У ситуацији све извесније „борбе са ветрењачама“, група од 15-20 стручњака у образовању – универзитетских професора, наставника из основних и средњих школа и запослених у локалним самоуправама, схватила је да нешто мора да се промени, нарочито након великих мајских трагедија које су Србију задесиле прошле године, пише НИН.
Стручњаци су провели више од годину дана анализирајући стање у домаћем образовном систему са циљем проналажења решења и препорука које би из тога следиле. Тако је дошло до документовања широког спектра проблема, у распону од предшколског па све до високог образовања, након чега је група предложила обиман скуп мера за њихово регулисање у тексту „Како до квалитетног образовања и васпитања за нашу децу“. Кроз 30 изнетих тачака, обухваћено је питање квалитета наставе, рада наставника, наставног програма, управљања, као и финансирања.
Неколико месеци касније, група је са својим предлозима изашла пред јавност.
Доцент на Факултету педагошких наука Универзитета у Крагујевцу Ненад Стевановић истиче да на резултате ученика и њихов напредак највећи утицај има управо наставник.
– Ако желите да промените образовни систем, да буде бољи, да ли га мерили кроз постигнућа ученика, кроз неке квантитативне параметре или мерили колико су ти ученици задовољни оним што су научили, како су се развили, какав им је квалитет живота и шта постижу касније у томе – ако пробате то да мерите, доћи ћете до података да највећи утицај на те резултате и бољитак има наставник, у смислу његовог рада, његове личности, његовог односа у образовању и ученика у целом образовном процесу – рекао је Стевановић.
И мада то није новост и свакако јесте нешто на чему се све чешће инсистира, он наглашава да су просветари сагласни да је неопходно да почну да врше већи притисак на јавност.
– Ми сада вршимо притисак на све који могу да учине нешто. Наставници морају да напредују током целе каријере, морају имати веће учешће у процесу одлучивања и у образовним политикама и на локалном, и ширем нивоу, морају бити пример будућим наставницама – сматра Стевановић.
Према речима редовне професорке на Филозофском факултету Универзитета у Београду Вере Спасеновић, унапређење односа ученика и наставника може допринети променама на многим образовним пољима.
Она истиче да је у радној средини неопходно да се наставници осете компетентно, да самостално доносе одлуке, као и да буду цењени и уважени за оно што раде, што ће директно утицати и на њихову мотивацију.
– Потребно је да се у школама негује иницијативност, самосталност, креативност наставника и да се то уважи. Потребно је да се наставницима у већој мери омогући да самостално доносе одлуке о ономе шта и како ће радити у својој наставној пракси. Њима је аутономија формално дата и они је имају, али је проблем што су наши програми наставе и учења и даље преопширни, преобимни. Обухватају читав низ наставних области, тема и садржаја, градиво се брзо прелази. Зато не остаје пуно времена за организовање часова који би били иновативни, који би подстицали креативност, где би се дискутовало, истраживало и критички промишљало – каже Спасеновић.
Из тога проистиче један од предлога, који подразумева да се програми наставе и учења, али и исходи и стандарди постигнућа „ревидирају и по дубини и по ширини“.
– Такође предлажемо да се укине општи успех изражен у категоријама одличан – врло добар – добар, него да остане просечна оцена. Она је нешто са чиме се ученик уписује и у средње и на високо образовање. Предлажемо да се и закључна оцена не заокружује на више или ниже него да остане исто као да је то просек – наводи она и наглашава да је важно неговати културу сарадње пре него културу такмичења.
Поред тога, Спасеновић као неке од даљих предлога групе просветара истиче и да се број ученика лимитира на 25 по одељењу, јер би се на тај начин лакше одговорило на потребе свих ђака, али и да се изврши јача контрола над локалним самоуправама које су законски обавезне да учествују у финансирању рада школа, кад је материјално-техничко одржавање у питању, инвестиционо и текуће, и када је реч о стручном усавршавању наставника.
