Šta rade vaspitači? Iako mnogi veruju da je njihov posao čuvanje dece, to je samo jedan deo veoma složene slagalice. Posao vaspitača svakako nije samo da dete pričuva tih nekoliko sati koliko su roditelji na poslu. Tokom vremena provedenog u vrtiću, vaspitači decu uče da funkcionišu individualno i u timu, da poštuju pravila grupe, svoje drugare, vaspitače i prostor u kom borave. Vaspitači, takođe, prate individualni razvoj svakog deteta, počev od motorike, preko jezičkog, pa do intelektualnog razvoja. Emocionalni i socijalni razvoj se, naravno, podrazumevaju kao deo procesa koji vaspitač prati. One će verovatno biti prve koje će roditeljima skrenuti pažnju ako postoji problem.
Vaspitačice, dalje, možda najveći deo svog vremena provode u kreativnom radu s decom, razvijajući tako njihovu maštu, kreativnost, fokus, koncentraciju. One rešavaju konflikte, prave najlepše cvetove od papira, brišu suze, a probleme dece ponekad nose svojim kućama i o njima razmišljaju.
Ali, kako se vreme menja i digitalizacija uzima maha, vaspitačice dobijaju i nove izazove u svom poslu. Upotreba novih tehnologija može im svakodnevni posao učiniti daleko jednostavnijim, čak zanimljivijim. Međutim, to nije uvek lako, naročito kada je reč o starijoj generaciji vaspitača. Zato su vaspitačica Nataša Anđelković i psiholog Vesna Zlatarović svoje znanje i iskustvo pretočile u priručnik pod nazivom “Digitalna pismenost” u izdanju Kreativnog centra, namenjen pre svega vaspitačima, ali i drugima koji rade s decom predškolskog uzrasta.
Sa Natašom Anđelković, vaspitačicom i direktorom programa za predškolsko vaspitanje i obrazovanje Centra za obrazovne tehnologije na Zapadnom Balkanu razgovaramo o izazovima koje nosi posao vaspitača u 21. veku, ali i o tome kako im ovaj priručnik može biti od pomoći u svakodnevnom radu.
Vaš priručnik Digitalna pismenost, koji je objavljen uoči ovogodišnjeg Sajma knjiga, namenjen je vaspitačima. Zašto baš njima? Šta je bio neposredan povod za pisanje jednog ovakvog priručnika?
Pre dvadeset godina sam kao vaspitač spoznala činjenicu da digitalne tehnologije predstavljaju nešto bez čega se pojedinci, profesije ali i čitava društva neće razvijati u skladu s promenama. Tokom godina shvatila sam da mogu doprineti svojoj profesiji tako što ću pomoći prvo vaspitačima, a zatim i svima drugima koji se bave predškolstvom, da otkriju značaj i mogućnosti koje digitalne tehnologije mogu imati za njih. Ovaj priručnik je samo deo tog doprinosa, a neposredan povod bili su usvajanje Smernica za primenu digitalnih tehnologija u predškolskim ustanovama i Okvira digitalnih kompetencija vaspitača, kao i realizovanje onlajn obuke Podrška razvoju digitalnih kompetencija praktičara – vaspitača u predškolskim ustanovama za 12.000 vaspitača. Priručnik sam napisala s prijateljicom Vesnom Zlatarović iz Centra za interaktivnu pedagogiju (CIP), s kojom uspešno sarađujem već dugi niz godina na različitim projektima u ovoj oblasti.
Kada govorimo o digitalnoj pismenosti, obično je to u kontekstu opismenjavanja dece, koja danas, pored realnog života, vode i onaj virtuelni, ali i njihovih učitelja i nastavnika – kako bi bolje i lakše koristili dostupne digitalne resurse. Zašto je važno da i vaspitači imaju određeni nivo digitalne pismenosti?
Kada govorimo o digitalnoj pismenosti i opismenjavanju dece, onda to treba povezati sa školom i decom školskog uzrasta. Kao što verovatno znate, program predškolskog vaspitanja i obrazovanja zasnovan je na holističkom pristupu razvoju deteta i integrisanom učenju. Čak ni onda kada su postojala dva programa, od kojih je jedan bio više akademskog pristupa, nismo mogli govoriti o podučavanju dece tehničkim znanjima i veštinama. Još 2004. godine ukazivala sam na to stručnoj javnosti i od tada se zalažem za integrisan pristup primeni digitalnih tehnologija u svim područjima delovanja vaspitača, pa i u neposrednom radu s decom. U predškolskom uzrastu važno je staviti naglasak na razvoj kulture upotrebe digitalnih tehnologija i na digitalnu kompetenciju kao njihovu smislenu upotrebu. Smislena upotreba digitalnih tehnologija u radu s decom pre svega znači da ih koristimo u skladu s načinom na koji deca uče.
