Deca imaju bolna stopala, bolna kolena, bolna ramena, bolne vratove i kičmu. A mi i dalje vodimo debate oko školskih programa. U fokusu su samo intelektualne sposobnosti. Najmanje vodimo računa o biološkim potrebama deteta, rekao je dr sc. Stanislav Peharec.
S doc. dr sc. Stanislavom Peharecom, uglednim somatopedom i profesorom, hteli smo da govorimo o dečjim cipelama. Planirali smo da ga pitamo kako odabrati dobru dečju obuću. No pored tema o (ne)kvalitetnoj obući i nošenju uložaka za stopala, razgovor se poveo i o sve većoj telesnoj neaktivnosti dece, što već dovodi do posledica. Deca imaju sve više problema s držanjem, deformacijama i bolnim stanjima.
Razgovor prenosimo u celosti upravo zbog važnosti poruka koje je Stanislav Peharec preneo roditeljima, ali i odgovornima koji bi trebalo da brinu o razvoju dece. Razvoj dece Peharec već godinama prati u poliklinici za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju Peharec u Puli, a znanje prenosi i studentima riječkog Medicinskog fakulteta.
Ističete da se stopalo razvija od rođenja. Do kada brinuti za dečje stopalo?
Najmanje do 13. godine, a poželjno i do 15. godine. Do 13. godine stopalo intenzivno raste. Poznato je da na telu najpre raste stopalo. Prema tome, dok god se stopalo razvija i nije postignut stabilan odnos struktura, stopalo je podložno razvoju deformacija. Na javljanje deformacija mogu uticati obuća, naglo povećanje telesne težine, eventualne povrede, duža imobilizacija zbog bolesti kada se deca manje kreću. Sve su to elementi koji mogu dovesti do deformacije stopala. Imati u jednom trenutku pravilno razvijeno stopalo ne znači imati zauvek pravilno razvijeno stopalo. U svakom trenutku razvoja stopalo je osetljivo. Neretko se javljaju roditelji jer su kod deteta u kratkom razdoblju od nekoliko meseci primetili promenu, na način da se postojeće stanje pogoršalo ili se stopalo promenilo, i navode, na primer, da dete u hodu okreće stopala prema unutra. Najčešće se to poklapa s vremenom kad je dete naglo povećalo telesnu težinu ili je bilo bolesno ili je nosilo japanke ili kroksice.
Japanke, baletanke, kroksice, skejterice, starke su loša obuća!
Spomenuli ste kroksice. Upravo se one masovno kupuju deci jer se smatraju dobrom obućom?
Japanke, baletanke, kroksice, skečersice, skejterice, starke, kako ih deca popularno zovu – izrazito su loša obuća. Japanka na slobodnoj nozi, odnosno hodanje u kroksicama doprineće lošem razvoju. Svaka obuća koja menja idealni položaj gležnja vodi do deformacije. Kod već formiranog stopala odrasle osobe loša obuća dovodi do preopterećenja i ozleda. Dečje stopalo u lošoj obući stvara mogućnost pojave deformacije. U takvoj obući nije bilo dovoljne fiksacije između obuće i stopala, došlo je do trenja i zbog iritacije kost je počela rasti te je stvorena deformacija.
Znači li to da se ne možemo uzdati ni u obuću renomiranih proizvođača? Takva se obuća prodaje po vrtoglavim cenama!
Kvalitet obuće ne zavisi ni od cene, ni od proizvođača. Mogu reći da se nosi obuća koja je trendu. Ako patike platite deset hiljada dinara ne znači da ste kupili dobru obuću. Treba poznavati funkcionalne karakteristike obuće; kakve karakteristike treba imati zadnji, srednji i prednji deo obuće. Visoka cena nije garancija kvaliteta. Neretko je i ona moderna obuća koja košta i kao pola prosečne plate razlog oštećenja i povreda kod dece i sportista.
Znači li to da roditelji moraju biti na oprezu i kad biraju obuću poznatih dečjih proizvođača obuće?