Списак 30 кључних образовних политика за унапређивање образовања
1. Циљеви образовања и васпитања
1. Приликом формулисања циљева образовања и васпитања ослањати се на Европски оквир кључних компетенција за целоживотно учење, односно код ученика развијати: компетенцију писмености; математичку, научну, технолошку и инжењерску компетенцију; дигиталну компетенцију; компетенцију учења како се учи; компетенцију за бригу о себи; интерперсоналну компетенцију; грађанску компетенцију; компетенцију за предузетништво; и компетенцију културолошке освешћености и изражавања.
2. Квалитетно учење и настава
2. Суштински променити начин на који се изводи настава: све ученике превасходно мисаоно ангажовати; бирати и користити градиво на смислене начине тако да га ученици разумеју и примењују; повезивати оно што се учи са реалним животом; стављати ученике у наставне ситуације у којима исказују мишљење, дају допринос и доносе одлуке; стварати сарадничку и подржавајућу атмосферу; и предузимати активности које код ученика развијају емпатију и подижу осећање укључености, уважености и добрих односа.
3А. Наставници
3. Развити разноврсне подскупове стандарда компетенција за наставнике (нпр., „наставник-почетник”, „наставник-ментор”), као основ за вредновање и пружање подршке за унапређивање њиховог рада, за професионално напредовање и за раст зарада.
4. Акредитацијом осигурати да кроз иницијално образовање наставници достижу најмање почетнички подскуп стандарда компетенција, односно развијају психолошке, педагошке, дидактичке и методичке компетенције.
5. Учинити процедуре за запошљавање наставника транспарентним и праведним (без дискриминације нових наставника и наставника са уговором на одређено време у односу на технолошке вишкове), а одлуке о кандидатима и њиховој предности образложити спрам постављених стручних критеријума.
6. Значајно подићи зараду наставника везивањем почетне плате коефицијентом за просечну или минималну зараду у републици; увећати максималну могућу зараду у односу на почетну зараду са садашњих 16% на 50% (при чему раст зарада треба више да зависи од радног учинка, професионалног звања и обавеза у школи него од радног стажа); омогућити достизање максималне могуће зараде након 25–30 година рада, уместо садашњих 40.
7. Смањити обим педагошке и друге документације и оптерећење наставника, стручних сарадника и директора административним пословима.
3Б. Програми наставе и учења
8. Ревидирати Стандарде постигнућа, програме наставе и учења и уџбенике тако да се значајно смањи обим и детаљност исхода и наставних садржаја.
4. Школска средина
9. Подстаћи школе да обогате понуду ваннаставних, ваншколских и слободних наставних активности, како би се додатно развијала интересовања ученика (нпр., фото-клуб, музички бенд, читалачки клуб, филмска секција, инжењерска секција, тркачки клуб, еколошки клуб итд.).
10. Развијати демократичност школа позивањем ученика да износе мишљење и предлоге о школским активностима, укључивањем родитеља у планирање и реализацију васпитних циљева школе и давањем аутономије и поверења наставницима да доносе многобројне педагошке и управљачке одлуке у школи.
11. Повећати број стручних сарадника и просветних саветника и оптимизовати и иновирати њихове професионалне дужности.
12. Сагледати потребе свих школа у земљи, према договореним критеријумима, и циљано усмеравати средства како би све школе достигле задовољавајући ниво опремљености и инфраструктуре.
13 Редуковати максималан број ученика по одељењу на 25.
5А. Управљање
14. У свакој јединици локалне самоуправе (ЈЛС) донети и имплементирати акт о мрежи предшколских установа и акт о мрежи основних школа.
15. Законом прописати систем контроле и казнене мере за ЈЛС за недовољно финансирање законом дефинисаних надлежности (текуће и инвестиционо одржавање, материјални трошкови, трошкови наставе, стручно усавршавање наставника, безбедност и др.).
