U situaciji sve izvesnije „borbe sa vetrenjačama“, grupa od 15-20 stručnjaka u obrazovanju – univerzitetskih profesora, nastavnika iz osnovnih i srednjih škola i zaposlenih u lokalnim samoupravama, shvatila je da nešto mora da se promeni, naročito nakon velikih majskih tragedija koje su Srbiju zadesile prošle godine, piše NIN.
Stručnjaci su proveli više od godinu dana analizirajući stanje u domaćem obrazovnom sistemu sa ciljem pronalaženja rešenja i preporuka koje bi iz toga sledile. Tako je došlo do dokumentovanja širokog spektra problema, u rasponu od predškolskog pa sve do visokog obrazovanja, nakon čega je grupa predložila obiman skup mera za njihovo regulisanje u tekstu „Kako do kvalitetnog obrazovanja i vaspitanja za našu decu“. Kroz 30 iznetih tačaka, obuhvaćeno je pitanje kvaliteta nastave, rada nastavnika, nastavnog programa, upravljanja, kao i finansiranja.
Nekoliko meseci kasnije, grupa je sa svojim predlozima izašla pred javnost.
Docent na Fakultetu pedagoških nauka Univerziteta u Kragujevcu Nenad Stevanović ističe da na rezultate učenika i njihov napredak najveći uticaj ima upravo nastavnik.
– Ako želite da promenite obrazovni sistem, da bude bolji, da li ga merili kroz postignuća učenika, kroz neke kvantitativne parametre ili merili koliko su ti učenici zadovoljni onim što su naučili, kako su se razvili, kakav im je kvalitet života i šta postižu kasnije u tome – ako probate to da merite, doći ćete do podataka da najveći uticaj na te rezultate i boljitak ima nastavnik, u smislu njegovog rada, njegove ličnosti, njegovog odnosa u obrazovanju i učenika u celom obrazovnom procesu – rekao je Stevanović.
I mada to nije novost i svakako jeste nešto na čemu se sve češće insistira, on naglašava da su prosvetari saglasni da je neophodno da počnu da vrše veći pritisak na javnost.
– Mi sada vršimo pritisak na sve koji mogu da učine nešto. Nastavnici moraju da napreduju tokom cele karijere, moraju imati veće učešće u procesu odlučivanja i u obrazovnim politikama i na lokalnom, i širem nivou, moraju biti primer budućim nastavnicama – smatra Stevanović.
Prema rečima redovne profesorke na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu Vere Spasenović, unapređenje odnosa učenika i nastavnika može doprineti promenama na mnogim obrazovnim poljima.
Ona ističe da je u radnoj sredini neophodno da se nastavnici osete kompetentno, da samostalno donose odluke, kao i da budu cenjeni i uvaženi za ono što rade, što će direktno uticati i na njihovu motivaciju.
– Potrebno je da se u školama neguje inicijativnost, samostalnost, kreativnost nastavnika i da se to uvaži. Potrebno je da se nastavnicima u većoj meri omogući da samostalno donose odluke o onome šta i kako će raditi u svojoj nastavnoj praksi. Njima je autonomija formalno data i oni je imaju, ali je problem što su naši programi nastave i učenja i dalje preopširni, preobimni. Obuhvataju čitav niz nastavnih oblasti, tema i sadržaja, gradivo se brzo prelazi. Zato ne ostaje puno vremena za organizovanje časova koji bi bili inovativni, koji bi podsticali kreativnost, gde bi se diskutovalo, istraživalo i kritički promišljalo – kaže Spasenović.
Iz toga proističe jedan od predloga, koji podrazumeva da se programi nastave i učenja, ali i ishodi i standardi postignuća „revidiraju i po dubini i po širini“.
– Takođe predlažemo da se ukine opšti uspeh izražen u kategorijama odličan – vrlo dobar – dobar, nego da ostane prosečna ocena. Ona je nešto sa čime se učenik upisuje i u srednje i na visoko obrazovanje. Predlažemo da se i zaključna ocena ne zaokružuje na više ili niže nego da ostane isto kao da je to prosek – navodi ona i naglašava da je važno negovati kulturu saradnje pre nego kulturu takmičenja.
Pored toga, Spasenović kao neke od daljih predloga grupe prosvetara ističe i da se broj učenika limitira na 25 po odeljenju, jer bi se na taj način lakše odgovorilo na potrebe svih đaka, ali i da se izvrši jača kontrola nad lokalnim samoupravama koje su zakonski obavezne da učestvuju u finansiranju rada škola, kad je materijalno-tehničko održavanje u pitanju, investiciono i tekuće, i kada je reč o stručnom usavršavanju nastavnika.
