Šta se dešava kada pošaljete dete u ćošak

maj 28, 2015

U mozgu deteta, bol izazvan kaznom u vidu izolacije (odlazak u ćošak ili u svoju sobu), može biti podjednako snažan kao fizičko kažnjavanje. Zato, razmislite, da li je odlazak u ćošak najbolji način da dete nečemu naučite?


“Tajm-aut” iliti odlazak u ćošak jeste najpopularnija metoda discipline koju roditelji koriste i, nažalost, jedna od onih koje pedijatri i stručnjaci za razvoj dece najčešće preporučuju. Ali, ne i rezultati nedavnih istraživanja o uticaju ovakvog oblika kažnjavanja na odnos roditelja s detetom i na njegov razvoj.

Studije iz oblasti neuroplastike (bavi se izučavanjem prilagodljivosti mozga), dokazala su da ponavljanje određenih iskustava može zapravo promeniti fizičku strukturu mozga. Budući da sam proces discipline i vaspitanja deteta obuhvata veliki broj iskustava na relaciji staratelj – dete, izuzetno je važno da roditelji pažljivo razmotre kako će reagovati na neposlušnost i loše ponašanje deteta. Disciplina bi trebalo da bude proces učenja, ne kažnjavanja, a pronalaženje pravih načina da dete nečemu naučite je ključno za pravilan razvoj.

Da se vratimo na odlazak u ćošak. U većini slučajeva, sve što ovaj metod nudi je izolacija. Čak i kad dete u ćošak pošaljete na miran i staložen način, to im šalje jednu lošu poruku: kada pogrešite ili kada vam je teško, bićete primorani da budete sami – lekcija koja se često, naročito od strane male dece, shvata kao odbijanje. Sledeća poruka koju ovaj metod discipline šalje je – roditelj je tu za tebe samo onda kad se lepo ponašaš. Dakle, s aspekta roditelja, deca nemaju pravo na loše trenutke, nervozu i “žutu minutu”. Upamtite da oni ove emocije ne umeju da potisnu i kanališu i imajte na umu da je daleko bolje da vam ih pokažu, nego da ih čuvaju u sebi.

Ono što mi još zaboravljamo je da deca imaju urođenu, duboku potrebu za povezanošću. Decenije istraživanja pokazale su da, naročito u periodu kada smo pod stresom, svi želimo da od ljudi u okruženju dobijemo podršku i razumevanje. Ali, kad deca izgube emocionalnu kontrolu, a roditelji im tu podršku uskraćuju i šalju ih u izolaciju, tako im poručuju da svaki emocionalni stres treba da preživljavaju sami.

Kada su emotivno preopterećena, deca to pokazuju kroz loše ponašanje. Izraz lošeg emotivnog stanja ili jednostavno prejakih emocija ponekad može biti argesivno, loše ponašanje ili odbijanje bilo kakve saradnje. Ovo je samo dokaz da vaše dete još nije razvilo veštine samokontrole. Loše ponašanje je zapravo često poziv deteta za pomoć u smirivanju negativnih emocija ili način da se zatraži malo pažnje i ljubavi.

A povrh svega, “tajm-aut” metod discipline obično je neefikasan i ne daje rezultate koje su roditelji želeli da dobiju – da promene detetovo ponašanje ili ga nateraju na razmišljanje. Retko koje dete će, kad ode u ćošak, razmišljati o tome šta je loše uradilo i doći do zaključka koji je roditelj želeo da izazove. Čak i ako dođu s izvinjenjem posle kazne, to može da znači da žele da ponovo pridobiju ljubav, a ne da su naučili lekciju. A ono što je daleko češći rezultat odlaska u ćošak je zapravo da se bes kod dece dalje i više razvija a ponašanje pogoršava jer, dok su u kazni, većinom “hrane” ljutnju prema roditelju zbog nerazumevanja koje je za njega ili nju pokazao. I dok se tako fokusiraju na to koliko roditelji nisu fer prema njima, deca propuštaju priliku da zaista razviju osećaj empatije i sposobnost za rešavanje teških situacijaa , što bi se desilo kada bi roditelji koristili druge metode discipline.

Uostalom, da li zaista neko može poverovati u to da dete od 4, 5, pa i 10 godina može u ćošku, samo, bez razgovora s roditeljem, izvući one zaključke koje roditelj želi. Pa onda bi se dete moglo samo vaspitavati, za to mu nije potreban roditelj, osim da, kad pogreši, umesto podrške i razgovora, pruži nerazumevanje i odbijanje.

Zato, sledeći put kad dođete u iskušenje da upotrebite “tajm-aut” tehnikom, vi je zamenite “tajm-in” metodom – pružite detetu utehu, razumevanje i ljubav. Na taj način ih učite mnogim stvarima – da se problemi rešavaju mirnim i lepim ponašanjem, da ste vi tu za njega kad mu je teško, da je razgovor ključ svega i da s vama može o svemu da priča. Ovo je važno naročito za mlađu decu, koja ni izbliza ne mogu da razumeju metod izolacije i za koju odlazak u ćošak znači samo odbijanje.

