Ekspert za roditeljstvo navodi ključne GREŠKE roditelja zbog koji deca postaju sebična

8 decembra, 2022

Kada se radi o odgoju uspešnog, brižnog, saosećajnog i samosvesnog deteta, sve počinje u porodici. Najbolje okruženje za odrastanje je ono u kojem se neguje razumevanje i empatija i gde se dečja osećanja i mišljenja ne ućutkuju.

Studije su pokazale da do treće godine deca počinju da pokazuju prve znake iskrenog saosećanja i empatije i polako shvataju da njihova osećanja i iskustva mogu biti drugačija od onih koje imaju drugi oko njih.

Profesor i ekspert za dečji razvoj i roditeljstvo Dr. Traci Baxley navodi najveće roditeljske greške zbog kojih deca postaju sebična i nemaju svest o tuđim potrebama i osećanjima kad odrastu.

1. Govorite im “da” na gotovo svaki njihov zahtev

Više nego ranije deca danas rastu sa osećajem da na sve što požele – prosto imaju pravo. Ovaj osećaj nije nastao sam od sebe niti su ga deca dobila po rođenju. On je rezultat preterane želje roditelja da im dete uvek bude zadovoljno. Takva deca, ne svojom krivicom, postaju sebična, ne brinu o drugima (uključujući i porodicu), nemaju radne navike i mogu se ponašati kao da za njih pravila koja drugi moraju da poštuju – ne važe.

Razvoj empatije i saosećanja kod dece počinje tako što ćete ih naučiti da nije strašno da ponekad čuju “ne”. Ne, nećete vi počistiti za njima, uradiće to sami. Ne, neće dobiti skupe patike koje ćete morati da plaćate na rate. Ne, nećete tolerisati da vam se obraćaju bez poštovanja.

Ako iza onog što rade, bilo to loše ili dobro, postoje i posledice koje su rezultat postupaka, naučiće da gledaju na neki događaj ili situaciju i sa druge strane.

Ako se vaše dete, primera radi, obraća bratu ružnim rečima i naziva ga pogrdnim imenima, možete reći: “Ne dopada mi se što se tako obraćaš bratu. U našoj porodici je pravilo da se lepo ponašamo jedni prema drugima. Reći mu da je on ____ je neprihvatljivo i takvo ponašanje će imati posledice ako se ponovi.”

2. Ne trudite se da stvorite prilike za učenje

Možda mislite da deca ne obraćaju pažnju, ali oni jako prate kako vi reagujete na svako njihovo ponašanje, ali i na različite svakodnevne situacije. Trebalo bi da vas vide i čuju kako se prema drugima ophodite s poštovanjem, bez obzira na to koji im je status u društvu.

Čak i vrlo mala deca mogu naučiti da se stave u tuđi položaj u određenim situacijama. Evo primera.

  • Roditelj: “Pravim sendviče. S čim bi hteo?”
  • Dete: “Sa krastavcem i sirom!”
  • Roditelj: “Kakav da napravim tvom bratu?”
  • Dete: “Sa krastavcem i sirom!”
  • Roditelj: “Hm. To je definitivno sendvič koji bi TI hteo jer takav najviše voliš. Ali hajde da razmislimo o tome šta bi bata najviše voleo. Kako bi se osećao da dođe kući i vidi da sam obojici napravila tvoj omiljeni sendvič? Šta misliš, šta bi on rekao kad bismo ga pitali od čega želi sendvič?”
  • Dete: “On bi izabrao kečap i sir?”
  • Ja: “Da! Baš volim što znaš šta tvoj brat voli i što misliš na njega!”

Ovo su baš male, svakodnevne situacije, naizgled nevažne. Ali kroz takve deca uče da misle o tome šta drugi oko njih vole, žele, osećaju.

3. Ne razgovarate s njima o tome šta se dešava van vaših života

Otprilike kad napune osam godina, deca počinju da razumeju da osećanja koja imamo ponekad nisu rezultat toga što se u datom trenutku dešava lično nama, već na njih mogu uticati i dešavanja koja su rezultat okolnosti.

Baš negde u tom uzrastu deca počinju i da razumeju i osećaju empatiju prema određenim grupama (bolesni, siromašni, stari…). Zato je važno da s njima razgovaramo (u meri koja ih neće opteretiti) o stvarima koje će možda čuti od drugara u školi, na vestima, u parku, od starije braće i sestara.

Ove situacije iskoristite da budete uzor u izgradnji stava deteta prema onima koji se nalaze u nekoj lošoj situaciji. Što više semena empatije “posejete”, više će ljubavi i saosećanja vaše dete imati kako bude raslo.

4. Dajete im sve i ne očekujete zahvalnost

U kući bi svako trebalo da ima svoj deo obaveza. Međutim, dati deci mogućnost da zarade dodatno tako što će preuzeti neki deo posla koji nije njihov, može biti odličan način da nauče vrednost novca.

Kad ne dobijaju sve što požele bez ikakvog truda, uče da budu zahvalni. Neka žele tu skupu igračku malo duže. Dogovorite se da je platite po pola. Naučite ih da je “Hvala” odraz lepog vaspitanja, čak i kad nam poklone nešto što nam se ne dopada.

Ako zaboravljaju ili im je teško da usvoje tu veštinu, uvedite rutinu – neka vode dnevnik zahvalnosti i svakog dana neka zapišu (kažu) na čemu su tog dana posebno zahvalni.

Priredila: A.C.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama