Od Saranova, preko Bečeja i Novog Sada, do Prokuplja i Kovilja, u obrazovnim ustanovama Srbije tokom prethodnih 18 meseci zabeležen je niz građevinskih incidenata. Padali su plafoni, malter, prozori i delovi fasada. Neka deca su povređena, a neke škole zatvorene i njihovi učenici preseljeni u druge objekte. Istovremeno, pojedine ustanove nisu mogle da počnu sa radom zbog problema sa dozvolama.
U četvrtak, 8. oktobra, deo plafona pao je tokom nastave u učionici drugog razreda Osnovne škole „Laza Kostić“ u Kovilju. Jedan učenik je lakše povređen i zadržan na posmatranju u Dečjoj bolnici u Novom Sadu. Učionica je zatvorena, a nadležni su najavili inspekcijski pregled.
Bio je to samo poslednji u nizu sličnih događaja u obrazovnim ustanovama Srbije. U prethodnih godinu i po dana gotovo da nije bilo dela zemlje iz kojeg nisu stizale vesti o problemima sa školskim objektima. Neki incidenti prošli su bez povreda jer su se dogodili tokom raspusta, vikenda ili u praznim prostorijama. Drugi su se dogodili usred nastave. A gotovo je izvesno da za neke nikad nismo ni saznali jer nisu dospeli u javnost.
Pregled medijskih izveštaja, zvaničnih saopštenja škola i podataka inspekcijskih službi pokazuje da problem nije ograničen na dotrajale plafone. U pitanju su i prozori koji ispadaju iz ležišta, fasade sa kojih otpadaju delovi materijala, oštećene građevinske konstrukcije, ali i objekti čije je korišćenje zabranjeno ili koji zbog nedostatka dozvola ne mogu da prime decu.
Od proleća 2025. do jeseni 2026: Incidenti koji su dospeli u javnost
April 2025 – OŠ „Karađorđe“, Saranovo kod Rače. Tokom uskršnjih praznika obrušio se plafon sa konstrukcijom u jednoj učionici. Deca nisu bila u školi, pa nije bilo povređenih. Posebnu pažnju izazvala je činjenica da je sanacija krova završena svega nekoliko meseci ranije. Škola je privremeno zatvorena, a učenici su nastavu nastavili na daljinu. Ovaj slučaj je najekstremniji primer jer je puka sreća što deca nisu bila u učionici. Da jesu, imali bismo nesagledivu tragediju.
23. april 2025 – OŠ „Vasa Stajić“, Novi Sad. Tokom časa pao je prozor u učionici. Roditelji su tvrdili da je prozor povredio učenicu po ruci i da su ranije upozoravali na probleme sa prozorima. Direktorka je potvrdila pad prozora, ali je negirala da je neko povređen. Građevinska inspekcija je prethodno već naložila određene mere u vezi sa stanjem školskog objekta.
Maj 2025 – OŠ „23. oktobar“, Sremski Karlovci. Nakon što su prethodno u školskom toaletu otpali delovi maltera i spuštenog plafona, građevinska inspekcija je 12. maja zabranila korišćenje zgrade. Škola je zatvorena, a nastava organizovana u izmenjenim uslovima. Za sanaciju su opredeljena sredstva, a radovi su obuhvatili i oštećenu međuspratnu konstrukciju.
22. maj 2025 – Gimnazija Bečej. Deo maltera sa plafona obrušio se u učionici tokom časa. Povređeno je četvoro učenika, a jedna učenica upućena je na pregled u Novi Sad. Nastava je prekinuta, učenici evakuisani, a uviđaj su obavile nadležne službe.
Septembar 2025 – OŠ „Dragan Lukić“, Beograd. U svlačionici škole na Bežanijskoj kosi pale su tri ploče spuštenog plafona. Nije bilo povređenih jer je prostorija bila zaključana, a učenici su se nalazili na nastavi. Svlačionica je isključena iz upotrebe do sanacije.