Priredila A.C

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


17 komentara na "Šta se dešava kada pošaljete dete u ćošak

  1. Mini Maus kaže:

    Samo me zanima šta silni stručnjasti preporučuju kao kaznu???
    Elem, pustite decu da vam sednu na glavu jer ako nisu na glavi neće imati samopozdanje, biće nevoljeni, agresivni itd.
    Nemoj da galamite, a kamoli da udarite dete po guzi.
    Pustite decu da rade šta hoće sa vama, a posle ćemo mi sa njima.

  2. sophia kaže:

    Kaznu?! Zasto bi uopste kaznjavali vase dete? Pokusajte da mu pruzite ljubav i razumevanje. Ako budete razumeli vi njega, razumece i ono vas. Izmedju vas i vaseg deteta nije samo jedan smer, put je dvosmeran.

  3. cele kaže:

    DECA NE GRESE! Roditelji su ti koji prave greske!

  4. neko tamo kaže:

    Koji nenormalni mozgovi pisu ovo!!! Kuda ovaj svet vodi da mi je znati? E ako jos
    jednom procitam tekstove sa ovoliko gluposti navedenih a onda i ove komentare poput Celeta i Sophije,onda sam stvarno neuracunljiva. Zbog takvih kao oni deca danas izrastaju u bica, za koja ne zelim da dam naziv. Naravno, cast izuzecima!

  5. neko tamo kaže:

    Koji nenormalni mozgovi pisu ovo!!! Kuda ovaj svet vodi da mi je znati? E ako jos
    jednom procitam tekstove sa ovoliko gluposti navedenih a onda i ove komentare poput Celeta i Sophije,onda sam stvarno neuracunljiva. Zbog takvih kao oni deca danas izrastaju u bica, za koja ne zelim da dam naziv. Naravno, cast izuzecima!

    1. Ena kaže:

      U takva bica deca danas izrastaju zato sto nemaju prisutne roditelje, cesto i fizicki (tu su vrtici i babe/dede da zamenjuju roditelje dok su deca manja, kasnije tu su ulica, vrsnjaci, mediji), a jos cesce su roditelji odsutni duhom, dok je decja potreba da se roditelji bave decom, poklanjajuci im svoju paznju, koncentraciju, usmerenost na dete i njegove potrebe i emocije, cime se dete oseca voljeno i sigurno. Svakako, ne mora niti treba roditelj 24 sata da gleda u dete, ali u najranijem i ranijem uzrastu deteta prisutnost roditelja je detetu mnogo potrebna, a kako dete raste je sve manje potrebna, medjutim ono sto je sustina te skoncentrisanosti i paznje roditelja usmerene na dete jeste da je roditelj sposoban da prepozna one bitnije trenutke kada je detetu potrebna njegova podrska, razumevanje, uteha… Dakle, u savremenom “roditeljstvu” je najmanje roditeljskog, a znamo da su roditelji stub vaspitanja i socijalizacije deteta. I mi se jos cudimo i pitamo zasto su deca nevaspitana, sa ovim ili onim losim ponasanjem, itd.

  6. maja kaže:

    potpuno se slažem sa tekstom. u izolaciji jedino o čemu se razmišlja je kako se osvetiti roditelju.

  7. Gordana kaže:

    Ma važi.. E na glavu ste se popeli sa tim tememam više… Kazna mora da postoji u vaspitanju isto kao i nagrada,ako zelimo najbolje rezultate. A vi sve ga preterašte sa tim ne ovo,ne ono..

  8. Anarhija kaže:

    Kakav cosak i kazna. Ta mala bica su savrseno sposobna da shvate sta je socijalno prihvatljivo ponasanje. Vi ste tu da im samo udovoljavate i pazite da se ne povrede. Oni su uvek u pravu vi gresite, sve ce vam oni objasniti.Ovo je detrijarhat sto pre shvatite bolji cete roditelj biti.

  9. natasa kaže:

    Probala sam ovu metodu par puta. Kod mog deteta se nije pokazala kao dobra. Bio je vrlo agresivan i razdrazljiv svaki put posle ” coska”.

  10. Mini Maus kaže:

    Pola ovih tekstova su pisali američki autori, pa ako želite da vam deca budu kao mali debeli amerikanci koji se valjaju po marketima, samo napred.
    Želim da mislim da smo mi daleko od Amerike.

    1. TijanaSF kaže:

      Americka pedagogija je broj 1 u svetu nauke i dostignuca. Ja sam isto kao i ti razmisljala dok nisam dosla ovde i videla vaspitanje koje iskljucuje galamu i batine. I mogu vam reci da su takva deca mnogo bolji ljudi kasnije. Naravno, ne treba ici u krajnost i pustiti da dete radi sta pozeli. Na posletku, sve je do vaseg strpljenja. Ovakav metod ukljucuje mnogo razgovora, razumevanja, energije i pre svega vremena. Na zalost, mnogi roditelji izgube strpljenje pre vremena. Ali ih ne krivim. Toliko je drugih problema oko nas.
      Preporucujem svima da se ne bave problemima sa vaspitanjem u Americi vec da gledaju svoje dvoriste. Ova metoda vaspitanja je najbolja, pitanje je ko moze da izdrzi. Pozdrav svima.

