Шта се то дешава од детињства до адолесценције па су деца таква каква јесу? Или, шта се то не дешава?

Постоји информација која каже да је васпитање једнако старо колико и људско друштво. Ако се окренете око себе, запитаћете се да ли је то заиста тако, али ако се окренете према себи схватићете зашто није. Није питање од кад постоји васпитање, питање је од када га људи свесно примењују. Сматрам да васпитање деце не постоји уколико пре тога није постојало самоваспитање код родитеља.

Самоваспитање се дефинише као процес свесне и организоване делатности васпитаника на развоју властите личности. Овај процес подразумева достизање одређеног степена зрелости, биолошко – физиолошке, интелектуалне, емоционалне, као и социјалне. Прво се постиже биолошко – физиолошка зрелост, а затим емоционална која подразумева да човек може да контролише сопствене емоције и да управља њима. Најкасније се постиже социјална зрелост која подразумева сналажење у различитим ситуацијама као и заузимање одређеног личног става према свему што се догађа у човековом окружењу. Колико смо заиста зрели? Колико времена посвећујемо развоју и изграђивању сопствене личности?


Васпитање почиње у породици, и јасно је да најважнију улогу имају родитељи. Родитељ је дететов први контакт са светом! Све што деца имају су родитељи. Можете ли замислити колико сте важни у очима детета? Шта се то дешава од детињства до адолесценције па су деца таква каква јесу? Или, шта се то не дешава? Не дешава се љубав. Не дешава се разумевање. Не дешава се искрен разговор. Не дешава се подршка. Деца нам расту без повезаности са родитељима. Без блискости. Без свесне присутности родитеља. Верујете ли да су деца сама од себе лоша? Да не слушају због тога што вам се инате? Ја не верујем да се дете рађа као насилник или као убица. Не верујем да се дете рађа несигурно или стидљиво. Не верујем да се дете рађа лоше. Верујем да такво постаје у окружењу управо таквих родитеља. Васпитати децу може самоваспитан човек. Емоционално, духовно и ментално способно дете може одгајити само такав родитељ. Родитељ који не воли себе не може да научи дете да воли себе. Родитељ који нема самопуздање не може да научи дете да буде самопуздано. Родитељ који је несрећан не може одгајити срећно дете.

“Од свих људи које ми сусрећемо, девет десетина постају оно што јесу – тј. добри или зли, корисни или не – захваљујући васпитању. Оно управо и ствара огромну разлику међу људима.” – Џон Лок

Ако погледамо старије генерације, приметићемо да већина са собом носи стара уверења, односно уверења својих родитеља. Васпитање се преноси са колена на колено и то не би било лоше да је оно исправно а једини доказ да није јесу деца какву имамо данас. Заиста је лако рећи да је неко дете неваспитано. Много је теже схватити зашто је такво. Ако дубље уђемо у то, схватићемо да не постоји неваспитано дете већ само дете коме није пружена љубав. Такво дете не добија пажњу својих родитеља а онда је тражи малтретирајући друге. Оно не зна другачије, нико га није научио. Таквој деци је најпотребнија љубав. Потребно им је разумевање а не осуђивање. Загрљај а не батине. Такође, ни њихове родитеље нико није научио. Ни они не знају другачије. Мисле да раде добро док не виде да је дете “лоше” и онда најчешће окриве неког другог. Родитељима једноставно управља страха а не љубав. Мисле да штите своје дете критикама а заправо га саботирају. Коме служе критике? Не служе ни одраслом човеку, а камоли малом детету.

“Ми смо резултат васпитања. Васпитање је резултат свести.” – Јелена Бркљач

Постоји истраживање које каже да речи утичу на биљке, а замислите како тек утичу на човека или дете. Какво дете може да постане ако од малена слуша “не глупирај се, убићу те од батина, глуп си, склони се..” Такви родитељи нису успели да се освесте, односно нису ни покушавали. Нису освестили програме и уверења својих родитеља. Могу слободно рећи да такви људи не размишљају својом главом већ главом својих родитеља. И зато је васпитање данас управо онако какво јесте. Због несвести. За васпитање је заиста потребна свест. Оно се не завршава кад дете напуни 18 година, напротив, васпитање траје цео живот. Васпитање је доживотни процес а најјача метода за васпитање је властити пример. Изаберите да будете добар пример свом детету. Изаберите његово дивљење а не страхопоштовање. Изаберите да пружите љубав уместо да је ускраћујете. И на крају, изаберите да будете онакви какви бисте волели да буду ваша деца.

“Немогуће је децу правилно васпитавати ако они који их окружују нису добро васпитани.” – Роберт Овен

Извор: originalmagazin.com