Spisak 30 ključnih obrazovnih politika za unapređivanje obrazovanja
1. Ciljevi obrazovanja i vaspitanja
1. Prilikom formulisanja ciljeva obrazovanja i vaspitanja oslanjati se na Evropski okvir ključnih kompetencija za celoživotno učenje, odnosno kod učenika razvijati: kompetenciju pismenosti; matematičku, naučnu, tehnološku i inženjersku kompetenciju; digitalnu kompetenciju; kompetenciju učenja kako se uči; kompetenciju za brigu o sebi; interpersonalnu kompetenciju; građansku kompetenciju; kompetenciju za preduzetništvo; i kompetenciju kulturološke osvešćenosti i izražavanja.
2. Kvalitetno učenje i nastava
2. Suštinski promeniti način na koji se izvodi nastava: sve učenike prevashodno misaono angažovati; birati i koristiti gradivo na smislene načine tako da ga učenici razumeju i primenjuju; povezivati ono što se uči sa realnim životom; stavljati učenike u nastavne situacije u kojima iskazuju mišljenje, daju doprinos i donose odluke; stvarati saradničku i podržavajuću atmosferu; i preduzimati aktivnosti koje kod učenika razvijaju empatiju i podižu osećanje uključenosti, uvaženosti i dobrih odnosa.
3A. Nastavnici
3. Razviti raznovrsne podskupove standarda kompetencija za nastavnike (npr., „nastavnik-početnik”, „nastavnik-mentor”), kao osnov za vrednovanje i pružanje podrške za unapređivanje njihovog rada, za profesionalno napredovanje i za rast zarada.
4. Akreditacijom osigurati da kroz inicijalno obrazovanje nastavnici dostižu najmanje početnički podskup standarda kompetencija, odnosno razvijaju psihološke, pedagoške, didaktičke i metodičke kompetencije.
5. Učiniti procedure za zapošljavanje nastavnika transparentnim i pravednim (bez diskriminacije novih nastavnika i nastavnika sa ugovorom na određeno vreme u odnosu na tehnološke viškove), a odluke o kandidatima i njihovoj prednosti obrazložiti spram postavljenih stručnih kriterijuma.
6. Značajno podići zaradu nastavnika vezivanjem početne plate koeficijentom za prosečnu ili minimalnu zaradu u republici; uvećati maksimalnu moguću zaradu u odnosu na početnu zaradu sa sadašnjih 16% na 50% (pri čemu rast zarada treba više da zavisi od radnog učinka, profesionalnog zvanja i obaveza u školi nego od radnog staža); omogućiti dostizanje maksimalne moguće zarade nakon 25–30 godina rada, umesto sadašnjih 40.
7. Smanjiti obim pedagoške i druge dokumentacije i opterećenje nastavnika, stručnih saradnika i direktora administrativnim poslovima.
3B. Programi nastave i učenja
8. Revidirati Standarde postignuća, programe nastave i učenja i udžbenike tako da se značajno smanji obim i detaljnost ishoda i nastavnih sadržaja.
4. Školska sredina
9. Podstaći škole da obogate ponudu vannastavnih, vanškolskih i slobodnih nastavnih aktivnosti, kako bi se dodatno razvijala interesovanja učenika (npr., foto-klub, muzički bend, čitalački klub, filmska sekcija, inženjerska sekcija, trkački klub, ekološki klub itd.).
10. Razvijati demokratičnost škola pozivanjem učenika da iznose mišljenje i predloge o školskim aktivnostima, uključivanjem roditelja u planiranje i realizaciju vaspitnih ciljeva škole i davanjem autonomije i poverenja nastavnicima da donose mnogobrojne pedagoške i upravljačke odluke u školi.
11. Povećati broj stručnih saradnika i prosvetnih savetnika i optimizovati i inovirati njihove profesionalne dužnosti.
12. Sagledati potrebe svih škola u zemlji, prema dogovorenim kriterijumima, i ciljano usmeravati sredstva kako bi sve škole dostigle zadovoljavajući nivo opremljenosti i infrastrukture.
13 Redukovati maksimalan broj učenika po odeljenju na 25.
5A. Upravljanje
14. U svakoj jedinici lokalne samouprave (JLS) doneti i implementirati akt o mreži predškolskih ustanova i akt o mreži osnovnih škola.
15. Zakonom propisati sistem kontrole i kaznene mere za JLS za nedovoljno finansiranje zakonom definisanih nadležnosti (tekuće i investiciono održavanje, materijalni troškovi, troškovi nastave, stručno usavršavanje nastavnika, bezbednost i dr.).