Kod jednog poznatog brenda možete naći, na primer, dva odlična modela obuće i veći broj drugih koje bih ja istog trena zabranio jer značajno menjaju položaj i funkciju stopala! Prilikom kupovine dečje obuće roditelji moraju pažljivo birati jer već na policama u trgovini ima puno obuće koja je deformisana i potpuno neadekvatna za nošenje. S druge strane, danas se dečja obuća radi od vrlo nekvalitetnih materijala. Smatra se da obuća treba da traje svega nekoliko meseci i da će je dete ionako vrlo brzo zameniti te da nema potrebe raditi je od kvalitetnih materijala.
Uvek se pitam kako to da u tv-emisiji o zaštiti potrošača nikad nije u pitanje doveden kvalitet obuće koja može značajno narušiti dečji razvoj. Obuća, naime, značajno može doprineti nastanku problema sa stopalima. Posebno ukoliko je sve razvezano i šlampavo, kako se sada nosi. Istraživanja su pokazala da već kratkotrajno nošenje obuće (mesec ili dva) koja je uska ili kratka u prednjem delu u ranoj dečjoj dobi dovodi do početka procesa deformacije prstiju. Problem pritom često utiče i na kolena, kukove i kičmu. Na tržištu je treća, četvrta kategorija obuće
Kako bi trebalo da izgleda dobra dečja cipela, odnosno kako prepoznati lošu cipelu?
Cipela ili patika treba da bude komotna i čvrsta jer mora stabilno da drži stopalo i gležanj. Gledajući otpozadi ne sme biti okrenuta ni prema unutra ni prema van. Stopalo, odnosno peta, gledajući mora biti u centralnom položaju i dete u hodu ne sme okretati petu ili nogu ni prema unutra ni prema van, što je ređe. Preporuka je da zadnji deo obuće bude visok do ili preko gležnja. Srednji deo mora biti širok koliko i stopalo. Prednji deo trebalo bi da bude dovoljno širok i da ni u kojem delu ne dodiruje prste deteta. Đon je širok i kompaktan. I onda je to dobra obuća. Međutim, često su patike mekane i s vezivanjem na čičak. U početku taj čičak još i drži, ali s vremenom olabavi. Dete počne da skida patiku drugom nogom i tako ošteti zadnji deo koji je najvažniji deo cipele.
Šta birati za decu, cipele ili patike?
Patike će biti kvalitetnije. Kad je reč o obući, dečaci su u povoljnijoj situaciji. Kod muške obuće manje je dominantan estetski moment. Upravo zbog estetike devojčice su u nepovoljnijem položaju.
Šta je s povišenjem, odnosno jastučićem unutar cipele? Među roditeljima se vode rasprave da li kupiti anatomsku obuću ili ne?
Ako podignemo komadić kože videćemo da je ispod običan sunđer. Prema tome, to povišenje predstavlja samo vizualni efekt. Unutrašnjost cipele može biti ravna, ali treba biti dovoljno uska da skupi i podupre sve te male kosti. Imati idealan položaj stopala u obući s anatomskim fiziološkim uloškom znači garantirovati zdrav razvoj stopala. No, na razvoj stopala utiču i osobine tkiva. Imamo decu koja prirodno imaju čvršća tkiva i onu koja imaju mekša tkiva. Dete koje je po prirodi pregibljivo i nižeg mišićnog tonusa ima značajno manje šanse razviti normalno stopalo.
Pedijatri kažu da do treće godine dete ne bi trebalo da nosi anatomske uloške za stopala. Vi ih u nekim slučajevima preporučujete. Zašto?
To je isto kao da pitate kada treba upotrebiti lek za temperaturu. Naravno da nije isto ima li dete temperaturu 37 ili 39°C. Tako je i kod stopala. Sve zavisi od deformacije i koliko ona iznosi. Na blago ili prirodno odstupanje nećemo reagovati. Ali ako je jasno da je došlo do teške deformacije i te kako ću reagovati.
Pratite razvoj dece dugi niz godina. Sve se više govori o opštem zaostajanju dece u telesnom razvoju. Deca su sve neaktivnija i motorički sve nespretnija. Kakva su vaša zapažanja?
