Сећате ли се када сте последњи пут правили нешто од блата? Замак од песка?
Ако вам недостају таква сећања, вероватно сте пропустили важне тренутке свог детињства, али сада када вероватно имате сопствену децу, можете да надокнадите. Чак и ако не мислите да је неопходно, верујте да су користи од брисања руку у песку или гњечења блата неупоредиве са било којим другим занимањем. Поред тога што се забављају, ове активности носе своје здравствене и имунолошке бенефиције, па покушајмо да заборавимо на приговоре као што су: „Како си успео ТОЛИКО да се испрљаш!“ и „Не у блато!“
Данашња деца се врло ретко играју напољу, а када то раде, она су под будним оком одрасле особе која строго прати дете да остане чисто и што је могуће више не утиче на околину.
Али деца воле и морају да се упрљају.
Према бројним научним истраживањима, деца која се играју у природи и често се забављају у бари, блату или у песку су здравија.
Наравно, сасвим је нормално да родитељи брину о хигијени и сигурности своје деце, али то не значи да их стављате под стаклено звоно.
Када се деца играју у дивљини, они ступају у интеракцију са микроорганизмима који постоје у земљи и трави. Овај сусрет са микроорганизмима помаже њиховом правилном развоју и природно јача имунитет. Из ових разлога, све те „прљаве” игре не би требало да буду искључене из свакодневног живота деце, шта више – оне су им потребне.
Разни микроорганизми и бактерије подржавају правилан развој имунолошког система организма детета и на тај начин повећавају отпорност целог организма. Ово дете штити од бројних болести, укључујући и алергије.
Поред чисто здравих разлога за остављање деце да се играју блатом и песком, ове активности су од највеће важности за развој њихове маште и креативног размишљања, смањење стреса и вероватноће депресије и промовисање когнитивног развоја.
Игре на отвореном у већини случајева укључују игре са псима, мачкама и другим кућним љубимцима. У том смислу, стручњаци препоручују да их треба охрабривати, а не избегавати.
Како функционише имуни систем?
Имуни систем је оно што штити људски организам од микроба и бактерија које могу угрозити добро здравље. То се дешава када тело пронађе супстанце које узрокују болест и инфекцију, а затим реагује на спољашњи шок и почиње да се бори против њих. Међутим, да би ова борба била успешна, систем мора познавати што више микроорганизама и бактерија из околине.
Када деца имају слободан приступ спољашњем окружењу, често се играју напољу и имају контакт са различитим елементима, њихов организам постаје отпорнији на одређене микроорганизме који су већ били изложени и са којим њихов имуни систем зна да се бори.
Шта се дешава када децу држимо подаље од отворених простора и трудимо се да буду увек чисти?
Ако дете не дође у контакт са микроорганизмима и бактеријама из околине или је овај контакт сведен на најмању могућу меру, имунолошки систем је слабији, а тело подложније неким патолошким компонентама које изазивају алергијске реакције или инфекције. То могу бити полен, полен, животињска длака.
Научници су чврсто уверени да је лишавање контакта с природом такође лишено физичких подстицаја за стицање искуства које негативно утиче на њихов укупни развој. Поред тога, физичка активност је сигуран начин да деца избегну гојазност, која је постала све озбиљнији проблем у свету у последњих неколико година.