušavaju da oblikuju svoje ćerke u neku „unapređenu verziju sebe“. U isto vreme, one na svoje ćerke projektuju svoje neželjene osobine, poput egocentričnosti, sebičnosti, hladnoće, ali i neke neželjene osobine svoje majke. Narcisoidne majke mogu voleti sinove više iako njima mogu nauditi na neki drugi način, poput emocionalnog incesta.
Narcisoidno zlostavljanje
Stalno posramljivanje, potkopavanje razvoja identiteta jednog mladog bića logično će stvoriti nesigurnost. Ona neće verovati svojim osećanjima i impulsima i uvek će misliti da je kriva što je majka njom nezadovoljna, nesvesna da, zapravo, šta god da uradi, majka nikad neće biti zadovoljna. U ovakvoj porodici, muž, odnosno otac deteta obično je i sam žrtva nekog oblika zlostavljanja ili je samo pasivan i ne trudi se da zaštiti ćerku od narcisoidne majke. Ćerka ne uspeva da nauči da se sama suprotstavi jer je obično omalovažavana od malena. Oseća se nemoćno i, naviknuta na zlostavljanje, često ga kasnije u životu i ne prepoznaje.
Toksično posramljivanje
Ćerka narcisoidne majke se retko, ili nikad ne oseća prihvaćenom takva kakva jeste. Mora da bira između toga da žrtvuje svoju ličnost ili da izgubi majčinu naklonost i ljubav. I to postaje obrazac koji će je pratiti i kasnije kroz prijateljstva i ljubavne veze u odraslom dobu. Njeno iskonsko biće, ono što ona jeste, biva poraženo, odbijeno, kako od njene majke, tako i od nje same. Posledica je osećaj stida zbog verovanja da je ona sam, zbog onoga što jeste, nedostojna bilo čije ljubavi. Kako i može biti vredna nečije ljubavi, ako nije dovoljno dobra onoj koja bi trebalo da je voli bezuslovno? Kako se nikad ne oseća dovoljno vrednom, njen život postaje neprestana težnja za priznavanjem. Pošto se ljubav mora zaslužiti, njen život i veze u odraslom dobu verovatno će ponavljati obrazac žrtve.
Emocionalna nedostupnost
Emocionalna bliskost koju normalna majčinska nežnost i osećaj za dete proizvode, u slučaju narcisoidne majke je odsutna. Majke narcisi vode računa o fizičkim, ali ne i o psihičkim i emotivnim potrebama svoje dece. Ćerka ne shvata šta tu nedostaje, ali čezne za toplinom i razumevanjem majke, a tu toplinu može iskusiti samo u odnosu sa drugim ljudima u svom životu. U ovakvim okolnostima, ćerka narcisoidne majke ne može da nauči da vrednuje svoje emocionalne potrebe niti ume da ih prepozna.
Kontrola
Roditelji narcisi su kratkovidi. Svet se vrti oko njih. Oni kontrolišu i manipulišu potrebama svoje dece, njihovim osećanjima, izborima koji prave. Njihovo roditeljstvo zapravo je često pod devizom „Radićemo na moj način ili nikako!“
Narcisoidne majke ponekad su, ako imaju i muško dete, mnogo više okrenute njemu, dok je ćerka zanemarena. Druga vrsta ovih majki je ona koja na svoju naslednicu gleda kao na projekat. Ova majka želi da njena ćerka postane najbolja moguća verzija nje same, a to pokušava da postigne kroz neprestanu kritiku i kontrolu. To su majke koje pokušavaju da žive kroz svoje ćerke, koje vide kao produžetak sebe. One žele da se njihove ćerke oblače i ponašaju kao i one same, da biraju hobije, mladiće, profesiju, kao što bi to one činile. “Za njeno dobro,” one zabranjuju ili kritikuju sve što ćerka želi ili voli, potkopavaju njenu sposobnost da misli sama, da zna šta želi, da bira za sebe, da se bori za svoje izbore.
U svojim vezama u odraslom dobu ćerke narcisoidnih majki često se stavljaju u ulogu potčinjenog i kontrolisanog.
Oporavak
Oporavak od traume odrastanja uz osećanja odbijanja i posramljivanja zahteva neko vreme i ozbiljan trud. On počinje sa identifikovanjem i razumevanjem toga da su poruke poniženja i posramljivanja koje je majka slala – neistinite. Sledeći i najvažniji korak je zamena tog negativnog unutrašnjeg glasa, glasom nežnosti i ljubavi prema sebi samoj.
Priredila: A. Cvjetić
Izvor: psychologytoday.com