  11. ana kaže:

    Od svih glupih tekstova kako biti dobar roditelj ovo je nesto najbolje sto sam procitala… moje dete upravo tako reaguje na kaznu… bude samo jos gori vristi i baca se… znaci oseca se odbaceno… metoda razgovora…. hmmmm…. nadam se da ce slusati….

  12. Roditelj kaže:

    …… ma najbolje je da decu pustimo da sami odlucuju sta ce da rade….. tekst nema nikakve logike…..
    Sta ce se desiti sa njima kada porastu prekrse pravila(citaj zakon), pa bice poslati u mnogo goru izolaciju……bas me interesuje koje nevladine organizacije pisu ovakve gluposti kako bi se roditelji primali i nevaspitavali svoju decu. Kaznena mera postoji svuda i kod zivotinja i kod ljudi pa mora postojati i kod dece…..Sigurno neces maljem udariti svoje dete jer ti onda i ne spadas u kategoriju roditelja, ali ga moras na neki nacin nauciti da ce se kada poraste susretati sa mnogo tezom kaznom… a kako ces mu to objasniti…pa primenom slicne situacije samo umanjene 10000000 puta, kako bi shvatio poentu a ne osetio efekat. Ne mozes pustiti dete da ti ubaci ruku u steker i pogine kako bi razumelo opasnost od struje, ili ga pustiti da ono odluci kada ce istrcati iz stana i pobeci na ulicu kako bi razumelo opasnost od kidnapovanja i ili udara automobila.
    Bas me interesuje kako su svi ti tekstopisci i danasnji roditelji naucili da ne treba da psuju, pljuju vredjaju, tuku ostale….sigurno nisu na ovaj nacin…. A da li je iko od vas imao posledice???? Pa ja da sam bio na mestu mojih roditelja ja bih mene u kavez stavio sta sam sve uradio a nikad nisu ni saznali…..ali hvala im sto su me vaspitavali na taj staromodan nacin jer bih do sada sigurno bio ili pod zemljom ili kriminalac. Tako da prica, prica, prica……ali kada dete odluci da postupa po svom ….. staromodni nacin se vec nekoliko milenijuma pokazao kao najbolji…..tek u zadnjih pedeset su nam deca krenula da brljave….a tada su se pojavili i ovakvi tekstovi….
    Ajde nek se javi bilo ko ko zna da je neko pravi roditelj a da svoje dete kaznjava (cosak ili par puta po dupetu) bez razloga i da se izivljava.
    Roditelj koji voli svoje dete mora da primeni kaznicu kako bi dete shvatilo sta ga ceka kad poraste, LJUDI NE PLATITE KARTU I ODBIJETE DA SE TOME POVINUJETE DOBICETE BATINE. Zasto onda ne postoje takvi tekstovi?Zato sto bi bez kazne postojao HAOS.
    Mislim znam ja da je sve ovo propaganda povodom novog zakona ali ajd mozda neko ko nije odlucan shvati o cemu se radi.

  13. radovanovic kaže:

    Volela bih da se ne slazem s tekstom. jer u principu ne volim ovakve tekstove. I sigurna sam da pisac nije apsolutno u pravu, ali jeste sto se tice mog cetvorogodisnjeg sina i mene, Ja sam profesor i rodietelj. Volim svog sina najvise na svetu i smatrala sam da trebam biti strog roditelj upravo iz razloga sto ga volim, sve dok mi on nije dokazao upravo suprotno: da ga trebam zagriti kada ga boli, kad mu ga tesko da ga trebam ohrabriti , da ne smem uraditi ishta umesto njega, ali mu uvek moram ukazati koliko cenim ono sto je on uradio, i to naravno, nikako nagradititi cokoladama ili poklonima, ali ukazati da cenim njegov pokusaj i uspeh kao proizvod toga. Nije lako biti roditelj, ali sam pokusaj biti dobar roditel je vredan postovanja,

  14. Jole kaže:

    U životu se svaka greška kažnjava, čak i potpuno nenamerna, npr. zbog nepažnje pregazite pešaka na pešačkom prelazu i kažnjeni ste odlaskom u zatvor.
    Deca ponekad testiraju roditelje tako što i namerno prave ‘greške’ – i neko jako naivan očekuje da će dete postati razuman čovek ako mu se beskonačno objašnjava da to nije u redu.

  15. Mića kaže:

    Dete od 3 godine se dere, plače, otima i jednostavno neće da dozvoli da mu se u oči stave antibiotske kapi kako bi se izlečio konjuktivitis. Ili hoće da ostane kod drugara iako je vreme za odlazak kući? Samo dva od hiljadu primera gde uteha, zagrljaj i lepa reč apsolutno ništa ne pomažu da se problem reši, šta više, ubedjivanje detetu samo daje krila da još više odbija. Ja razumem da ima poslušne dece koja bespogovorno slede bilo kakve instrukcije roditelja, ali šta da radimo mi koji imamo svojeglavu, pametnu decu koju nije lako manipulusati običnim zagrljajem i umilnim pogledom?

Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama