Шта је нормална, а шта повишена температура?
Нормална телесна температура, мерена испод мишке (аксиларно) је до 37C. Када се мери “у гузи” (ректално), горња граница телесне температуре је за пола степена виша 37,5.
Постоји веома лак, брз и изузетно прецизан начин мерења температуре деци посебним апаратом који се на пар секунди нежно и потпуно безболно стави у увце. Што због нешто више цене, што због “страха од непознатог” код нас не користе колико би требало. Топломери “за на чело” су добри за оријентацију, али нису претерано прецизни.
У даљем тексту ће се говорити у вредностима аксиларне (мерене испод мишке) температуре јер је то ипак лакши и прихватљивији начин мерења за већину деце.
Кад је телесна температура до 38 степени она се не сматра за високу, па се деца са температуром од 37,5 – 38 називају субфебрилна. Када дете има преко 38 степени ради се о “правој” повишеној температури (фебрилна деца), а када је преко 39 (неки кажу преко 39,5) можемо рећи да се ради о веома високој температури. Температура преко 40 доводи маме и тате на ивицу очаја, али стварно захтева брзу акцију, јер без обзира на узрок, мора неодложно да се обара.
Који су узроци повишене температуре?
Висока телесна температура је скоро увек знак знак неке болести или поремећаја, али су инфекције, као што смо већ рекли, најчешћи узрок повишене температуре. Већина вируса и бактерија по уласку у дечји организам, покрећу одбрамбену реакцију имунолошког система. Једна од манифестација борбе организма са инфективним узрочницима је повишена телесна температура. Постоје и други (ређи) узроци, некада су безазлени, али понекад и веома опасне болести могу изазвати повишену температуру. Узроци нису тема овог приказа, лекар је задужен да открије узроке фебрилности, а родитељи треба да знају како да поступају са дететом које има повишену температуру.
Када се мора одмах код педијатра?
Ако знате како, детету се може помоћи у кућним условима – потребно је “оборити” температуру, па онда потражити узрок високе температуре. Ипак, постоје ситуације које траже брзу интервенцију лекара:
Када се јаве фебрилне конвулзије – фрас, а родитељи немају адекватне лекове и први пут се дешава. Фрас изгледа веома драматично, али код већине деце има добру прогнозу, под условом да се све обави како треба. Дете је без свести, обично укоченог (фиксираног) погледа, згрчено је или се наизменично тресе и опушта (конвулзије), а неретко се може видети и пена на устима. Тада треба што пре одвести дете лекару или позвати хитну помоћ. Дете транспортовати на страни, НЕ ТРЕБА извлачити језик, а ваља знати да фрас код огромне већине деце НЕ ОСТАВЉА последице ако не траје дуже од 20 минута. Ово је читава вечност, а већина деце спонтано престане да се тресе пре истека овог периода. По доласку код педијатра све ће брзо бити сређено. Обучени родитељи знају шта да се ради, а то и није нарочито компликовано:
– Дете ставити на бок
– Узети Диазепам микроклизму (тубицу) и увући је у гузу и истиснути ЦЕО садржај
– Извући тубицу без отпуштања, дакле СТИСНУТИХ прстију да се не би лек усисао у тубу
– По вађењу тубице стиснути гузу пар минута да лек не исцури напоље
– Конвулзије (фрас) брзо престају, али се потом мора наставити обарање високе температуре
Ако је дете при свести, али је изразито поспано, тотално безвољно, стално лежи, а повремено јечи или плаче. Ово дете поред температуре има сигурно још неки проблем који иде уз температуру. Зато је идеално ставити један чепић (супозиторију) за обарање температуре у гузу и одмах код лекара. Тада се обично ураде основна лабораторијска испитивања (крвна слика, преглед мокраће…) у циљу брзог утврђивања узрока повишене телесне температуре и адекватног лечења. Не треба очајавати, јер и сасвим обичне ствари могу бити узрок оваквом стању, као на пример губитак веће количине течности из организма детета.
Ако је детету немогуће дати лек за температуру, или ако немамо лекове при себи (што не би смело да се деси – све може да се нема, али лекови за обарање температуре морају бити на располагању) дете мора код педијатра.
Шта родитељи могу сами да ураде?
Иако постоји добар избор лекова за обарање температуре (антипиретици), не треба заборавити на хлађење као брз, лак и логичан помоћни начин снижавања телесне температуре. Наравно расхлађивање НИЈЕ замена за антипиретике већ корисно допунско сретство у обарању високе температуре.
Када сте у кући или стану раскомотите дете. Немојте га покривати. Велики број родитеља, а скоро све брижне баке се плаше да открију дете, “да се не прехлади”. Ово је велика заблуда, али и опасност по дете. Претопљавање детета додатно повећава температуру и ризик од компликација (пре свега фраса). Хлађење је најбржи и најефикаснији начин обарања повишене телесне температуре док чекамо да лек (антипиретик) испољи жељени ефекат (петнаестак минута, а некада је потребно и дуже чекати).
Када се ради о веома високој температури – преко 39-39,5оЦ најбоље “оружије за брзо дејство” је туширање деце млаком водом. Треба избегавати хладну воду која је веома непријатна за дете које “гори”. Уместо туширања можете млаком водом натопити памучну пелену, потом пажљиво “оросити дете” које седи или лежи, тако да кожа буд епокривена капљицама млаке воде. Затим се голо дете остави да се осуши без покривања. Ова се процедура може понављати колико је потребно, за разлику од лекова који имају дефинисане дозне интервале.
Алкохолне фрикције су практично напуштене, али има лекара који их и даље “преписују” деци са изузетно високом температуром. Показало се да је млака вода једнако ефикасна као и алкохол, али далеко мање непријатна за дете.
Правилно расхлађивање детета је неопходно, ефикасно, али краткотрајно. Зато је неопходно применити лекове за снижавање температуре!
Лекови су стуб борбе са високом темепературом. Њих треба давати када је телесна температура изнад 38оЦ. На нашем фармацеутском тржишту постоје неколико препарата који су прикладни за обарање високе телесне температуре код деце, а најчешће се користе: парацетамол и ибупрофен.
Салицилате не давати деци за скидање температуре! Салицилати код деце могу довести до тешких компликација, нарочито када дете има инфекције узроковане одређеним типовима вируса, тако да се деценијама не користе за снижавање повишене телесне температуре. Ове компликације су, руку на срце, веома ретке, али изузетно опасне.
Парацетамол и ибупрофен не изазивају такве опасне реакције, а имају сличну ефикасност као и салицилати. Оба лека имају приближну ефикасност, али је реакција на лек индивидуална. Ако дете не реагује на парацетамол треба пробати са ибупрофеном, и обрнуто. Не треба давати оба лека истовремено (осим у ретким изузецима). Постоје добро дефинисане препоруке за комбиновање парацетамола и ибупрофена, али то треба радити само по упуству педијатра.
Антипиретици се најчешће дају као сирупи – орално или као чепићи у гузу – ректално. Природније је да се лек да кашичицом, али ако дете повраћа или одбија лек на уста могу се применити чепићи (супозиторије). Чепиће не треба давати када дете има пролив јер тада се лек не може респорбовати са слузнице ректума, али се може погоршати пролив изазивањем непожељних покрета дебелеог црева.
Антипиретици се дакле дају по потреби, када је температура преко 38оЦ, али се мора поштовати доза лека и учесталост давања. Прецизно дозирање одређује лекар, али поменути препарати су прилично безбедни, а родитељи могу прочитати упутство за дозирање лека, тако да се дете не може “предозирати”. Ове лекове не треба давати ако дете нема повишену температуру! Бесмислено је давање антипиретика “унапред” да би се спречио пораст температуре.
Парацетамол и ибупрофен се обично дају до четири пута дневно (максимално шест пута – на четири сата), а појединачна доза је око 10 мг лека по килограму телесне масе детета. Не треба бити математичар да се израчуна да дете од 10 кг може без опасности добити четири пута дневно по једну кафену кашичицу парацетамола или ибупрофена. Као што смо већ нагласили, најбоље је да се дозе прецизирају са педијатром који лечи дете – тада се не може погрешити.
Код примене чепића, дете ставити потрбушке, нежно ставити чепић у гузу, потом руком стиснуту гузу у трајању од пар минута да растопљени чепић не исцури напоље. Парацетамол се може набавити у облику супозиторија, за разлику од ибупрофена. Дозе су исте, а ефекат лека настаје нешто брже него код оралних препарата.
Сви антипиретици обично траже 15-30 минута (некад и дуже) за почетак дејства. Зато треба бити стрпљив, а ако температура и даље расте поновити туширање млаком водом. У првим данима инфекције није реално очекивати да лек врати температуру на нормалне вредности. Доктори су веома задовољни да она буде испод 38оЦ, па и мама треба да зна да све док је инфекција у бурној фази, нема чудотворног лека за потпуну нормализацију телесне температуре.
Унос течности је изузетно важно за дете са повишеном температуром – дете које “гори” мора да пије!
Међутим, дете мора да пије, чак иако није расположено за унос течности. У периодима високе температуре дете губи веће количине телесне течности знојењем, испаравањем, али и убрзаним дисањем (које често прати високу температуру чак и када нема болести плућа).
Повећање телесне температуре убрзава потрошњу енергије у организму, а то такође повећава потрошњу телесне воде. Зато је од изузетног значаја детету давати течност. То практично значи да дете често треба нудити да пије (наравно када је будно).
Који је напитак најбољи за дете које има повишену температуру?
Најбоље је да дете пије воду!
У акутној фази инфекције непожељни кисели сокови, али и врући напици који могу оштетити слузокожу желуца.
Може ли дете да пије хладну воду?
Може!
Не говоримо о леденој (скоро залеђеној) води, већ о нормално охлађеној води из фрижидера (не из замрзивача). Хладна вода је пожељан напитак (нарочито код старије деце) јер брже пролази кроз желудац до црева одакле стиже у циркулацију, али ће пријати да мало расхлади дете “изнутра”.
Може ли дете са високом температуром да се “препије” воде?
Не може!
Жеђ се јавља онда када му треба вода, а престаје када дете попије колико му треба. Здраво дете вишак воде избаци преко бубрега, који су главни регулатор протока течности у организму, па знају избацују вишак течности из организма. Дете “које гори” има веће потребе за течношћу, тако да ако тражи да пије – немојте му ограничавати! Проблем настаје када дете неће да пије, а вода му је неопходна.
Шта да се ради ако дете повраћа?
Деца која повраћају треба стриктно да поштују правило “често по мало”, сваких 5-10 минута по 1-2 кафене кашичице течности. Тада је најбоље користити средства за оралну рехидрацију (Хуманин електролит је одлично решење) која се растварају у води. Када се користи флаширана вода, не треба је прокувавати пре растварања ових препарата.
Појење детета, нарочито у првим годинама живота често захтева велико стрпљење и пожртвованост. Треба у томе истрајати јер је једина преостала могућност давање течности кроз вену (интравнеска рехидрација) која се обично спроводи у болници. Наравно, ако и поред свих предузетих мера дете не може да пије јавите се лекару који ће одлучити о даљем третману. Боље и раније него да се закасни и да дете прекомерно дехидрира.
Аутор: Горан Вукомановић