Na šta prvo pomislite kada vam neko spomene snimanje zuba? Da li bez razmišljanja pristanete kad vas stomatolog uputi ili imate ste ipak skeptični?
Snimanje zuba povezujemo s velikom dozom zračenja. I, dok je nekad taj stav bio preovlađujući, danas stručnjaci tvrde da razloga za brigu – nema. U razgovoru sa doktorkom Dubravkom Jovanović iz stomatološke ordinacije Dental Vorteks dobili smo odgovore na nekoliko pitanja, među kojima i ono ključno – da li je snimanje zuba štetno za decu?
Pre svega, dr Jovanović nam je razjasnila neke osnovne pojmove, poput 2D i 3D snimka.
„U 2D snimke spadaju mali retroalveolarni, ciljani snimci zuba, i veliki ortopan snimak koji je dvodimenzionalni prikaz cele gornje i donje vilice sa viličnim zglobovima, i svim prisutnim zubima u ustima. Mi često kažemo za ortopan snimak da je pregledni snimak jer tu sagledavamo kompletnu situaciju u ustima, stanje zuba, stanje kosti, postojanje patoloških promena u kosti i slično. Kad su u pitanju deca, na ortopanu možemo videti stanje mlečnih, ali i zametke stalnih zuba koji čekaju svoj red.“
Za 3D ili CBCT naša sagovornica kaže da je detaljni, trodimenzionalni prikaz zuba i anatomskih struktura sa kojima je u dodiru. On stomatolozima služi kad planiraju pojedine oralno-hirurške intervencije i kompleksnija lečenja zuba.
Da li je snimanje zuba za decu – rizik?
Jako često pitanje koje muči roditelje, jeste da li svoju decu izlažu riziku zračenja u toku snimanja zuba? Sama činjenica da moraju da skinu minđuše, stave zaštitu, te da oni koji obavljaju snimanje izlaze iz prostorije na trenutak dok se snimak obavlja, roditeljima pomalo stvara osećaj nesigurnosti i straha.
„Naravno, snimke ne treba raditi na svoju ruku, već je to na nama, stomatolozima, koji ćemo proceniti da li nam je potreban snimak. I ako jeste, koji to snimak treba da bude. Svako izlaganje zračenju mora za rezultat imati dobro postavljenu dijagnozu, što je, samo po sebi, benefit veći od štete (doze jonizujućeg zračenja).
Da uprostimo – rizik od izlaganja je daleko manji od posledice pogrešno postavljene dijagnoze i tumačenja simptoma bez snimka.“ – objasnila je dr Jovanović.
Doze zračenja
Doza zračenja za 2D snimke kreće se u granicama od 1 do8 mikrosiverta, za ortopan snimak 4-30 mikrosiverta, a kad se radi 3D (CBCT) 50-100 mikrosiverta.
„Pre snimanja, u cilju zaštite, postavlja se kragna (kod intraoralnih snimanja) i kecelja (kod ortopan snimaka i CBCT). Obe, kragna i kecelja, imaju olovni sloj koji dozu zračenja smanjuje na 10%. Što znači da je ono što ostaje gotovo zanemarljivo. U 21. veku tehnologija je napredovala i napreduje i dalje, pa su nekadašnje doze zračenja sad dodatno smanjene pojavom digitalnih aparata.“ – kaže dr Jovanović koja je specijalista oralne hirurgije i osnivač ordinacije Dental Vorteks, u kojoj se koristi najnoviji Kavo Focus digitalni aparat za intraoralna snimanja.
Precizna Focus tehnologija obezbeđuje sigurnu ekspoziciju i ponovljiv kvalitet slike u svakom trenutku, a u većini RTG ordinacija za decu postoji opcija redukovanog zračenja, objašljava dr Jovanović.
Sa čim onda možemo uporediti zračenje kojem se izlažemo prilikom snimanja zuba?
Na većini međunarodnih letova, izloženi smo ne baš beznačajnom nivou kosmičke radijacije. Što je let duži i što se bliže leti Severnom polu, veća je i radijacija.
„Jedan let od Londona do Njujorka će vas ozračiti kao i da ste uradili rendgen grudnog koša. Kosmička radijacija pripada prirodnim izvorima zračenja kojima smo izloženi svakog dana. Pored kosmičkog tu je i zračenje iz Zemlje, vazduha, hrane i pića. Sve to je neprestano oko nas i ne razmišljamo mnogo o tom zračenju. Takođe gotovo da sva hrana sadrži, makar u tragovima, radioaktivne elemente kalijum i radijum.
Da skratimo – izloženost jednom dnevnom prirodnom zračenju je reda veličine jednog malog intraoralnog snimka. A to znači da smo svakog dana, samim tim što živimo, dišemo, jedemo i pijemo, izloženi onoj dozi zračenja koja se stvara kad radimo snimak jednog zuba.
Zaključak?
„Epilog priče je da u savremeno opremljenim rendgen centrima, ordinacijama, gde se koriste digitalni intraoralni ili ekstraoralni načini snimanja, uz korišćenje zaštite (kragne oko vrata, ili zaštitne kecelje), doza zračenja koju telo primi je minimalna, a informaciju koju vaš stomatolog dobije uz dobro tumačenje snimka je od ogromne koristi.“ – zaključuje dr Dubravka Jovanović.