Психомоторни развој детета почиње још у интраутерином периоду, када се одвија интензивни анатомски, а потом и функционални развој нервног система.
Откривамо вам како емотивно стање мајке утиче на њену бебу у стомаку, као и кроз које све фазе будући родитељи пролазе током девет месеци трудноће.
Већи део развоја чула и покрета одвија се у другој половини трудноће, тако да новорођенче у тренутку рођења има развијене основе реаговања на чулну и моторну стимулацију. Иако је тешко утврдити показатеље зачетака психичког живота фетуса, јављање рефлексних покрета у четвртом месецу је један од показатеља.
Фаза преиспитивања
Од тренутка када сазнају за зачеће, будући родитељи пролазе кроз карактеристичне фазе у којима се припремају за родитељство. Након што сазнају за трудноћу, будући родитељи улазе у нов животни период. Иако су у почетку еуфорични, убрзо након тог „првог налета“ долази свест о великој одговорности и неопходној зрелости за овај животни задатак. Током ове фазе, оба партнера преиспитују своје детињство, карактеристике својих родитеља и размишљају о томе какви би они желели да буду као родитељи.
Фаза идеализовања
Након тога, један од важних тренутака у трудноћи јавља се најчешће између 16. и 20. недеље трудноће, када будућа мајка осећа прве покрете своје бебе. Покретањем фетус на известан начин „подсећа“ будуће родитеље на себе и своје постојање, подстичући их тиме да интензивирају припреме за његово рођење. Тада почиње развој свести о беби као издвојеном бићу. Трудница ствара слику будућег детета, која је врло често идеалистична. Трудница поново пролази кроз процес преиситивања себе, па је смена еуфоричног расположења са периодима туге честа током овог периода. Страхови су учесталији. Такође, у овој фази се често јављају снови о савршеном дечаку или девојчици, као и свест о преференцији пола.
Фаза реалности
Током последњих месеци трудноће, будући родитељи све реалистичније доживљавају своју бебу. У овој фази, домови се преуређују, купују се ствари за будућу бебу, и бирају се имена. Оба родитеља су у великој мери упозната са процедурама пре и након порођаја. Шири породични круг је све укљученији у ишчекивање принове.
Утицај маминих емоција на бебу
У периоду трудноће, већина жена размишља о томе да ли и на који начин њено емоционално стање утиче на развој бебе. Телесне, односно хормонске промене кроз које трудница пролази је један од разлога што се трудноћа назива „друго стање“. Повишена или неуједначена емоционалност је чест пратећи ефекат трудноће. Свака емоција коју доживљавамо, било да је пријатна или непријатна, има своју психолошку, физиолошку и понашајну компоненту. Путем физиологије труднице, тј. путем крвотока, њене емоције се преносе на фетус. То се односи и на пријатне, као и на непријатне емоције. Наравно, то не значи да жена током трудноће треба да буде „под стакленим звоном“, бежећи од непријатних емоција, јер сви они свакодневни стресови које доживљава, и које превазилази, не остављају трајног трага на њој, па ни на њеној беби.
Међутим, хроничан стрес (партнерско или породично насиље) или јака траума (саобраћајна несрећа, напад, природне непогоде..) могу довести до драстичног повећања нивоа хормона стреса у организму, што доводи до повећане покретљивости фетуса, и до „феталне панике“. Након рођења, ове бебе су често хиперактвне, а могу имати и поремећен метаболизам. Наравно, важи и обрнуто, све оно што уводи трудницу у пријатна осећања опуштености, љубави, нежности, такође се преко крвотока преноси на бебу. Зато се трудницама и саветује да раде оне активности које им пријају (слушање музике, боравак у природи и сл), као и да траже подршку у ближем социјаном окружењу (партнер, ближа и даља породица, пријатељи…). Све су ово важни извори пријатних осећања која ће будућој мајци, али и беби много значити на прагу рођења.
Слађана Ђорђевић, мастер психолог, сертификовани психотерапеут и стручна сарадница
Извор: Прва ТВ