Sećam se života bez interneta, barem u tragovima. Patetičari će reći da su tada rasla zdravija deca, zdravije ljubavne veze i zdravija ženska tela.
Zločesta kao i uvek, reći ću da su deca uvek bila jednako bolesna, muškarci uvek jednako lagali, a žene uvek bile opterećene izgledom, pa su gledale u časopise ili prijateljice kada nije postojao Instagram.
Internet je obogatio moj život i karijeru imam zahvaljujući internetu. Zaista mislim da je to jedan od najvećih izuma ljudskog roda i da je u mnogočemu spasio svet. Tako će i ostati, dok pripadam manjini koja uspeva filtrirati informacije i nema dete koje treba vakcinisati.
Kada se u čoveku isključi filter za informacije i ne razlikuje naučne činjenice od baljezganja s YouTube-a, nastaje pravi haos.
Teorije zavere do sada su umele dobro da me nasmeju, ali nakon godinu dana koliko provodim čitajući budalaštine u grupama koje se bave ravnim zemljama, 5G mrežama, nepostojećom koronom, vakcinama i trovanjem živom iz majčinih plombi, postajem očajna i tužna.
Predozirala sam se budalaštinama i već sam danima istinski tužna i zabrinuta za svet u kom živim.
Rulja iz takvih grupa, a nema ih malo nego stotine hiljada u regiji, mrzi novinare, lekare i nauku. Svakim danom ih je sve više, sve su bučniji i imaju sve luđe dezinformacije.
Prihvatili mi to ili ne, kod nas raste cela jedna generacija majki koje decu leče savetima antivaksera, protokolima, čarobnim jodom, sonom kiselinom, izbeljivačem.
Stasava cela jedna generacija majki koja iz očaja i bespomoćnosti više ne želi da sluša lekara, nego Helenu s Fejzbuka. Ide cela jedna generacija mladih majki koje ne znaju da napišu nijednu hemijsku reakciju, ali znaju šta se nalazi u vakcini.
Jesu li za vreme nastave iz hemije visile na internetu ili u kafiću, sasvim je svejedno.
Neznanje je nekad bilo blagoslov za onog ko ga nosi. Zato hrišćani i kažu – Blago siromasima duhom, njihovo je kraljevstvo nebesko. Što manje znaš, manje analiziraš, manje sumnjaš.
Danas se neznanje širi kao pandemija. Neznanjem se danas ponosi. Neznanje danas kompenzira znanje koje se preskočilo u srednjoj školi, kada je kolegica iz razreda koja je danas lekarka računala hemijske reakcije, a današnja antivakserka turpijala nokte.
Zahvaljujući internetu, antivakserka napokon ima svoju ekipu koja sumnja u sve, osim u YouTube i Facebook. Lekari, ako pitate nju, lažu uvek – Facebook nikad. Ako pitate nju, na nama zarađuje farmaceutska industrija, samo ako je vakcina u pitanju.
Nadam se da ću do kraja dana prestati da se nerviram zbog mase koja veruje u ravnu zemlju, Helenu, otrov u plombama koje uzrokuju autizam.
I nadam se da ću do kraja ove godine koristiti manje interneta i posedovati više neznanja o svojim poznanicama koje viđam u grupama gde Pernar leči autističnu decu.
Da ću do kraja dana skontati – blago siromasima internetom, njihovo je kraljevstvo nebesko.
Autor: Marina Radoš
Izvor: Lola magazin