Психолог, педагог, Директор хрватског института за друштвена истраживања Борис Јокић, пре извесног времена био је гост емисије „Преглед дана“ на телевизији Newsmax Adria и том приликом говорио је и о предлогу Форума гимназија да се укине закључивање оцена на полугодишту. У Хрватској је, каже Јокић, то већ учињено и то на предлог наставника.
Подсећамо се ове идеје и због чега би то можда било добро размотрити поново.
„Ради се о просто бирократској мери. То полугодиште заправо и није полугодиште јер, кад погледате наше системе то заправо нису две једнаке целине. Имате три месеца, често не стигнете некога ни оценити, а младој особи та оцена ништа не значи. Из угла наставника, али и ученика и родитеља треба не само укинути ту оцену, већ и размислити о оцењивању јер су наши системи такви да се учи само за оцену, а не да би се стекла нека знања и вештине или да би неко постао бољи човек.“ – рекао је Јокић.
Он каже да се људи генерално плаше промена, а то не ми требало.
„Ви такође, као и ми, имате електронски дневник, с тим што је код нас дозвољен и ученицима. Мислим да би то требало да буде тако и код вас, да виде свој успех, да могу да га прате и прилагоде. Јер та оцена коју ћете добити на првом полугодишту као закључну вас неће нужно подстаћи на боље учење, али може да обесхрабри. Зато би више требало порадити на правовременој и тачној повратној информацији ученицима, оној која ће бити усмерена на побољшање њиховог рада.“ – објаснио је Јокић.
Истиче да су наши образовни системи (српски и хрватски) су релативно добри и почивају на ентузијазму просветних радника, депривилегованих од стране политичких касти.
„Постоји нешто што политика не разуме. У 60. и 70. годинама улагало се у искоришћавање разних природних ресурса, а данас, једини прави ресурс који имамо и у Хрватској, Словенији, Србији и БиХ су људи, млади људи с којима раде управо просветни радници. Сви ти људи који воде ове државе требало би да размисле у кога и шта треба да улажу. То су пре свега васпитно-образовни радници, школе и млади. Често су баш васпитно-образовни радници на самом рубу, на периферији интереса политичара и то је оно што треба променити.“ – истиче Борис Јокић.
Говорећи о бољкама образовних система наших држава, Јокић каже да су нам оне заправо исте.
„Једна од њих је њих слабији обухват деце предшколским васпитањем и образовањем у односу на развијене земље. Што се тиче основних и средњих школа, проблем је што су оне и даље чињенично усмерене, на то да набубате неке ствари дословно, па да их онда репродукујете. То је школа из седамдесетих година прошлог века. Нова школа би требало да буде усмерена ка томе да млади људи решавају проблеме, да знају да доносе одлуке, да знају да буду креативни и иновативни. Требало би да у школи уче да критички мисле, да се повежу с неким ко долази из Пожаревца, Лесковца, Загреба, али не само да се такмиче, већ и да сарађују. Та школа је другачија од оне коју тренутно имамо и на овим просторима би сви требало да се трудимо да младим људима створимо окружење у ком могу да остваре своје потенцијале. Ми то сада не чинимо.“ – тврди Јокић, иначе један од главних аутора реформе образовања у Хрватској.
Јокић је, иначе, у једном тренутку напустио процес реформи и више пута одбио понуђену министарску фотељу у Министарству образовања Хрватске.
„На овим просторима се сматра да је министар неки посебно важан човек, а не мора бити тако и често није. Ако немате политичку снагу и вољу да уложите у одгој и образовање, да наставници у гимназији и васпитачици у вртићу осигурате адекватне услове, материјалне и инфраструктурне и да им се подигне друштвени статус, од тога нема ништа. Овде није питање политике већ јефтиног политиканства. Сви ће се ломити за министарску фотељу у области енергетике, путева, трговине, економије. Знате, оно балкански, где се може узети. Тамо где се не може узети, где нема „лове“, тамо нема превише интереса, нема ни политичке воље да се нешто направи.“ – каже Јокић и додаје да сви критикујемо а да од критике нема ништа.
Како каже, већ 30 година се мало тога чини да се младим људима осигура другачије окружење, које ће препознати потенцијал младог човека. Ако је неко добар математичар, да буде још бољи, ако је добар сликар, да му се помогне да постане још бољи.
О српском школству
Говорећи о преузимању модела школства од неких других земаља, попут Финске, Јокић каже да то не треба да буде циљ.
„Српска школа је квалитетна школа. Изграђена је на једној доброј традицији и није нешто што се не може унапредити. Модел српске школе је чак и добро постављен. Међутим, када размишљате о томе шта учинити и како то учинити, пре свега треба подићи статус образовања у нашим земљама. Прва вест у вечерњим вестима треба да буде нешто из образовања, да буде друштвени приоритет. А ово да позаjмљујете нешто из Финске, нешто из Аустрије, то не треба радити. То би био знак и поданичког менталитета. Овај простор ни по чему не заостаје за скандинавским, германским англосаксонским простором. Ми смо људи који имају добра знања и вештине, који међусобно сарађују, а све је то изневерила политика 30 година уназад.“ – објаснио је Јокић и додао да политичари годинама уназад нису схватили да су неке ствари за друштво посебно важне.
„То су образовни систем, здравство, социјална брига и уметност и култура. На томе почива држава. Ако се у то не улаже, не можете очекивати напредак.“ – закључује он.