Izrazito mala pažnja pridaje se razvoju dečjeg tijela, motorike, stopala. Potpuno je zapuštena i zanemarena telesna aktivnost dece, počevši od telesnog odgoja koji je izbačen iz vrtića pa gotovo i iz škola. Mi samo pričamo priču „U zdravom telu zdrav duh!” Ništa po tom pitanju nismo učinili, počevši od nedostatka telesne aktivnosti, od rane dobi do kraja detinjstva. A sport koji je postao samo sport za talentovanu decu minimalno brine o masovnosti. Preporuka je da moramo voditi računa o tome koliko se deca kreću, o razvoju njihovih motoričkih sposobnosti, o težini koja je uveliko povezana s deformacijama. Danas postoji samo fiktivna ideja da brinemo o deci. Sve više shvatamo potrebu, ali nemamo vremena, snage, volje, a često ni znanja ni kompetencije.
Kako se to odražava na telesni razvoj? Gde je po vama srž problema i kako ga rešiti?
U vrtiću bi trebalo uvesti svakodnevnu fizičku aktivnost jer ona je baza zdravog telesnog, mentalnog, emocionalnog i biološkog razvoja. S decom kroz igrice treba primereno dobi izvoditi vežbe fleksibilnosti, snage i koordinacije. Svaki dan! Telesni odgoj u školi treba biti zastupljen minimalno tri puta nedeljno. U školama je biološki razvoj apsolutno zanemaren, a da ne govorimo o emocionalnosti i vaspitnoj komponenti. Sve je posvećeno trpanju znanja i raznoraznih podataka u vreće koje se zovu naša deca. A reč je o podacima koji nemaju veze s realnošću.
Dečaci i devojčice ne smeju biti zajedno na fizičkom!
Čini mi se da u poslednje vreme ipak ima pomaka. O važnosti telesne aktivnosti sve više se govori, pokreću se različiti projekti i akcije vežbanja u školama…
Ja ih zovem akcijama milosrđa. Takvih akcija je dosad bilo puno, ali bez sveobuhvatnih rezultata. Averzija prema telesnom odgoju danas je veća nego ikad, i kod dece, i kod roditelja i nastavnika. Neprihvatljivo je spojiti nastavu fizičkog za dečake i devojčice u petom razredu osnovne škole. To je psihološki napad na žensko dete. U to je vreme najveća razlika između muškog i ženskoga pola, i to zahteva posebnu pažnju, psihološku i fizičku. I tu uostalom i počinje ta averzija devojčica prema telesnoj aktivnosti. Status fizičkog vaspitanja danas je najgori dosad. A pritom nastavnici razredne nastave nisu školovani i edukovani da bi mogli da drže nastavu fizičkog vaspitanja.
Fizička aktivnost i sport, nažalost, poistovjećuju se samo s takmičenjem, uspešnošću i selekcijom – tom najtužnijom reči! Dakle, ne vežbam da bih bio zdrav! To je samo još jedna proklamativna rečenica koja nema veze sa stvarnošću.
Nisu važne brendirane patike
Koja je vaša poruka roditeljima? Da sami aktivno žive i svojim primerom podstiču i decu na fizički aktivan život?
Fizičkom aktivnošću punimo se energijom, smanjujemo mogućnost da stres i fizički rad na nas ostave posledice. Da, važno je ovu poruku o potrebi telesne aktivnosti i celokupnog pristupa razvoju deteta preneti roditeljima. Današnja generacija roditelja brine o deci više od bilo koje dosadašnje generacije, a deca nikad nisu bila zapuštenija. Zapuštenost ne ovisi o tome jesmo li detetu kupili brendirane patike ili mobitel. Nije važno koliko smo novca investirali, već koliku smo pažnju, brigu, ljubav tom detetu dali, pa i znanje o važnosti fizičke aktivnosti, dakle sve ono što je životno važno.
Razgovarala Vesna Kapeloto
Izvor: mamatataja.hr