16. Законски јасно дефинисати да руководећи кадрови у свим установама које се баве образовањем и васпитањем морају да имају адекватне компетенције, адекватно формално образовање и дугогодишње успешно радно искуство у образовању, без могућности за произвољна тумачења и злоупотребу ових критеријума.
17. Оснажити запослене у образовању да се изборе са притисцима, заштитити их и упутити у процедуре пријаве мобинга, злоупотребе позиције моћи, корупције у установи и подржати их у решавању сродних проблема.
18. Унапредити праведност у образовању: адекватним распоређивањем различитих ученика у одељења и школе, повећањем флексибилности улазака у различите типове средњег и високог образовања, минимизовањем финансијских препрека за учење и студирање, успостављањем програма ране интервенције за децу и ученике из посебно осетљивих група и спречавањем раног напуштања образовања.
5Б. Осигурање квалитета образовања и васпитања
19. Ревидирати начин вредновања и оцењивања постигнућа ученика и укинути општи успех као мерило постигнућа.
20. Увести формално регуларно вредновање рада наставника на праведним критеријумима, како би се превасходно пружила активна подршка за унапређење компетенција, али и наградио позитиван учинак или предузеле мере у случају да изостаје очекивани учинак наставника.
21. Увести опсежан систем подршке школама које остварују ниске резултате, а школе које раде квалитетно охрабрити на дељење иновативних пракси и сарадњу са другима, учешће у пројектима и сл.
5Ц. Финансирање
22. Хитно и драстично повећати буџетска издвајања за образовање, како би се обезбедио квалитетан рад школа и повратио углед и поверење у образовни систем – са садашња 3,3% БДП-а на 4–6% БДП-а,према препорукама Уједињених нација.
6. Друштвени контекст
23. Искоренити корупцију у друштву, ојачати институције, успоставити независно и праведно правосуђе и елиминисати све врсте насиља, како би се умањио утицај негативног друштвеног окружења на образовни систем.
Предшколско васпитање и образовање
24. Учинити да предшколско васпитање и образовање буде бесплатно, са гарантованим местом за свако дете и уз пружање раних мера подршке деци којој је то потребно.
25. Унапредити квалитет предшколског васпитања и образовања: усклађивањем школске спреме, начина финансирања и висине зараде васпитача и стручних сарадника у предшколским установама са наставницима и стручним сарадницима у основним и средњим школама, као и пружањем подршке за имплементацију новог програма, изградњом нових вртића, пренаменом постојећих простора и бољом контролом опремљености и инфраструктуре предшколских установа.
Средње образовање и васпитање
26. Повећати број гимназија науштрб броја средњих стручних школа и подићи квалитет наставе већ описаним мерама: реформом стандарда постигнућа и програма наставе и учења, унапређивањем иницијалног образовања наставника, повећањем атрактивности наставничког позива и увођењем система вредновања и подстицаја за рад наставника и школа.
27. Уместо уско специјализованих смерова у средњем стручном образовању увести мањи број смерова шире оријентације, боље повезати средње стручно образовање са привредом и тржиштем рада, али избећи недостатке дуалног образовања.
Високо образовање
28. Учинити студирање приступачнијим, посебно за самофинансирајуће студенте (бесплатно студирање за све или значајно смањење школарина, повећање капацитета студентских домова како би могли да примају и самофинансирајуће студенте, повлашћене цене у мензама за све студенте и омогућавање свима да конкуришу за стипендије и кредите).
29. Реформисати и осавременити студијске програме: редуковањем броја и детаљности предмета, усмеравањем наставе ка развоју компетенција студената, усаглашавању програма са реалним потребама друштва, заједнице и тржишта, као и унапређивањем наставничких компетенција предавача у високошколској настави.
30. Генерисати финансијске полуге у високом образовању које ће унапредити квалитет и ефикасност студија, усмерити високошколске установе ка тржишту рада и развоју демократског друштва, и успоставити праведну и адекватну расподелу новца установама и запосленима.
Извор: НИН/Образовне политике