Од Саранова, преко Бечеја и Новог Сада, до Прокупља и Ковиља, у образовним установама Србије током претходних 18 месеци забележен је низ грађевинских инцидената. Падали су плафони, малтер, прозори и делови фасада. Нека деца су повређена, а неке школе затворене и њихови ученици пресељени у друге објекте. Истовремено, поједине установе нису могле да почну са радом због проблема са дозволама.
У четвртак, 8. октобра, део плафона пао је током наставе у учионици другог разреда Основне школе „Лаза Костић“ у Ковиљу. Један ученик је лакше повређен и задржан на посматрању у Дечјој болници у Новом Саду. Учионица је затворена, а надлежни су најавили инспекцијски преглед.
Био је то само последњи у низу сличних догађаја у образовним установама Србије. У претходних годину и по дана готово да није било дела земље из којег нису стизале вести о проблемима са школским објектима. Неки инциденти прошли су без повреда јер су се догодили током распуста, викенда или у празним просторијама. Други су се догодили усред наставе. А готово је извесно да за неке никад нисмо ни сазнали јер нису доспели у јавност.
Преглед медијских извештаја, званичних саопштења школа и података инспекцијских служби показује да проблем није ограничен на дотрајале плафоне. У питању су и прозори који испадају из лежишта, фасаде са којих отпадају делови материјала, оштећене грађевинске конструкције, али и објекти чије је коришћење забрањено или који због недостатка дозвола не могу да приме децу.
Од пролећа 2025. до јесени 2026: Инциденти који су доспели у јавност
Април 2025 – ОШ „Карађорђе“, Сараново код Раче. Током ускршњих празника обрушио се плафон са конструкцијом у једној учионици. Деца нису била у школи, па није било повређених. Посебну пажњу изазвала је чињеница да је санација крова завршена свега неколико месеци раније. Школа је привремено затворена, а ученици су наставу наставили на даљину. Овај случај је најекстремнији пример јер је пука срећа што деца нису била у учионици. Да јесу, имали бисмо несагледиву трагедију.
23. април 2025 – ОШ „Васа Стајић“, Нови Сад. Током часа пао је прозор у учионици. Родитељи су тврдили да је прозор повредио ученицу по руци и да су раније упозоравали на проблеме са прозорима. Директорка је потврдила пад прозора, али је негирала да је неко повређен. Грађевинска инспекција је претходно већ наложила одређене мере у вези са стањем школског објекта.
Мај 2025 – ОШ „23. октобар“, Сремски Карловци. Након што су претходно у школском тоалету отпали делови малтера и спуштеног плафона, грађевинска инспекција је 12. маја забранила коришћење зграде. Школа је затворена, а настава организована у измењеним условима. За санацију су опредељена средства, а радови су обухватили и оштећену међуспратну конструкцију.
22. мај 2025 – Гимназија Бечеј. Део малтера са плафона обрушио се у учионици током часа. Повређено је четворо ученика, а једна ученица упућена је на преглед у Нови Сад. Настава је прекинута, ученици евакуисани, а увиђај су обавиле надлежне службе.
Септембар 2025 – ОШ „Драган Лукић“, Београд. У свлачионици школе на Бежанијској коси пале су три плоче спуштеног плафона. Није било повређених јер је просторија била закључана, а ученици су се налазили на настави. Свлачионица је искључена из употребе до санације.
26. септембар 2025 – Прва економска школа, Београд. У учионици је попустио држач плафонске инсталације, након чега су отпали делови креча и прашине. Директор школе демантовао је информације да се обрушио плафон и потврдио да није било повређених.
Јануар 2026 – Хемијско-прехрамбена и текстилна школа „Урош Предић“, Зрењанин. У тоалету на другом спрату обрушио се део плафона. Грађевинска инспекција забранила је коришћење целог спрата, а настава је реорганизована. Касније се приступило и санацији школске фискултурне сале, која је била ван употребе због опасности од отпадања плафонског материјала.
25. јануар 2026 – Гимназија и Медицинска школа, Прокупље. Са реновиране школске зграде отпао је део фасаде изнад улаза. Инцидент се догодио у недељу, па није било повређених. Ученици су привремено прешли на онлајн наставу. Зграда је била комплетно реновирана мање од три године раније, а вредност радова износила је око 320 милиона динара. Град Прокупље затражио је од извођача да санира штету о свом трошку.
29. јануар 2026 – Школа „Царица Јелена“, Ниш. У школи за основно и средње образовање деце са инвалидитетом обрушио се део плафона у кабинету логопеда. У просторији су били дете и запослени, који су се у тренутку инцидента налазили код врата. Нико није повређен. Грађевинска инспекција изашла је на терен, а директорка је навела да тај део зграде није обнављан дуги низ година.
Фебруар 2026 – ОШ „Топлички хероји“, Доње Црнатово. У ходнику школе дошло је до отпадања материјала са плафона. Родитељи и поједини запослени тврдили су да је пао малтер, док је представник управе навео да је реч само о површинском слоју креча. Повређених није било.