26. septembar 2025 – Prva ekonomska škola, Beograd. U učionici je popustio držač plafonske instalacije, nakon čega su otpali delovi kreča i prašine. Direktor škole demantovao je informacije da se obrušio plafon i potvrdio da nije bilo povređenih.
Januar 2026 – Hemijsko-prehrambena i tekstilna škola „Uroš Predić“, Zrenjanin. U toaletu na drugom spratu obrušio se deo plafona. Građevinska inspekcija zabranila je korišćenje celog sprata, a nastava je reorganizovana. Kasnije se pristupilo i sanaciji školske fiskulturne sale, koja je bila van upotrebe zbog opasnosti od otpadanja plafonskog materijala.
25. januar 2026 – Gimnazija i Medicinska škola, Prokuplje. Sa renovirane školske zgrade otpao je deo fasade iznad ulaza. Incident se dogodio u nedelju, pa nije bilo povređenih. Učenici su privremeno prešli na onlajn nastavu. Zgrada je bila kompletno renovirana manje od tri godine ranije, a vrednost radova iznosila je oko 320 miliona dinara. Grad Prokuplje zatražio je od izvođača da sanira štetu o svom trošku.
29. januar 2026 – Škola „Carica Jelena“, Niš. U školi za osnovno i srednje obrazovanje dece sa invaliditetom obrušio se deo plafona u kabinetu logopeda. U prostoriji su bili dete i zaposleni, koji su se u trenutku incidenta nalazili kod vrata. Niko nije povređen. Građevinska inspekcija izašla je na teren, a direktorka je navela da taj deo zgrade nije obnavljan dugi niz godina.
Februar 2026 – OŠ „Toplički heroji“, Donje Crnatovo. U hodniku škole došlo je do otpadanja materijala sa plafona. Roditelji i pojedini zaposleni tvrdili su da je pao malter, dok je predstavnik uprave naveo da je reč samo o površinskom sloju kreča. Povređenih nije bilo.
4. jun 2026 – OŠ „Jovan Popović“, Kikinda. Deo plafona obrušio se na učenika prvog razreda Gimnazije „Dušan Vasiljev“, koji je nastavu pohađao u prostorijama osnovne škole. Učenik je zadobio površinske ogrebotine na ruci, a kabinet je zatvoren do sanacije.
25. septembar 2026 – Jaslice „Park“, Vršac. U prostoriji jaslica obrušio se deo maltera i glet mase sa plafona. Materijal je pao na ormar i raspršio se u blizini deteta. Policija je navela da dete nije povređeno, dok su pojedini mediji preneli nezvanične informacije o lakšim povredama deteta i zaposlene. Objekat je preventivno zatvoren do provere bezbednosti.
1. oktobar 2026 – OŠ „Jovan Popović“, Novi Sad. Građevinska inspekcija zabranila je korišćenje objekta „male škole“ zbog utvrđenih nedostataka i oštećenja. Učenici prvog i drugog razreda premešteni su u drugu školsku zgradu, uz reorganizaciju nastave.
8. oktobar 2026 – OŠ „Laza Kostić“, Kovilj. Deo plafona obrušio se tokom nastave na učenika drugog razreda. Dete je lakše povređeno, a učionica zatvorena do stručne procene.
Škole i vrtići u koje deca nisu mogla da uđu
Pored incidenata u kojima su delovi objekata fizički padali, u istom periodu zabeleženi su i slučajevi kada učenici nisu mogli da koriste svoje škole zbog građevinskih i administrativnih problema.
Najpoznatiji primer je Gimnazija „Jovan Jovanović Zmaj“ u Novom Sadu. Problem sa dograđenom kupolom, za koju nije bila pribavljena odgovarajuća građevinska dozvola, doveo je do zabrane korišćenja svečane sale ispod nje. Učenici su izmešteni u tri druge srednje škole, a nastava je tako organizovana i tokom školske 2025/26. godine.
