Сећам се живота без интернета, барем у траговима. Патетичари ће рећи да су тада расла здравија деца, здравије љубавне везе и здравија женска тела.
Злочеста као и увек, рећи ћу да су деца увек била једнако болесна, мушкарци увек једнако лагали, а жене увек биле оптерећене изгледом, па су гледале у часописе или пријатељице када није постојао Инстаграм.
Интернет је обогатио мој живот и каријеру имам захваљујући интернету. Заиста мислим да је то један од највећих изума људског рода и да је у многочему спасио свет. Тако ће и остати, док припадам мањини која успева филтрирати информације и нема дете које треба вакцинисати.
Када се у човеку искључи филтер за информације и не разликује научне чињенице од баљезгања с YouTube-a, настаје прави хаос.
Теорије завере до сада су умеле добро да ме насмеју, али након годину дана колико проводим читајући будалаштине у групама које се баве равним земљама, 5G мрежама, непостојећом короном, вакцинама и тровањем живом из мајчиних пломби, постајем очајна и тужна.
Предозирала сам се будалаштинама и већ сам данима истински тужна и забринута за свет у ком живим.
Руља из таквих група, а нема их мало него стотине хиљада у регији, мрзи новинаре, лекаре и науку. Сваким даном их је све више, све су бучнији и имају све луђе дезинформације.
Прихватили ми то или не, код нас расте цела једна генерација мајки које децу лече саветима антиваксера, протоколима, чаробним јодом, соном киселином, избељивачем.
Стасава цела једна генерација мајки која из очаја и беспомоћности више не жели да слуша лекара, него Хелену с Фејзбука. Иде цела једна генерација младих мајки које не знају да напишу ниједну хемијску реакцију, али знају шта се налази у вакцини.
Јесу ли за време наставе из хемије висиле на интернету или у кафићу, сасвим је свеједно.
Незнање је некад било благослов за оног ко га носи. Зато хришћани и кажу – Благо сиромасима духом, њихово је краљевство небеско. Што мање знаш, мање анализираш, мање сумњаш.
Данас се незнање шири као пандемија. Незнањем се данас поноси. Незнање данас компензира знање које се прескочило у средњој школи, када је колегица из разреда која је данас лекарка рачунала хемијске реакције, а данашња антиваксерка турпијала нокте.
Захваљујући интернету, антиваксерка напокон има своју екипу која сумња у све, осим у YouTube и Facebook. Лекари, ако питате њу, лажу увек – Facebook никад. Ако питате њу, на нама зарађује фармацеутска индустрија, само ако је вакцина у питању.
Надам се да ћу до краја дана престати да се нервирам због масе која верује у равну земљу, Хелену, отров у пломбама које узрокују аутизам.
И надам се да ћу до краја ове године користити мање интернета и поседовати више незнања о својим познаницама које виђам у групама где Пернар лечи аутистичну децу.
Да ћу до краја дана сконтати – благо сиромасима интернетом, њихово је краљевство небеско.
Аутор: Марина Радош
Извор: Лола магазин