16. Zakonski jasno definisati da rukovodeći kadrovi u svim ustanovama koje se bave obrazovanjem i vaspitanjem moraju da imaju adekvatne kompetencije, adekvatno formalno obrazovanje i dugogodišnje uspešno radno iskustvo u obrazovanju, bez mogućnosti za proizvoljna tumačenja i zloupotrebu ovih kriterijuma.
17. Osnažiti zaposlene u obrazovanju da se izbore sa pritiscima, zaštititi ih i uputiti u procedure prijave mobinga, zloupotrebe pozicije moći, korupcije u ustanovi i podržati ih u rešavanju srodnih problema.
18. Unaprediti pravednost u obrazovanju: adekvatnim raspoređivanjem različitih učenika u odeljenja i škole, povećanjem fleksibilnosti ulazaka u različite tipove srednjeg i visokog obrazovanja, minimizovanjem finansijskih prepreka za učenje i studiranje, uspostavljanjem programa rane intervencije za decu i učenike iz posebno osetljivih grupa i sprečavanjem ranog napuštanja obrazovanja.
5B. Osiguranje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja
19. Revidirati način vrednovanja i ocenjivanja postignuća učenika i ukinuti opšti uspeh kao merilo postignuća.
20. Uvesti formalno regularno vrednovanje rada nastavnika na pravednim kriterijumima, kako bi se prevashodno pružila aktivna podrška za unapređenje kompetencija, ali i nagradio pozitivan učinak ili preduzele mere u slučaju da izostaje očekivani učinak nastavnika.
21. Uvesti opsežan sistem podrške školama koje ostvaruju niske rezultate, a škole koje rade kvalitetno ohrabriti na deljenje inovativnih praksi i saradnju sa drugima, učešće u projektima i sl.
5C. Finansiranje
22. Hitno i drastično povećati budžetska izdvajanja za obrazovanje, kako bi se obezbedio kvalitetan rad škola i povratio ugled i poverenje u obrazovni sistem – sa sadašnja 3,3% BDP-a na 4–6% BDP-a,prema preporukama Ujedinjenih nacija.
6. Društveni kontekst
23. Iskoreniti korupciju u društvu, ojačati institucije, uspostaviti nezavisno i pravedno pravosuđe i eliminisati sve vrste nasilja, kako bi se umanjio uticaj negativnog društvenog okruženja na obrazovni sistem.
Predškolsko vaspitanje i obrazovanje
24. Učiniti da predškolsko vaspitanje i obrazovanje bude besplatno, sa garantovanim mestom za svako dete i uz pružanje ranih mera podrške deci kojoj je to potrebno.
25. Unaprediti kvalitet predškolskog vaspitanja i obrazovanja: usklađivanjem školske spreme, načina finansiranja i visine zarade vaspitača i stručnih saradnika u predškolskim ustanovama sa nastavnicima i stručnim saradnicima u osnovnim i srednjim školama, kao i pružanjem podrške za implementaciju novog programa, izgradnjom novih vrtića, prenamenom postojećih prostora i boljom kontrolom opremljenosti i infrastrukture predškolskih ustanova.
Srednje obrazovanje i vaspitanje
26. Povećati broj gimnazija nauštrb broja srednjih stručnih škola i podići kvalitet nastave već opisanim merama: reformom standarda postignuća i programa nastave i učenja, unapređivanjem inicijalnog obrazovanja nastavnika, povećanjem atraktivnosti nastavničkog poziva i uvođenjem sistema vrednovanja i podsticaja za rad nastavnika i škola.
27. Umesto usko specijalizovanih smerova u srednjem stručnom obrazovanju uvesti manji broj smerova šire orijentacije, bolje povezati srednje stručno obrazovanje sa privredom i tržištem rada, ali izbeći nedostatke dualnog obrazovanja.
Visoko obrazovanje
28. Učiniti studiranje pristupačnijim, posebno za samofinansirajuće studente (besplatno studiranje za sve ili značajno smanjenje školarina, povećanje kapaciteta studentskih domova kako bi mogli da primaju i samofinansirajuće studente, povlašćene cene u menzama za sve studente i omogućavanje svima da konkurišu za stipendije i kredite).
29. Reformisati i osavremeniti studijske programe: redukovanjem broja i detaljnosti predmeta, usmeravanjem nastave ka razvoju kompetencija studenata, usaglašavanju programa sa realnim potrebama društva, zajednice i tržišta, kao i unapređivanjem nastavničkih kompetencija predavača u visokoškolskoj nastavi.
30. Generisati finansijske poluge u visokom obrazovanju koje će unaprediti kvalitet i efikasnost studija, usmeriti visokoškolske ustanove ka tržištu rada i razvoju demokratskog društva, i uspostaviti pravednu i adekvatnu raspodelu novca ustanovama i zaposlenima.
Izvor: NIN/Obrazovne politike