Roditelji su osporavali opravdanost izmeštanja cele škole zbog problema sa jednim delom objekta. Radovi na kupoli započeti su tek u septembru 2026, uz najavu da će nakon njihovog završetka biti sprovedeno ispitivanje opterećenja konstrukcije.
Drugačiji problem zabeležen je u vrtiću „Maštaonica“ u Borči, koji ni gotovo dve godine nakon završetka radova nije otvoren. Deca su upisivana u ustanovu iako objekat nije imao upotrebnu dozvolu. Prema pisanju N1, dva zahteva za izdavanje dozvole odbijena su zbog nedostataka u tehničkoj dokumentaciji. Dodatno, u decembru 2025. pojavili su se medijski navodi da se u tek izgrađenom objektu obrušio deo plafona.
Važno je naglasiti da nedostatak upotrebne dozvole sam po sebi ne dokazuje da je građevinska konstrukcija nebezbedna, ali znači da postupak kojim se potvrđuje ispunjenost propisanih uslova za korišćenje objekta nije uspešno završen.
Koliko još škola ima probleme o kojima javnost ništa ne zna?
Navedeni slučajevi nisu potpuna evidencija građevinskih rizika u obrazovnim ustanovama Srbije. To su incidenti koji su dospeli do medija ili o kojima su informacije objavili nadležni.
Da problem može biti mnogo širi, pokazuje i istraživanje Unije srednjoškolaca Srbije iz juna 2025. godine. U anketiranim školama zabeleženi su različiti problemi sa objektima, uključujući prokišnjavanje, oštećenja fasada, plafona i stepenica. U deset škola prijavljena je neka vrsta urušavanja, među kojima i pad plafona u učionici, pucanje stepenica i pad pločice na učenicu.
Istraživanje se zasniva na prijavama iz škola, a ne na sveobuhvatnim inspekcijskim pregledima, pa se njegovi rezultati ne mogu koristiti kao procena stanja svih obrazovnih objekata u zemlji. Ipak, pokazuju da se bezbednosni problemi ne svode samo na nekoliko medijski zabeleženih incidenata.
Ko proverava bezbednost škola i kada?
Posle gotovo svakog incidenta ponavlja se sličan obrazac: učenici se izmeštaju iz prostorije ili škole, nadležni izlaze na teren, najavljuju se stručni pregledi i sanacija. Međutim, pitanja ostaju.
Kada je objekat poslednji put pregledan? Da li su ranije postojala upozorenja na oštećenja? Da li je postupljeno po nalozima građevinske inspekcije? Ko kontroliše kvalitet rekonstrukcije i po kojim kriterijumima se škola proglašava bezbednom za korišćenje?
Ti odgovori posebno su važni u slučajevima kada se oštećenja pojave relativno brzo nakon rekonstrukcije, kao što je bilo u Saranovu i Prokuplju. Sama vremenska blizina radova i incidenta nije dokaz da su radovi loše izvedeni, ali jeste razlog da se dokumentacija i kvalitet izvedenih radova dodatno ispitaju.
Ni svi incidenti nisu istog stepena ozbiljnosti. Otpadanje površinskog sloja kreča ne može se izjednačiti sa obrušavanjem međuspratne konstrukcije, kao što problem sa podnom utičnicom nije isto što i konstruktivna nestabilnost zgrade. Ono što ih povezuje jeste pitanje da li su rizici bili na vreme uočeni i otklonjeni.
Posebno zabrinjava činjenica da se među ustanovama u kojima je dolazilo do incidenata nalaze i objekti namenjeni najmlađima, uključujući jaslice, kao i škole za decu sa invaliditetom.
Zato je, umesto povremenih izjava da je neki objekat bezbedan, javnosti potrebna dostupna evidencija pregleda školskih zgrada, utvrđenih nedostataka, rokova za sanaciju i sprovedenih mera.