У претходном периоду се много причало о потенцијалној забрани употребе мобилних телефона у школи и скраћењу часова на 30 минута. У интервјуу за Курир, министар просвете Дејан Вук Станковић казао је да се од те идеје, ипак, за сад одустало.
”Мобилни телефони као приватне играчке неће бити дозвољени на часовима. Они ће као помоћно средство за иновативне педагошке праксе, тачније праксе учења и комуникације, биће оптимално коришћени. Тренутно се не разматра скраћење часова на 35 или 30 минута. Било је говора о томе, али се, по мом мишљењу, крајње исправно од тога одустало, барем у неком догледном периоду.” – казао је Станковић.
На питање који су његови приоритети када је реч о образовном систему, министар одговара:
– Унапређење наставног процеса, сазнајно компетентнији и мотивационо снажнији наставници и ученици, технолошки иновиран процес наставе и вредновања стеченог сазнања, дигитална трансформација процеса образовања, отвореност образовног система, увођење и примена вештачке интелигенције, повезивање нашег образовног система с водећим регионалним, европским и светским универзитетима, значајна реконструкција и изградња образовних установа, усмереност на техничке, природне науке и математику, али и свест о друштвеној одговорности и патриотској врлини образовног система, наставника и ученика. Једном речју, приоритет је осмишљена и поступно спроведена образовна револуција. Образовање прилагођено духу времена, динамици тржишта и технолошких иновација, али и образовање младих самосвесних људи активно укључених у друштвени и политички живот, свесних идеала слободе и једнакости патриотске врлине. Примарни циљ образовања је друштвени прогрес, лично и опште благостање.
Говорећи о реформама које очекују српске школе, министар каже да је нужно обезбедити несметан, разумљив и коректно организован пријемни испит за средње школе.
”Будући средњошколци су већ упознати са свим релевантним чињеницама и околностима које се односе на за њих изузетно важну проверу знања. Регуларност пријемног испита прошле школске године била је наговештај краја дубоке образовне кризе кроз коју смо тада пролазили. Иновиран је план и програм рада за први разред гимназије, а у протеклој школској години увели смо 34 нова образовна профила у стручне школе! Ове године ће бити придодата још четири нова стручна профила, за које ће према садашњим индицијама владати велико интересовање.” – казао је Станковић.
Истиче и да образовни систем мора да иде у корак за захтевима времена и тржишта.
”Реформа подразумева и нов приступ учењу. Оно се више не повезује строго с количином репродукованих чињеница и научених појмова, већ се везује за исходе, који воде ка формирању система расуђивања. Конкретно, није неопходно знати дефиницију метафоре као стилске фигуре у књижевном делу, већ је суштински важно за ученика да метафору зна да препозна у конкретном књижевном тексту. Истовремено, уместо јурњаве за бројем наставних јединица које треба да континуирано предају и испитају, наставници ће се усклађивати како да представе одређени предмет проучавања из перспективе више научних дисциплина које су повезане. Тако ће се истовремено подстаћи и радозналост ђака, али и указати на сложеност сваког предмета научног истраживања или свакодневног искуства. У педагошком смислу, исход реформе треба буде способност сваког ученика да брже и ефикасније учи.” – рекао је Станковић.