Шта раде васпитачи? Иако многи верују да је њихов посао чување деце, то је само један део веома сложене слагалице. Посао васпитача свакако није само да дете причува тих неколико сати колико су родитељи на послу. Током времена проведеног у вртићу, васпитачи децу уче да функционишу индивидуално и у тиму, да поштују правила групе, своје другаре, васпитаче и простор у ком бораве. Васпитачи, такође, прате индивидуални развој сваког детета, почев од моторике, преко језичког, па до интелектуалног развоја. Емоционални и социјални развој се, наравно, подразумевају као део процеса који васпитач прати. Оне ће вероватно бити прве које ће родитељима скренути пажњу ако постоји проблем.
Васпитачице, даље, можда највећи део свог времена проводе у креативном раду с децом, развијајући тако њихову машту, креативност, фокус, концентрацију. Оне решавају конфликте, праве најлепше цветове од папира, бришу сузе, а проблеме деце понекад носе својим кућама и о њима размишљају.
Али, како се време мења и дигитализација узима маха, васпитачице добијају и нове изазове у свом послу. Употреба нових технологија може им свакодневни посао учинити далеко једноставнијим, чак занимљивијим. Међутим, то није увек лако, нарочито када је реч о старијој генерацији васпитача. Зато су васпитачица Наташа Анђелковић и психолог Весна Златаровић своје знање и искуство преточиле у приручник под називом „Дигитална писменост“ у издању Креативног центра, намењен пре свега васпитачима, али и другима који раде с децом предшколског узраста.
Са Наташом Анђелковић, васпитачицом и директором програма за предшколско васпитање и образовање Центра за образовне технологије на Западном Балкану разговарамо о изазовима које носи посао васпитача у 21. веку, али и о томе како им овај приручник може бити од помоћи у свакодневном раду.
Ваш приручник Дигитална писменост, који је објављен уочи овогодишњег Сајма књига, намењен је васпитачима. Зашто баш њима? Шта је био непосредан повод за писање једног оваквог приручника?
Пре двадесет година сам као васпитач спознала чињеницу да дигиталне технологије представљају нешто без чега се појединци, професије али и читава друштва неће развијати у складу с променама. Током година схватила сам да могу допринети својој професији тако што ћу помоћи прво васпитачима, а затим и свима другима који се баве предшколством, да открију значај и могућности које дигиталне технологије могу имати за њих. Овај приручник је само део тог доприноса, а непосредан повод били су усвајање Смерница за примену дигиталних технологија у предшколским установама и Оквира дигиталних компетенција васпитача, као и реализовање онлајн обуке Подршка развоју дигиталних компетенција практичара – васпитача у предшколским установама за 12.000 васпитача. Приручник сам написала с пријатељицом Весном Златаровић из Центра за интерактивну педагогију (ЦИП), с којом успешно сарађујем већ дуги низ година на различитим пројектима у овој области.
Када говоримо о дигиталној писмености, обично је то у контексту описмењавања деце, која данас, поред реалног живота, воде и онај виртуелни, али и њихових учитеља и наставника – како би боље и лакше користили доступне дигиталне ресурсе. Зашто је важно да и васпитачи имају одређени ниво дигиталне писмености?
Када говоримо о дигиталној писмености и описмењавању деце, онда то треба повезати са школом и децом школског узраста. Као што вероватно знате, програм предшколског васпитања и образовања заснован је на холистичком приступу развоју детета и интегрисаном учењу. Чак ни онда када су постојала два програма, од којих је један био више академског приступа, нисмо могли говорити о подучавању деце техничким знањима и вештинама. Још 2004. године указивала сам на то стручној јавности и од тада се залажем за интегрисан приступ примени дигиталних технологија у свим подручјима деловања васпитача, па и у непосредном раду с децом. У предшколском узрасту важно је ставити нагласак на развој културе употребе дигиталних технологија и на дигиталну компетенцију као њихову смислену употребу. Смислена употреба дигиталних технологија у раду с децом пре свега значи да их користимо у складу с начином на који деца уче.