4. јун 2026 – ОШ „Јован Поповић“, Кикинда. Део плафона обрушио се на ученика првог разреда Гимназије „Душан Васиљев“, који је наставу похађао у просторијама основне школе. Ученик је задобио површинске огреботине на руци, а кабинет је затворен до санације.
25. септембар 2026 – Јаслице „Парк“, Вршац. У просторији јаслица обрушио се део малтера и глет масе са плафона. Материјал је пао на ормар и распршио се у близини детета. Полиција је навела да дете није повређено, док су поједини медији пренели незваничне информације о лакшим повредама детета и запослене. Објекат је превентивно затворен до провере безбедности.
1. октобар 2026 – ОШ „Јован Поповић“, Нови Сад. Грађевинска инспекција забранила је коришћење објекта „мале школе“ због утврђених недостатака и оштећења. Ученици првог и другог разреда премештени су у другу школску зграду, уз реорганизацију наставе.
8. октобар 2026 – ОШ „Лаза Костић“, Ковиљ. Део плафона обрушио се током наставе на ученика другог разреда. Дете је лакше повређено, а учионица затворена до стручне процене.
Школе и вртићи у које деца нису могла да уђу
Поред инцидената у којима су делови објеката физички падали, у истом периоду забележени су и случајеви када ученици нису могли да користе своје школе због грађевинских и административних проблема.
Најпознатији пример је Гимназија „Јован Јовановић Змај“ у Новом Саду. Проблем са дограђеном куполом, за коју није била прибављена одговарајућа грађевинска дозвола, довео је до забране коришћења свечане сале испод ње. Ученици су измештени у три друге средње школе, а настава је тако организована и током школске 2025/26. године.
Родитељи су оспоравали оправданост измештања целе школе због проблема са једним делом објекта. Радови на куполи започети су тек у септембру 2026, уз најаву да ће након њиховог завршетка бити спроведено испитивање оптерећења конструкције.
Другачији проблем забележен је у вртићу „Маштаоница“ у Борчи, који ни готово две године након завршетка радова није отворен. Деца су уписивана у установу иако објекат није имао употребну дозволу. Према писању Н1, два захтева за издавање дозволе одбијена су због недостатака у техничкој документацији. Додатно, у децембру 2025. појавили су се медијски наводи да се у тек изграђеном објекту обрушио део плафона.
Важно је нагласити да недостатак употребне дозволе сам по себи не доказује да је грађевинска конструкција небезбедна, али значи да поступак којим се потврђује испуњеност прописаних услова за коришћење објекта није успешно завршен.
Колико још школа има проблеме о којима јавност ништа не зна?
Наведени случајеви нису потпуна евиденција грађевинских ризика у образовним установама Србије. То су инциденти који су доспели до медија или о којима су информације објавили надлежни.
Да проблем може бити много шири, показује и истраживање Уније средњошколаца Србије из јуна 2025. године. У анкетираним школама забележени су различити проблеми са објектима, укључујући прокишњавање, оштећења фасада, плафона и степеница. У десет школа пријављена је нека врста урушавања, међу којима и пад плафона у учионици, пуцање степеница и пад плочице на ученицу.
Истраживање се заснива на пријавама из школа, а не на свеобухватним инспекцијским прегледима, па се његови резултати не могу користити као процена стања свих образовних објеката у земљи. Ипак, показују да се безбедносни проблеми не своде само на неколико медијски забележених инцидената.
Ко проверава безбедност школа и када?
После готово сваког инцидента понавља се сличан образац: ученици се измештају из просторије или школе, надлежни излазе на терен, најављују се стручни прегледи и санација. Међутим, питања остају.
Када је објекат последњи пут прегледан? Да ли су раније постојала упозорења на оштећења? Да ли је поступљено по налозима грађевинске инспекције? Ко контролише квалитет реконструкције и по којим критеријумима се школа проглашава безбедном за коришћење?
Ти одговори посебно су важни у случајевима када се оштећења појаве релативно брзо након реконструкције, као што је било у Саранову и Прокупљу. Сама временска близина радова и инцидента није доказ да су радови лоше изведени, али јесте разлог да се документација и квалитет изведених радова додатно испитају.
Ни сви инциденти нису истог степена озбиљности. Отпадање површинског слоја креча не може се изједначити са обрушавањем међуспратне конструкције, као што проблем са подном утичницом није исто што и конструктивна нестабилност зграде. Оно што их повезује јесте питање да ли су ризици били на време уочени и отклоњени.
Посебно забрињава чињеница да се међу установама у којима је долазило до инцидената налазе и објекти намењени најмлађима, укључујући јаслице, као и школе за децу са инвалидитетом.
Зато је, уместо повремених изјава да је неки објекат безбедан, јавности потребна доступна евиденција прегледа школских зграда, утврђених недостатака, рокова за санацију и спроведених мера.