Министар просвете проф. др Дејан Вук Станковић рекао је јуче у Народној скупштини, током расправе о предлогу за изгласавање неповерења Влади, да су тврдње опозиције о нарушавању аутономије универзитета, одузимању дозвола за рад и изостанку подршке образовању у потпуности неутемељене и истакао да је ресорно министарство остварило значајне резултате, стабилизавало систем и побољшало материјални положај просветних радника.
Осврћући се на опозиционе критике у вези са радом Националног акредитационог тела (НАТ), Станковић је демантовао наводе да је том телу одузета дозвола за рад.
”Ми нисмо одузели дозволу за рад ниједном телу. Штавише, убрзо након формирања Владе, висока делегација на челу са премијером Мацутом отпочела је дијалог са представницима универзитета о нормализацији стања. Министарство просвете је успело да врло брзо нормализује стање у основним и средњим школама, као и на универзитету, где су надокнађени сви часови“, нагласио је Станковић.
Навео је да је, када је дошао на чело Министарства просвете, 81 одсто школа у Србији имало је режим од 45 минута наставе, а да су након две недеље цео образовни систем враћен у нормално стање – часови су надокнађени, како у основним и средњим школама, тако и на универзитету.
Као један од кључних успеха, Станковић је навео историјско повећање плата у просвети и напоменуо да је у 2025. године високо образовање по први пут изједначено по обрачунском коефицијенту са основним и средњим образовањем, уз секторско повећање од око 16 одсто.
”Дакле, школска година је била завршена нормално, иако је протекла у сенци блокада и пленума који су били, као што знате и ви, незаконити“, навео је Станковић.
Коментаришући оптужбе опозиције да је Министарство просвете вршило притисак при избору професора у наставно-научна звања, министар је подвукао да по важећем Закону о универзитету и академској пракси Влада нема никакав утицај на те процесе.
”Ми ту аутономију поштујемо, и ми на ту аутономију не можемо да утичемо никако другачије осим да повећавамо плате у континуитету и издвајамо већа средства за материјалне трошкове универзитета“, објаснио је министар.”
Говорећи о уџбеничкој политици, Станковић је изнео податак да је држава ове године обезбедила 917.297 бесплатних уџбеника за 95.675 ученика, за шта је из буџета издвојено око милијарду и 23 милиона динара.
Министарство у границама својих могућности помаже ђацима у средњим и основним школама да стекну образовање. Ако говоримо о овој тематици, свега 14 локалних самоуправа у Србији може потпуно самостално да финансира бесплатне уџбенике од укупно 145 јединица локалне самоуправе. Дакле, ова помоћ Министарства можда није довољна, али примерена јесте економском тренутку и биће настављена у континуитету“, навео је он.
Станковић се осврнуо и на проблем недостатка кадрова у просвети, прецизирајући да су дефицитарне наставничке струке идентификоване у пет предмета: математици, физици, хемији, биологији и географији.
Лично сам разговарао са представницима Министарства финансија о давању статуса дефицитарног звања за те наставнике, како би им се повећали обрачунски коефицијенти и плате. Тиме желимо да стимулишемо младе да уписују наставничке смерове“, рекао је Станковић.
Додао је да Министарство просвете у оквиру свог Сектора за ученички и студентски стандард већ од друге године нуди стипендије младим студентима ових смерова.
”Тако ћемо свима онима који буду хтели да се определе за наставнички позив у тим областима гледати да обезбедимо и адекватну стипендију, а када дипломирају и запосленост и могућност да приме већу плату“, поручио је Станковић.