„Strah leči vera, sebičnost ljubav, a žalost – nada": Tako je govorio Vladeta Jerotić

septembar 6, 2018

“Da li ljubav uvek pobeđuje?” – jedno je od pitanja o ljubavi, koje je postavio i sam Jerotić


Akademik prof. dr Vladeta Jerotić lekar, neuropsihijatar, psihoterapeuti književnik, erudita, koji je preminuo, razvio je obimnu i plodnu publicističku delatnost iz graničnih oblasti psihoanalize, psihoterapije, religije i filozofije. Njegova predavanja uvek su bila zanimljiva i privlačila veliku pažnju javnosti. Svoje mudre misli i citate objavio je u knjizi “Samo dela ljubavi ostaju” 1996. godine. “Da li ljubav uvek pobeđuje?”-jedno je od pitanja o ljubavi, koje je postavio i sam Jerotić. Strah je još jedna od bolesti današnjice, a, ili je nedovoljno istražena, ili je isuviše subjektivna stvar, govorio je Jerotić. Za današnjeg čoveka zapadnoevropske hrišćanske civilizacije mislio je da nedovoljno voli i poštuje samog sebe.

Podsetimo se šta je još Vladeta Jerotić rekao o ljubavi, čoveku, strahu, sumnji, životu….

“Voleti drugog čoveka znači i razumeti ga, a svakako i – opraštati mu. Nije, doduše, lako voleti čoveka onakvog kakav jeste, ali samo ako budemo u stanju da ga ne samo prihvatimo već i da ga zavolimo upravo onakvog kakav jeste, podstaći ćemo ga da bude onakav kakav može da bude.”

„Samo dela ljubavi ostaju.”

„Ljubav nosi u sebi, kao jedno od bitnih svojstava – stvaralaštvo.”

„Dobro je rečeno da je probni kamen za svaki pravi posao ili izgovorene reči pitanje: da li su nadahnuti ljubavlju? Kada bi čovek samo jednom mogao da uvidi kako je uzaludan najveći deo njegovog rada kada ga ne pokreće ljubav, bio bi mnogo manje sujetan i neplodan u svojim aktivnostima.”

„Možemo li ceniti i zavoleti bližnjeg, a ne ceniti, niti voleti sebe? Tako nešto jednostavno nije moguće.”

“Nije preterano smatrati da je najveća nesreća za ljude i ovu planetu na kojoj žive- katkad potpuna, katkad delimična nesposobnost jednog velikog broja ljudi da vole. Isto tako ne izgleda mi nimalo preterana misao da se čitavo čovečanstvo i zemlja pod njim održavaju pre svega zahvaljujući onim malobrojnim ljudima koji su u stanju da vole.”

„Sebičan čovek je čovek koji ne voli sebe.”

“Većina ljudi se pokorava zabranama, pre svega onim spoljašnjim, i to samo dok je pod prinudom, i dok se plaši. One unutrašnje zabrane teško ko uspeva da realizuje.”

“Velika je to veština umeti razgovarati sa čovekom.”

„Istinski plod naše duše nije smišljena reč, niti beseda koju smo brižljivo pripremili i doterali. Naš plod je ona reč koja ‘izleti’, koju nekontrolisano izgovorimo, ona koja izvire iz ‘suviška srca’.”

“Moć vladanja nad drugim neodoljiva je slast tamne strane čovekovog bića.”

“Samo je čovek taj koji ne oprašta ni sebi ni drugima, nego traži osvetu, bilo agresijom kažnjavajući druge, često nevine ljude i narode, bilo danas sve češće, kažnjavajući samog sebe, navlačeći na se nesvesno sve moguće psihosomatske bolesti, alkohol i drogu, obolevajući od depresije i dovodeći sebe do samoubistva.”

“Sumnja je plod samo kao prelazna i prolazna faza u razvoju ličnosti, ali često, nažalost, naročito na ovom olujnom i trusnom tlu, na kome se sumnjalo u sve i svakoga, ona ostane trajna i neizmenljiva sumorna boginja – pratilja našeg bića.”
“Sva dostignuća moderne tehnike, kao i moderne medicine, učinila su život, a sigurno i smrt, težim i mučnijim. Samo “volja za smisao” može da nas učini odgovornim i tada tek spremnim da pomognemo i sebi i društvu.”

„Revoltirajte se prvo protiv sebe, pa onda protiv sveta…Prvo revolucija protiv zla u sebi, a potom revolucija protiv zla van sebe…”

“Svaki čovek ima jednu ili više “slepih mrlja” u sebi, i to upravo za one strane svoje ličnosti koje su bitne za ličnost, a koje on upravo ne želi da opazi i prihvati kao deo sebe.”

„Ne gledaj me ko sam bio, već ko sam sad”

“U samoći coveku se otvara put u sopstvenu dubinu, i ako on uspe da siđe u nju bez straha i zaziranja, vratiće se obogaćen na površinu i tek tada, kada je otkrio svoje Ja, imaće otvoren i pravi put prema bližnjem, prema Ti.”
“Otkud čoveku ohola ideja da je on sebi dovoljan?”

„Ko se od vas nije uverio da kada duže vremena pati od straha, obavezno počne da sumnja (u sebe i druge ljude), ili kada smo sebični zar ne postajemo i gnevni! A može li ljudska savest da podnese strah, sebičnost, sumnju i gnev, a da ne postane žalosna?”

„Strah leči vera, sebičnost ljubav, a žalost – nada.”

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama