Psiholog, pedagog, Direktor hrvatskog instituta za društvena istraživanja Boris Jokić, pre izvesnog vremena bio je gost emisije „Pregled dana“ na televiziji Newsmax Adria i tom prilikom govorio je i o predlogu Foruma gimnazija da se ukine zaključivanje ocena na polugodištu. U Hrvatskoj je, kaže Jokić, to već učinjeno i to na predlog nastavnika.
Podsećamo se ove ideje i zbog čega bi to možda bilo dobro razmotriti ponovo.
„Radi se o prosto birokratskoj meri. To polugodište zapravo i nije polugodište jer, kad pogledate naše sisteme to zapravo nisu dve jednake celine. Imate tri meseca, često ne stignete nekoga ni oceniti, a mladoj osobi ta ocena ništa ne znači. Iz ugla nastavnika, ali i učenika i roditelja treba ne samo ukinuti tu ocenu, već i razmisliti o ocenjivanju jer su naši sistemi takvi da se uči samo za ocenu, a ne da bi se stekla neka znanja i veštine ili da bi neko postao bolji čovek.“ – rekao je Jokić.
On kaže da se ljudi generalno plaše promena, a to ne mi trebalo.
„Vi takođe, kao i mi, imate elektronski dnevnik, s tim što je kod nas dozvoljen i učenicima. Mislim da bi to trebalo da bude tako i kod vas, da vide svoj uspeh, da mogu da ga prate i prilagode. Jer ta ocena koju ćete dobiti na prvom polugodištu kao zaključnu vas neće nužno podstaći na bolje učenje, ali može da obeshrabri. Zato bi više trebalo poraditi na pravovremenoj i tačnoj povratnoj informaciji učenicima, onoj koja će biti usmerena na poboljšanje njihovog rada.“ – objasnio je Jokić.
Ističe da su naši obrazovni sistemi (srpski i hrvatski) su relativno dobri i počivaju na entuzijazmu prosvetnih radnika, deprivilegovanih od strane političkih kasti.
„Postoji nešto što politika ne razume. U 60. i 70. godinama ulagalo se u iskorišćavanje raznih prirodnih resursa, a danas, jedini pravi resurs koji imamo i u Hrvatskoj, Sloveniji, Srbiji i BiH su ljudi, mladi ljudi s kojima rade upravo prosvetni radnici. Svi ti ljudi koji vode ove države trebalo bi da razmisle u koga i šta treba da ulažu. To su pre svega vaspitno-obrazovni radnici, škole i mladi. Često su baš vaspitno-obrazovni radnici na samom rubu, na periferiji interesa političara i to je ono što treba promeniti.“ – ističe Boris Jokić.
Govoreći o boljkama obrazovnih sistema naših država, Jokić kaže da su nam one zapravo iste.
„Jedna od njih je njih slabiji obuhvat dece predškolskim vaspitanjem i obrazovanjem u odnosu na razvijene zemlje. Što se tiče osnovnih i srednjih škola, problem je što su one i dalje činjenično usmerene, na to da nabubate neke stvari doslovno, pa da ih onda reprodukujete. To je škola iz sedamdesetih godina prošlog veka. Nova škola bi trebalo da bude usmerena ka tome da mladi ljudi rešavaju probleme, da znaju da donose odluke, da znaju da budu kreativni i inovativni. Trebalo bi da u školi uče da kritički misle, da se povežu s nekim ko dolazi iz Požarevca, Leskovca, Zagreba, ali ne samo da se takmiče, već i da sarađuju. Ta škola je drugačija od one koju trenutno imamo i na ovim prostorima bi svi trebalo da se trudimo da mladim ljudima stvorimo okruženje u kom mogu da ostvare svoje potencijale. Mi to sada ne činimo.“ – tvrdi Jokić, inače jedan od glavnih autora reforme obrazovanja u Hrvatskoj.
Jokić je, inače, u jednom trenutku napustio proces reformi i više puta odbio ponuđenu ministarsku fotelju u Ministarstvu obrazovanja Hrvatske.
„Na ovim prostorima se smatra da je ministar neki posebno važan čovek, a ne mora biti tako i često nije. Ako nemate političku snagu i volju da uložite u odgoj i obrazovanje, da nastavnici u gimnaziji i vaspitačici u vrtiću osigurate adekvatne uslove, materijalne i infrastrukturne i da im se podigne društveni status, od toga nema ništa. Ovde nije pitanje politike već jeftinog politikanstva. Svi će se lomiti za ministarsku fotelju u oblasti energetike, puteva, trgovine, ekonomije. Znate, ono balkanski, gde se može uzeti. Tamo gde se ne može uzeti, gde nema „love“, tamo nema previše interesa, nema ni političke volje da se nešto napravi.“ – kaže Jokić i dodaje da svi kritikujemo a da od kritike nema ništa.
Kako kaže, već 30 godina se malo toga čini da se mladim ljudima osigura drugačije okruženje, koje će prepoznati potencijal mladog čoveka. Ako je neko dobar matematičar, da bude još bolji, ako je dobar slikar, da mu se pomogne da postane još bolji.
O srpskom školstvu
Govoreći o preuzimanju modela školstva od nekih drugih zemalja, poput Finske, Jokić kaže da to ne treba da bude cilj.
„Srpska škola je kvalitetna škola. Izgrađena je na jednoj dobroj tradiciji i nije nešto što se ne može unaprediti. Model srpske škole je čak i dobro postavljen. Međutim, kada razmišljate o tome šta učiniti i kako to učiniti, pre svega treba podići status obrazovanja u našim zemljama. Prva vest u večernjim vestima treba da bude nešto iz obrazovanja, da bude društveni prioritet. A ovo da pozajmljujete nešto iz Finske, nešto iz Austrije, to ne treba raditi. To bi bio znak i podaničkog mentaliteta. Ovaj prostor ni po čemu ne zaostaje za skandinavskim, germanskim anglosaksonskim prostorom. Mi smo ljudi koji imaju dobra znanja i veštine, koji međusobno sarađuju, a sve je to izneverila politika 30 godina unazad.“ – objasnio je Jokić i dodao da političari godinama unazad nisu shvatili da su neke stvari za društvo posebno važne.
„To su obrazovni sistem, zdravstvo, socijalna briga i umetnost i kultura. Na tome počiva država. Ako se u to ne ulaže, ne možete očekivati napredak.“ – zaključuje on.