Када промишљамо о дигиталној писмености васпитача такође је, на сличан начин, треба разматрати повезано с развојем дигиталних компетенција и културе употребе дигиталних технологија у свим подручјима деловања васпитача: непосредном раду с децом, развијању програма, професионалном развоју и професионалном јавном деловању.
Овде ипак треба истаћи да дигиталне технологије нису чаробни штапић и да њихова употреба не значи нужно да васпитач обавља посао педагошки засновано и у складу са захтевима професије.
Што се тиче непосредног рада с децом, с разлогом постоји једна врста опреза, јер смо сви свесни тога да несмислена употреба дигиталних технологија може имати негативне последице по децу. Опрез је неопходан, али он никако не треба да се схвати као позив на игнорисање стварности и могућности дигиталних технологија. Игнорисањем остављамо децу и родитеље да се самостално сналазе у дигиталном окружењу и не утичемо на креаторе тог окружења да га прилагоде потребама деце и предшколства. Можемо то упоредити с неким другим продуктима људске културе и технолошког развоја, на пример, иако је саобраћај свуда око нас, а потенцијално је веома опасан за децу, ми нисмо одустали од њега, већ не дозвољавамо деци предшколског узраста да се самостално крећу у саобраћају, помажемо им да схвате основна правила и законитости у саобраћају, учимо их да возе бицикл и тротинет и да се крећу њима по тротоарима.
Занимање васпитача свакако је једно од најкреативнијих. Довољно је ући у један просечан вртић да би вам то постало јасно. Колико дигиталне технологије могу да помогну у подстицању те креативности?
Посао васпитача јесте веома креативан. То је један од разлога због којих га толико волим. Али, морам признати, из истог разлога заволела сам и дигиталне технологије. Већ на самом почетку упознавања с њима деловало ми је као да сам открила читав један нови свет могућности. Те могућности су се само увећавале у складу с развојем мојих дигиталних компетенција. Постоји много дигиталних алата и програма који вам омогућују да будете веома креативни и који могу унети много креативности у све оно чиме се бавите. У цео тај процес с лакоћом можете укључити и много оних који чак и не морају физички бити поред вас.
Деца вртићког узраста већ су корисници интернета у немалом броју. Која је улога васпитача у дигиталном описмењавању деце? Како им овај приручник у томе може помоћи? Да ли су васпитачи ти који с децом треба да разговарају и уче их томе како да се заштите у виртуелном свету?
Сви који се баве децом предшколског узраста одговорни су за почетни развој културе употебе дигиталних технологија. Ту мислим на родитеље, медицинске сестре васпитаче, васпитаче, стручне сараднике, креаторе предшколских политика, креаторе веб алата који деца могу користити, телевизијских и рачунарских програма за децу итд.
Мислим да су у том смислу кључне две речи – модел и ментор. Сви морамо постати добри узори, то јест својим примером показивати да поседујемо довољан степен дигиталне писмености, компетенција и културе употребе дигиталних технологија. Морамо се придржавати и правила да деца до две године не треба да буду изложена екранима било које врсте. Први кораци када дете користи дигиталне уређаје заправо су слушање песама за децу и видео-разговори с познатим особама које су физички удаљене.
Приручник Дигитална писменост својим садржајима доприноси пре свега дигиталној писмености, компетенцијама и култури употребе дигиталних технологија код васпитача, па и свих других који ће га читати и користити. У приручнику постоје два поглавља која могу представљати почетни корак за даље истраживање у проналажењу начина развоја културе употребе дигиталних технологија већ у предшколском узрасту. То су Безбедно и одговорно понашање у дигиталном окружењу и Примена дигиталних технологија у складу са професионалном улогом васпитача.
Чини ми се да је посебно важно истаћи да у једном од та два поглавља васпитачи, родитељи и креатори дигиталних садржаја за децу могу пронаћи штампану верзију дела текста Смерница за примену дигиталних технологија у предшколским установама. Ту се наводи о чему би све требало водити рачуна када размишљамо о садржајима које користимо у раду с децом предшколског узраста.
Као што сте већ могли да закључите из мојих досадашњих одговора, приручник јесте намењен првенствено васпитачима, али и свима онима који се баве децом предшколског узраста.