Kada promišljamo o digitalnoj pismenosti vaspitača takođe je, na sličan način, treba razmatrati povezano s razvojem digitalnih kompetencija i kulture upotrebe digitalnih tehnologija u svim područjima delovanja vaspitača: neposrednom radu s decom, razvijanju programa, profesionalnom razvoju i profesionalnom javnom delovanju.
Ovde ipak treba istaći da digitalne tehnologije nisu čarobni štapić i da njihova upotreba ne znači nužno da vaspitač obavlja posao pedagoški zasnovano i u skladu sa zahtevima profesije.
Što se tiče neposrednog rada s decom, s razlogom postoji jedna vrsta opreza, jer smo svi svesni toga da nesmislena upotreba digitalnih tehnologija može imati negativne posledice po decu. Oprez je neophodan, ali on nikako ne treba da se shvati kao poziv na ignorisanje stvarnosti i mogućnosti digitalnih tehnologija. Ignorisanjem ostavljamo decu i roditelje da se samostalno snalaze u digitalnom okruženju i ne utičemo na kreatore tog okruženja da ga prilagode potrebama dece i predškolstva. Možemo to uporediti s nekim drugim produktima ljudske kulture i tehnološkog razvoja, na primer, iako je saobraćaj svuda oko nas, a potencijalno je veoma opasan za decu, mi nismo odustali od njega, već ne dozvoljavamo deci predškolskog uzrasta da se samostalno kreću u saobraćaju, pomažemo im da shvate osnovna pravila i zakonitosti u saobraćaju, učimo ih da voze bicikl i trotinet i da se kreću njima po trotoarima.
Zanimanje vaspitača svakako je jedno od najkreativnijih. Dovoljno je ući u jedan prosečan vrtić da bi vam to postalo jasno. Koliko digitalne tehnologije mogu da pomognu u podsticanju te kreativnosti?
Posao vaspitača jeste veoma kreativan. To je jedan od razloga zbog kojih ga toliko volim. Ali, moram priznati, iz istog razloga zavolela sam i digitalne tehnologije. Već na samom početku upoznavanja s njima delovalo mi je kao da sam otkrila čitav jedan novi svet mogućnosti. Te mogućnosti su se samo uvećavale u skladu s razvojem mojih digitalnih kompetencija. Postoji mnogo digitalnih alata i programa koji vam omogućuju da budete veoma kreativni i koji mogu uneti mnogo kreativnosti u sve ono čime se bavite. U ceo taj proces s lakoćom možete uključiti i mnogo onih koji čak i ne moraju fizički biti pored vas.
Deca vrtićkog uzrasta već su korisnici interneta u nemalom broju. Koja je uloga vaspitača u digitalnom opismenjavanju dece? Kako im ovaj priručnik u tome može pomoći? Da li su vaspitači ti koji s decom treba da razgovaraju i uče ih tome kako da se zaštite u virtuelnom svetu?
Svi koji se bave decom predškolskog uzrasta odgovorni su za početni razvoj kulture upotebe digitalnih tehnologija. Tu mislim na roditelje, medicinske sestre vaspitače, vaspitače, stručne saradnike, kreatore predškolskih politika, kreatore veb alata koji deca mogu koristiti, televizijskih i računarskih programa za decu itd.
Mislim da su u tom smislu ključne dve reči – model i mentor. Svi moramo postati dobri uzori, to jest svojim primerom pokazivati da posedujemo dovoljan stepen digitalne pismenosti, kompetencija i kulture upotrebe digitalnih tehnologija. Moramo se pridržavati i pravila da deca do dve godine ne treba da budu izložena ekranima bilo koje vrste. Prvi koraci kada dete koristi digitalne uređaje zapravo su slušanje pesama za decu i video-razgovori s poznatim osobama koje su fizički udaljene.
Priručnik Digitalna pismenost svojim sadržajima doprinosi pre svega digitalnoj pismenosti, kompetencijama i kulturi upotrebe digitalnih tehnologija kod vaspitača, pa i svih drugih koji će ga čitati i koristiti. U priručniku postoje dva poglavlja koja mogu predstavljati početni korak za dalje istraživanje u pronalaženju načina razvoja kulture upotrebe digitalnih tehnologija već u predškolskom uzrastu. To su Bezbedno i odgovorno ponašanje u digitalnom okruženju i Primena digitalnih tehnologija u skladu sa profesionalnom ulogom vaspitača.
Čini mi se da je posebno važno istaći da u jednom od ta dva poglavlja vaspitači, roditelji i kreatori digitalnih sadržaja za decu mogu pronaći štampanu verziju dela teksta Smernica za primenu digitalnih tehnologija u predškolskim ustanovama. Tu se navodi o čemu bi sve trebalo voditi računa kada razmišljamo o sadržajima koje koristimo u radu s decom predškolskog uzrasta.
Kao što ste već mogli da zaključite iz mojih dosadašnjih odgovora, priručnik jeste namenjen prvenstveno vaspitačima, ali i svima onima koji se bave decom predškolskog uzrasta.